Kad žabe krekeću

,

Zavod za javno zdravlje je 3. juna ponovo izvršio uzorkovanje, kojim je utvrđeno da voda iz kolektora kod jalovišta sadrži povećane vrednosti gvožđa i cinka, za pet do šest puta!

Teško, bogami, neko nešto da ti kaže, ali istinito – kaže žitelj Krive Feje – celo mesto živi od ovog rudnika, što penzioneri, što oni koji tamo rade, njih preko 300.

Povod za uvodnu repliku je slučaj rudika „Zajača“ kod Loznice, koji, kao i „Grot“ u Krivoj Feji, iskopava i prerađuje rudu olova i cinka, a u kome je nedavno izbio javni skandal povodom ekološkog zagađenja teškim metalima.

NELA GORANU, GORAN LjILjANI…

Pa, ima li razloga za sumnju da „Grot“ bude južnosrpska „Zajača“? Mišljenja i rezultati su oprečni. Mora se naglasiti da ovaj problem traje godinama, možda i decenijama, a da svoj klimaks doživljava upravo u periodu tranzicije, kada rudnik, ranije „Blagodat“, a sada „Grot“, prolazi kroz golgotu kolopleta imovinsko-pravnih i političkih interesa.

No, na ekološki aspekt, prva je ukazala „Zelena mreža Pčinjskog okruga“, koja je uporno išla proceduralnim putem, pa se dopisima obraćala i rukovodstvu rudnika, i Gradskoj opštini Vranjska Banja, Mesnoj zajednici Korbevac, Gradskom veću Vranja, pa sve do resornog Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Agenciji za zaštitu životne sredine.

Dopis pod naznakom „hitno“ upućen je gradskoj većnici za ekologiju Neli Cvetković, i u njemu se navodi:

-Dana 17. januara 2013, na poziv meštana sela Korbevca, koji danima posmatraju reku Korbevšticu, koja je promenila boju i sumnja se da dolazi jalovina iz brane u Krivoj Feji. Na licu mesta smo primetili da su u koritu reke velike količine nataložene jalovine, koja izlazi iz brane. U najkraćem roku izvršiti mikrobiološke i hemijske analize na teške metale.

Reagovala je i Mesna zajednica sela Korbevac, zahtevom „da se reguliše pitanje zagađenja reke Korbevštice od strane rudnika Grot, koji ima svoje takozvano jalovište u kome akumulira vodu iz flotacije koja je veoma zagađena olovom i cinkom. Promene u reci su vidne, a to znači da je rudnik ispustio veoma veliku količinu vode iz jalovišta i time ugrozio vodotok Korbevštice. Zato vam se obraćamo sa molbom da preduzmete određene mere, kako ne bi izazvali ekološki kolaps“.

I tako je stvar krenula administrativnim putem, kome ovde, kao što je poznato, kraja nema. Nela Cvetković je predmet uputila Goranu Stojanovu, republičkom inspektoru zaštite životne sredine u Nišu, ovaj ga je prosledio Beogradu, iz koga 11. marta stiže odgovor da je 19. februara, postupajući po prijavi, republička inspektorka ZŽS izvršila vanredan inspekcijski pregled, i pored vrlo nepovoljne vremenske situacije, na tri mesta: glavni kolektor ispod brane jalovišta, iz Seliškog potoka, i pre uliva Korbevštce u Južnu Moravu. Rezultat – svi uzorci odgovaraju odredbama Zakona o vodama.

-Ne – kaže Nela Cvetković – po ovim rezultatima nema zagađenja životne sredine.

Ali, po Izveštaju o havariji Agencije za zaštitu životne sredine, „dobijena vrednost ukupnog olova je odstupala od propisane prosečne godišnje koncentracije“. Pa, otkuda je to olovo? Iz Zajače?

Osim toga, to su zastarele informacije. Prema poslednjim informacijama iz Zavoda za javno zdravlje (ZZJZ) iz Vranja, ova institucija vrši ispitivanje kvaliteta otpadnih voda na svaka tri meseca, prevashodno na mestu uzorkovanja iza kolektora otpadnih voda iza jalovišta. U toku ove godine, vršeno je uzorkovanje 21. februara i iz Seleškog potoka, kao i iz Korbevštice. I sve je bilo u skladu sa propisima. Ali, ZZJZ je 3. juna ponovo izvršio uzorkovanje, kojim je utvrđeno da voda iz kolektora kod jalovišta sadrži povećane vrednosti gvožđa i cinka, za pet do šest puta!

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)