Na osnovu svih parametara mislim da će sledeća kalendarska godina doneti stabilizuju poslovanja, otvaranje novih radnih msta i povećanje proizvodnje i izvoza
Branislav Popović je 23 godine u posebnim vezama sa privredom. Zaposlio se 1990. kao inženjer, a onda je, došavši u sukob sa nepisanim pravlima tranzicije, otišao da sa pozicije privredne komore prati, analizira i kreira ekonomske tokove. Sa te pozicije postao je najbolji poznavalac privrednih kretanja u sedam opština Pčinjskog okruga. I kritičar, naravno.
-Pokušaću najjednostavnije da objasnim gde smo mi na privrednoj karti Srbije. Mereno važećim kriterijumima, Vranje se svrstava u drugu grupu razvijenosti (dohodak je 40-60 odsto republičkog proseka), a ostale opštine su u četvrtoj – poslednjoj grupi
Za neupućene, koji su naši osnovni problemi?
– Ključni problemi su nelikvidnost, otežano finansiranje tekuće proizvodnje, rast kreditnog rizika i povećanje udela nenaplativih potraživanja, izraženi inflatorni pritisci, zaduženost, nesolventnost, loša privatizacija.
PROFIL
Popović je rođen 21.marta 1965. godine, u Surdulici. Posle osnovne i srednje škole, u Nišu 1990. godine završava Mašinski fakultet. Na istom fakultetu je magistrirao 1997. a u doktora tehničkih nauka promovisan prošle godine.
Prvi posao mu je bio u Zastavi PES 1990. godine. Počeo je kao pripravnik, a posle nekoliko godina postao je generalni direktor u firmi koja je tada izvozila 85 odso ukupne proizvodnje.
– Kada je 2007. godine fabrika koja je vredela 8,5, prodata za samo milion evra, procenio sam da te treba da budem deo te priče i prešao sam u Regionalnu privrednu komoru Leskovac, u kojoj sam u dva mandata bio predsednik Skupštine, a gde i danas radim – kaže Popović.
Za dosadašnji rad u privredi dobio je više nagrada.
Oženjen je, ima sina od 14 i ćerku od devet godina.
ISELjAVANjE I STRUČNI KADAR
Zašto smo tu gde jesmo?
-Jedan od ključnih razloga su katastrofalni rezultati privatizacije. To je dovelo do zatvaranja velikog broja privrednih subjekata i do porasta nezaposlenosti. Pre nekoliko godina izjavio sam da su Agencija za privatizaciju i zakoni o privatizaciji doneli našem narodu i privredi veće zlo od onih 78 dana bombardovanja. I danas stojim iza te izjave.
Pomenuli ste privredne subjekte. Koliko ih je u okrugu?
– Na teritoriji Pčinjskog okruga posluje 1.695 privrednih društava i 5.293 preduzetnika. Ovaj broj se neprekidno smanjuje. Zabrinjava činjenica da od ukupnog broja registrovanih subjekata 25 odsto nema ni jednog zaposlenog, a oko 20 odsto samo jednog.
Ima li jug Srbije šansu za oporavak u skorije vreme?
-Šanse za oporavak privrede uvek postoje, dok god postoji potencijal u ljudskim resursima. Međutim, privredna ne može i ne sme da čeka. Zato je potrebno proces institucionalnih promena hitno uskladiti sa željama privrednika. Istovremeno, rešenje problema korupcije predstavlja ključni uslov oporavka privrede.
U kojim opštinama regiona je privredna slika posebno loša?
– Sa problemima su suočene sve opštine juga Srbije. Ipak, najteže je u Trgovištu i Bosilegradu, gde zbog velikog iseljavanja sutra neće imati ko da radi čak i ako bude zainteresovanih investitora. Mislim da lokalne smouprave moraju u budžetu da planiraju posebna sredstva za razvoj privrede.
…a u kojim ima barem malo optimizma?
– Najveće naše nade realno su okrenute prema Vranja koje će, kao regionalni centar, sutra da pokrene privredu susednih opština. Možda i zbog blizine sa Vranjem, neke iskorake polako promoviše i opština Bujanovac.
Hajdemo redom po opštinama, skenirajte privredne šanse u svakoj od njih? Krenimo od Bosilegrada?
