Ženo, ne kaže se fašista, nego fetišista

-Ima ga jedan direktor, visoko obrazovan, ima diplomu visoko referentnog fakulteta, kako beše, bafus, safub… eee, seti se! – falus be, falus! A poštenski, i ja sam to završio, za godinu i po dana, nauči me drugarica, kako je ona svršila na taj falus, multiplo. I dobro joj ide, opravija!

-Sad, i ja sam visoko obrazovana ličnos’, funkcioner, ali studentski dani ne mogu da zaboravim. Sretnem ti onu moju školsku, ona jatka! Obično je obrnuto, sećam se kad sam slavio petnaes godine od maturu… što se krstiš be tečo, imam i ja maturu, evo ti potvrda iz Ranilug! Pričam s nju, a sve buljim u onaj prorez, ona odenala majicu kao Maja Žeželj kad gledaš dnevnik RTS, ma boli te čindo za vesti, što se dešava u usranu državu, ona propala što propala, nego i nešto sa ponosom da vidiš, a ne samo agrikolu Radoša Bajića i „mog rođaka sa sela“. Ilala ti od moji sopstveni rođaci sa sela, još moram da gledam i tuđi. Ne plaćam ni struju, ni vodu, ni đubre, ni rate od krediti, ali od kako Maja izneveri Verana, i pojavi na RTS, kod onu vucibatinu, redovno plaćam pretplatu na javni servis, i na ženu mi za rođendan, godišnjicu braka, ili neka druga ludila, sve sam počeo da beležim na kalendar, redovno kupujem majice. Aman, kaže, što će mi više ove majice? Za brisanje prozori ima i pojeftine rabote. Ili si postao fašista na majice? Ženoo… tc tc, ne kaže se fašista, nego fetišista, krajnje je vreme da počneš da gledaš dnevnik RTS.

-I tako ti me školska opravi, odem ja na falus. Ama, tek tamo sam sebe otkrio, nisam ni znao da imam takvi intelektualni potencijali i enciklopedijsko znanje! Što ti je škola. Kaže „tate“ u njegovu biografiju, da je završio ekonomski fakultet za dve i po godine, a bio je isteran iz sve srednje škole na teritoriji tadašnje SFRJ, dok se nije otvorila Ekonomska škola u Vranje. I on prva generacija. Na sliku, sve ćukavci, detišari, a u čelo stoji jedan derep, ovolika kosa i brkovi, pitam jednoga što je na sliku – a be, ovo li vi je bio kurir, ili stolar – on se ispameti, ovoliki oči. Ćuti be, dal’ si normalan, pa znaš li ko je to? I ja se izvadi iz pamet; da nije neki  Pinoče, Idi Amin, ili, ne daj bože Sloba, tu su negde, generacija. Ne be, kaže, a sve se onako odzrća, i p’ška – to je „tate“! Ali, ja ti to nisam reko. Dobro, ni ja nisam čuo, nemoj sutra da iskoči iz gigant ugaona garnitura MRK, unikatna.

-Ali, ete, ja mu nadvi i na „tate“. On diplomirao za dve i po godine, a sretnem njeknja koleginicu majicu, onu što me opravi za falus, pita me – još kolko ti ostade do diplomski? Reko, ovoličko, samo još dve rate!

-I diplomiram ti ja na falus, dupe mi znaje kako su to teške studije bile, sad, kako sam postao direktor, planiram i da magistratiram na njega, a ako su polititičke prilike dobre, ako u pravo vreme odaberem pravu stranku, što će drpa, verovatno i će doktoratiram na falus. Viva korupcija i kriminal! Ali, znaš kako ti je – kad ti je sve potaman, turi si jedno kamenče u cipelu; čisto nešto da te glođa. I tako, ufati me onomad nekakva kašljica, ama po ceo dan rikam, krov odripa kad počnem da kašljam, deca me zovu „riklja“, i žena me pudi od sofru i iz postelju.

-I bogami, i ja se zabrina. Obrnem par telefona, izvadim uputi, odem u BG, u nekakvu plućnu instituciju, službeni vozač, to si se podrazumeva. Za sestre kafa, bombonjera, za doktora viski i trista evra, sve kako si gospod zapoveda. Odma me doca primi, iako je imao zakazani pregledni za naredni milenijum.

-Objasnim mu ja problem, nenormalno rikanje i šlajm od pola kilo dnevno, te ti ga on, stručnjak – prvo što će me pita – „pušite li“? A pred njega ovolika kalenica, č’čka puna s biške, u ordinaciju kandi kao u duvansku industriju.

-Reko, pušim doktore, dve pakle dnevno, ali samo da znaš – to mi nije od cigare, nego mora da je neka pipka. Ja sam, doktore, direktor, guzonja, i pušim kvalitetne cigare, „malboro“, ne motam pijačni duvan kao neka tamo gologuzija. Znači, mora da je nešto drugo, nedajbože. On se čovek zagrcna, ama iskida se od smešku, i ovako s ruku mi pokazuje da mu begam od oči; kašlja, ali razbiraš – „idi… u…pi…khh… mat…“.  Kolko sam posle razbrao, mislim da me slao u Pirot za malter, ali to je mogo i telefonom da mi kaže, deveričan mi u Pirot drži stovarište građevinskog materijala „Severna Morava“. Ali, za svaki slučaj, ja si od „malboro“ pređem na „sobranije“, te su pokvalitetne, i poskupe; a još su pa i ruske, majčica. Pa ja li na doktori će plaćam kalimanske utrine?