Disić je Tomiću rekao NE

, ,

U stilu starog manipulatora, Dragomir je prošlog utorka, samo dan pošto je Kompanija dobila novog vlasnika, zaustavio proizvodnju, sa jasnom namerom da pokaže doskorašnjim podanicima šta ih čeka bez njega. Međutim, menadžment kompanije stacioniran u Vranju izgleda je sakupio hrabrosti da do sada neprikosnovenom tutoru konačno okrene leđa

Država je, posle Skupštine akcionara Simpa 30. septembra, i zvanično sa 70 odsto kapita (akcija) postala većinski vlasnik vranjske kompanije. Međutim, iako je skupština protekla u mirnom i pomirljivom tonu, pravi mali rat vodio se, i još uvek bukti, iza kulisa pre njenog održavanja a započeo je još krajem avgusta kada je rukovodstvo Simpa, posle blokade računa, prihvatilo predlog podržavljenja tadašnjeg Ministarstva privrede i finansija na ime 50 miliona evra duga za poreze i doprinose.

– Do kraja oktobra država će postaviti novo rukovodstvo kompanije, što praktično znači kraj četiri i po decenija duge ere Dragomira Tomića na čelu Simpa – kaže naš sagovornik blizak vrhu kompanije i odlično upućen u sva dešavanja u njoj.

TO SAM JA

On podseća i da je država, kao novi većinski vlasnik, krajem avgusta postavila sebi rok da u naredna dva meseca postavi nove organe upravljanja u Kompaniji, te da svi kojima je iskreno stalo do Simpa, očekuju da taj rok ne bude prekoračen. Na drugoj strani, dva međusobno nezavisna izvora, odlično upućena u sve tajne kompanije, kažu za naš nedeljnik daTomić čini sve kako bi opstruirao novog vlasnika – podbunjuje radnike predstavljajući se, kao i uvek do sada u kriznim situacijama, kao mesija i neko ko rešava probleme i bez koga se, jednostavno, ne može, sve pod parolom “Kompanija, to sam Ja”!

– Samo dan pošto je država postala većinski vlasnik, proizvodnja je u Simpu zaustavljena. Fabrika ne radi a Tomić ide sa pričom u stilu “evo šta se dešava bez mene”! – kaže jedan od naših sagovornika.

Kako smo ranije već pisali, najozbiljniji kandidat za novog predsednika Nadzornog odbora firme je Ljubomir Ilkić, dugogodišnji Tomićev saradnik, koga je ovaj 31. maja smenio sa mesta izvršnog direktora i zamenika predsednika kompanije. To praktično znači da će Ilkić, koji je na vreme predvideo šta će se dešavati sa Simpom i za koga se priča da uživa podršku vrha Srpske napredne stranke, preuzeti rukovođenje Simpom, na čijem čelu, kao generalni direktor treba da ostane Slađan Disić, na izričit Ilkićev zahtev.

Ono što je, međutim, do samo pre nekoliko dana bilo nezamislivo, upravo se dešava ovih dana, pa sve podseća na čuveno “NE” iz 1948: prema našim pouzdanim saznanjima iz same kompanije, kompletan top menadžment Simpa stacioniran u Vranju, na čelu sa Disićem, otkazao je poslušnost do sada neprikosnovenom tutoru, svestan nove realnosti u kojoj, sasvim je izvesno, za Dragomira nema mesta. Čuvari Tomićeve vatre ostali su njegovi ljudi iz beogradske centrale, na čelu da Borislavom Milačićem, predsednikom odlazećeg Nadzornog odbora koji je, kako saznajemo, na sebe preuzeo ulogu glavnog “partibrejkera” i Draganovog trbuhozborca.

– Na nekoliko sastanaka u kompaniji pale su teške reči između Disića i Tomića. Tomić ovoga optužuje za neku vrstu izdaje, ali za razliku od ranije Disić nije samo ćutao i klimao glavom, već je predsedniku jasno i glasno izneo svoje mišljenje – kaže jedan od sagovornika.

Prema njegovim rečima, Tomić uživa podršku Nadzornog odbora, u kome se nalaze ljudi njemu lojalni, ali dodaje da je taj NO nelegalan jer je firma dobila novog vlasnika – državu.

Da vidimo, dakle, šta se sve to dešavalo pre, za vreme i posle Skupštine Simpovih akcionara.

Prema rečima naših sagovornika, Tomić danima unazad živi na relaciji Beograd-Vranje, gde obilazi fabrike i pogone i zaposlenima prodaje priču da bez njega nema ni Simpa, kako “ima keca u rukavu” i kako je već našao strateškog partnera koji će da upumpa novac u atrofiranu firmu.