– Bosilegrad ima velika nalazišta olova, cinka, volframa, fosfata, dolomita, grafita. Pod šumama je 22.823 hektara ili 40posto ukupne teritorije, ali treba imati u vidu i da su šume u velikom delu degradirane. Dalje, tu postoji realna mogućnost prodaje „Kobosa“ i „Napretka“ – bivše klanice, što bi za tu sredinu bilo jako značajno.
Bujanovac?
-Privredni i privatni sektor posle Vranja najrazvijeniji su u Bujanovcu, koji raspolaže sa značajnim prirodnim potencijalima. U toj opštini, za razliku od drugih, veoma dobro radi Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. Medjutim, turistički potencijali Bujanovačkoj Banji nedovoljno su iskorišćeni, a odlaganje dovođenja investitora vodi do urušavanja kapaciteta.
Da li je Vladičin Han i dalje u problemima?
-Prvo mislim da je dobro što Vladičin Han ponovo planira otvaranje Industrijske zone na površini od oko 350 hektara, za koju postoje zainteresovani investitori. Han inače ima kancelariju za lokalni ekonomski razvoj koja dobro radi, a opština je pripremila desetak hektara zemljišta koje može odmah da ustupi potencijalnim investitorima.
Vranje ste već pohvalili?
– Vranje je jedini naš pozitivan primer razvoja privrede i sredina koja najviše radi na promociji svojih potencijala. Uz sve dobro što se trenutno radi, mislim da treba pokrenuti Zavarivač, Jumko, Živinoprodukt… ali ne restrktuiranjem, već na pravim tržišnim principima. I rudnik „Grot“ je veliki potencijal, pa Preduzeće za puteve… Dalje, treba naći investitore za Vranjsku Banju.
I Preševo je u problemima?
– Investicioni potencijali u toj sredini su „Kristal“, Duvanska industrija, „Grafofleks“, za koje su investitori već pokazali interesovanje. Medjutim, Preševo skupo može da košta izostanak poslovnog povezivanja i udruživanja, loša kvalifikaciona struktura nezaposlenih i nedostatak poslovne infrastrukture.
Surdulica je vaše rodno mesto?
– Uz postojeće kompanije “Knauf” i “Rosu”, Investicioni potencijali u Surdulici su livnica “Mačkatica”, RS Partners PES, Vlasina turs, Zadruga “Masurica”, “Naras”. Istovremeno postoje veliki, a neiskorišćeni turistički potencijali na Vlasinskom jezeru, na Varedeniku i Čemerniku koji se ne mogu pokrenuti bez ozbiljnih investitora.
Na kraju, o Trgovištu?
– Opština Trgovište pripada redu najnerazvijenijih u Republici Srbiji. Tamo veliki potencijal leži u imovini bivšeg preduzeća „Pčinja“, koju treba hitno ponuditi investitoru ili dati lokalnoj samoupravi na upravljanje. Takođe, značajni potencijali su izgradnja puta za Bosilegrad i otvarenje graničnog prelaza prema Makedoniji.
SIMPO JE, IPAK, BREND
U okrugu imamo ček četiri fabrike vode?
-…i petu “Vlasinu” koja u Crnoj Travi flašira vodu sa Vlasinske visoravni. Da, retko se pominje, ali treba znati da su ove fabrike vode budućnost ovoga kraja čega danas skoro da nismo svesni.
Da se dotaknemo „Simpa“? Šta će se narednih meseci tamo dešavati?
-Meni se odgovor na ovo pitanje čini dosta jednostavnim. “Simpo” je brend ovoga kraja i on mora živeti, jer u proizvodnji nameštaja ima sve standarde koji su tržištu i kupcima danas potrebni. Drugo, ova kompanija mora opstati jer je jedan od motora razvoja ovoga kraja na koji se oslanja više malih i srednjih preduzeća.
Kako vidite sledeću kalendarsku godinu u okrugu?
– Najkraće, na osnovu svih parametara mislim da će sledeća kalendarska godina doneti stabilizuju poslovanja, otvaranje novih radnih msta i povećanje proizvodnje i izvoza. Biće nam jako teško, ali ćemo videti svetlo na kraju tunela.
Šta je pri tome danas ključni zadatak vlade?
– U privredi su nekada zarade bile veće nego u javnom sektoru. Tada su profesori masovno prelazili u fabrike. Danas stručnjak nema skoro ni jednog razloga da radi u privredi. Politikom zarada sve njih vratiti tamo gde im je mesto. To treba da bude osnovna briga vlade i nadležnh ministarstva u vremenu koje dolazi.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.