Južnjaci se plaše Beograda

Centralna vlast funkcioniše po sistemu baš me briga za “tužni”, “crveni” ili kakav god jug, njima nikada nije bilo dobro, navikli su oni da trpe. Sa druge strane je anemičnost i impotentnost političkih elita sa juga Srbije koje u Beogradu vide starijeg brata koga ne smeju ništa ni da pitaju ni da traže – kaže bivši premijer

Kako objašnjavate činjenicu, kako to političari vole da kažu, da je  jug strateški veoma važan deo Srbije, a ovaj region, u isto vreme, sve više, pre svega ekonomski, zaostaje u odnosu na ostatak države?

– Razlozi su mnogobrojni. Ono što je problem juga Srbije, osim opšteg stanja koje imamo u državi, jeste što centralna vlast funkcioniše po sistemu baš me briga za “tužni”, “crveni” ili kakav god jug, njima nikada nije bilo dobro, navikli su oni da trpe. Sa druge strane je anemičnost i impotentnost političkih elita sa juga Srbije. Nije, medjutim, savršeno ni u Batajnici, liči na Vranje kao da su brat i sestra. Nije ni Beograd – Dedinje i krug “dvojke”.

PERA PISAR

Da, ali na jugu Srbije, očigledno, bez ozbiljne pomoći države ne može da se spreči privredni, kulturni, pa ako hoćete i demografski sunovrat? Ili, može?

– Države se dele na uređene i haotične u odnosu na to koliko pažnje pridaju celoj svojoj teritoriji, svakom njenom i najmanjem delu. Jug Srbije ima jednu prednost u odnosu na istok ili zapad Srbije zato što se nalazi na Koridoru 10. To nam daje mogućnost brzog izlaska na tržiste. Taj koridor vas za destak sati spaja sa najvećim i najbogatijim tržistem na svetu, a to je EU. Na drugoj strani su najinteresantnija letovališta na kugli zemaljskoj,  Grčka i Turska su vam tu, takoreći, na dohvat ruke.  To je neiskorišćena prednost. Generalno, mislim da nedostaje ozbiljna strategija za jug Srbije na nacionalnom nivou, ali ništa manji problem nije ni nedostatak lokalne inicijative.

Jug Srbije nije, čini mi se, nikada ispostavio centralnoj vlasti jasne političke i ekonomske zahteve?

– Tačno, ne postoji ta lokalna definicija cilja. Šta je dugoročno cilj Vranja, Niša, Leskovca, Vladičinog Hana, Crne Trave? Imamo jedno poslovično kukanje da Beograd ne obraća pažnju na jug Srbije, što je u principu tačno, ali, kad je već tako, morate vi da napadate centralnu vlast time što ćete da nudite realne projekte i ideje. Generalno, političari  sa juga Srbije nikada nisu imali pravi odnos prema Beogradu, gledali su ga kao starijeg brata koga ne smeju ništa da pitaju, još manje nešto da traže od njega. Ćutite i nadate se da će biti milosrdan prema mlađem bratu, odnosno jugu Srbije. To je jedna anemična mržnja prema Beogradu i kad bih morao da merim  ko je više kriv za takav odnos centra i vlasti prema jugu Srbije, mislim da je veća odgovornost na političarima koji predstavljaju lokalnu vlast na jugu.

Da li vi u Novoj stranci razmišljate ili imate nekakvu ideju, program, za drugačiji odnosu centralne vlasti I regiona?

– U našem programu je zapisano da smo za decentrializaciju Srbije. Opštinama i gradovima treba vratiti maksimalan nivo nadležnosti i naravno svoje izvore sredstava i  veći deo onoga što se distribuira iz državne kase. To je prvi način za decentralizaciju, a onda je na građanima cele Srbije, pa i južne, da kad glasaju na izborima, glasaju za ljude koji će da povuku taj kraj napred. Ne treba vam neko ko će da saučestvuje sa vama u vašim problemima, treba vam neko ko će da ih reši, a to ne može neki Pera pisar koji nije izašao iz svog sela, koji nikada nije išao prema Beogradu, koji prezire 21. vek i sve što on donosi i koji kaže „U Vranju je bilo najlepše kad je bila Koštana”.

Da li u ovom trenutku možete da nabrojite bar pet političara sa juga Srbije, prisutnih na političkoj sceni, a da nisu iz Niša?

– Osim Ivice Dačića I Dragana Tomića, koji trenutno i nije baš u politici, imenom i prezimenom, ne mogu. A, trebalo bi da znam jer se  i profesionalno bavim politikom.

Šta to vama govori? Cela Srbija zna za, recimo, za Boška Ničića iz Zaječara ili Veroljuba Stevanovića iz Kragujevca? O Palmi da ne govorim.

– To govori da su ti ljudi, predstavnici juga Srbije, loši političari i da ne ostavljaju utisak ni među svojim sugrađanima, a kamo li u Srbiji.

Kolika je tu smetnja što jug Srbije ima premalo predstavnika u tom političkom establišmentu u Srbiji?

– Kad pogledamo modernu istoriju, na mestu premijera u zadnjih 100 godina su bila trojica ljudi iz Niša. Bio je Uzunović u vladi kralja Aleksandra, kao jedna oktroisana vlast, pa je onda bio Dragiša Cvetković, oko koga se istorija ogrešila,  i onda sam to bio ja. Broj ministara je bio takođe jako mali. Ali, ne možemo za sve i svašta da svaljujemo krivicu na druge. Moramo da se borimo i ne treba da imamo  osećaj manje vrednosti, straha od centrale, od onih koji dolaze iz srpske Atine, iz Šumadije. Nema potrebe da se osećamo kao niža klasa ljudi ili političara. Ima primera koji to aspolutno demantuju.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)