– Isto to on priča i rukovodstvu socijalista ovde u Vranju, sa željom da to prenesu članstvu – objašnjava sagovornik Vranjskih.

Uoči same Skupštine akcionara, koja je najpre trebalo da se održi u petak 27. septembra, pa je pomerena za tri dana jer u Vranje nije stigao predstavnik države, Tomić i Milačić čine sve kako bi kompromitovali Disića i, pre svih, Ljubu Ilkića. Na sednici NO, na primer, jednoglasno je usvojen plan vlasničke transformacije ali su se kasnije na Skupštini od Disića tražila “dodatna objašnjenja”.

– Disić je nova Tomićeva meta – jednoglasni su naši sagovornici.

Ali, to nije najgore od svega jer se novi poslodavac ovih dana bavi drugim temama – od kampanje za lokalne izbore negde u Vojvodini do mera štednje, tako da u ovom momentu niko ne reaguje na upozorenja da od Simpa neće ostati ni kamen na kamenu ako država što pre ne uvede u kompaniju svoj menadžment.

– Prošle nedelje posle Skupštine akcionara, Tomić je kompletnu proizvodnju poslao na neplaćeno odsustvo, radi samo režija. Radi se, naravno, o klasičnoj manipulaciji. Tomićeva je suluda namera da radnici, kao, uvide da bez njega nema posla; kolektivni odmor i zaustavljanje mašina bi trebalo da budu prve posledice novog ustrojstva Simpa – kaže naš sagovornik.

DEPEŠE I BLAĆENjE

Paralelno sa ovim vidom opstrukcije, pokrenuta je i propagandna mašinerija protiv Ilkića, koji je do 31. maja bio i direktor Simpovog ŠIK kopaonika u Kuršumliji:

– U Vladu Srbije šalju se depeše i dopisi protiv njega. Optužuju ga, na primer, da fabrika u Kuršumliji duguje neke pare za poreze dok je vodio Ilkić, što je najblaže rečeno licemerno. Uglavnom, Tomić i njegovi čine sve kako bi diskreditovali Ilkića, a samim tim i Disića ali i buduće rukovodstvo firme – objašnjava naš sagovornik.

Ovo, dodaje on, jasno govori koliko je Tomić izgubio svaki kontakt sa realnošću. Prema našim saznanjima, u prvom momentu, kada je letos klupko oko Simpa počelo da se odmotava, u Kompaniji se priča kako je Predsednik najpre nameravao da sa radnicima blokira autoput, ali mu je sa najvišeg mesta u vladi poručeno da se ne igra sa takvim stvarima i da će posledice sa kojima će se u tom slučaju suočiti biti veoma, veoma strašne i neprijatne. Druga karta na koju je igrao bila je da država proglasi stečaj u Simpu, a da se on pojavi kao spasilac. Ispostavilo se da Tomić zaista ima “keca u rukavu”, ali ga ne čuva za oporavak firme već kako bi i dalje ostao “nazaobilazni faktor bezbednosti i ekonomskog razvoja ovog dela Srbije”! A iz vestern filmova dobro znamo kako u salunima prolaze oni koji varaju na kartama.

– Umesto da bude srećan ako se iz čitave priče izvuče nepovređen, on na ovaj način zagorčava život i sebi i radnicima, iako mu je “tamo gde treba” jasno rečeno da za njega u Simpu više mesta nema i da bi mu najbolje bilo da se zavuče u neku rupu i ćuti – kaže sagovornik.

Šta, dakle, država zatiče u Simpu, osim onih 50 miliona evra duga za poreze i doprinose i ko zna koliko još za druge obaveze prema državi (Fondu za razvoj, recimo) dobavljačima, radnicima, za komunalije…?

Odgovor je jednostavan – rasulo!

Stručnjak za računovodstvo i reviziju Dragutin Dragojević, kao predstavnik države na Skupštini akcionara precizno je locirao problem. On je, obraćajući se prisutnima, rekao da Simpo mora da preživi, ali je dodao kako će poslovna politika morati da se promeni – za početak da Simpo svoje prizvode prodaje po tržišnoj ceni.

– Čovek je – objašnjava naš sagovornik – pogodio u metu. Jer, javnost mora da zna je Simpo velikim kupcima nameštaj prodavao ispod cene, tek da bi se nešto radilo, što je jedan od razloga za ogroman gubitak .

Podsetimo da je Simpo, koji zvanično ima 4.582 radnika, prema finansijskom izveštaju dostupnom na sajtu Agencije za privredne registre (APR) 2012. završio sa čistim gubitkom u poslovanju od 805 miliona dinara.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)