Emanuela, bela i crna

,

Na to me naterala direktorka bioskopa iz Ljubljane, zvala se Melita. Rekla mi je: “Gospon Anda, to ide, kak bi vi Srbi rekli, kao alva.  Uzmite, videćete”. Tako je i bilo, kad sam doneo prvi erotski film prozori su nam polomljeni od gužve

Bioskop je, pored zabavne, imao značajnu političku i društvenu ulogu.

– Poltičku uloga je bila više izraženija 60-tih i početkom 70-tih godina, znači pre mog dolaska na čelo bioskopa. Tada  se, pre početka film,a prikazivao filmski žurnal sa posetama Jospia Broza Tita, raznim držvama, posebno nesvsvrtanim. Njegova putovanja u Afriku, veličanstveni dočeci, nema tog u sali kome koža nije nabrsla od ljubavi pream voljenom vođi. U početku su ljudi više voleli da gledaju žurnal nego film. Potom se u žurnalu govorilo o dostignućima nove države u privredi, poljoprivredi, državni pitanjima, poput dešavanja u Čehoslovačkoj 1968, studenstke pobune u Beogradu iste godine, političkog pokreta hrvatskog “proleća”, Maspoka, početkom 1970. godine… – navodi Jovanović.

ZA ZALjUBLjENE

Društvena uloga je bila izražena kroz socijalizaciju i druženje  mladih, a potom sklapanja čvršćih ljubavnih veza i brakova.

– Osim korzoa, ništa drugo nije radilo, tu su se upoznavali, a veza bi postala ozbiljna tek kada bi devojka pristala da ode sa momkom u bioskop. Znalo se, poslednja četiri reda bila su za zaljubljene. Filmovi su ih edukovali, počelo je ljubljenje, ono “filmsko”, „sa jezikom”. Čim do toga dođe, znalo se da će uskoro biti i svadbe. Ti poljupci su bili neka vrsta predbračnog pristanka – kaže Jovanović.

Nova era u vranjskom bioskopu, pokazaće se i poslednja, nastaće dolaskom za direktora Andreje Jovanovića, 1. januara 1982. godine. Pre toga bioskop četiri godine nije imao direktora.

– Desilo se sasvim slučajno, sedeo sam u kafani Zanatskog doma i konobar, moj drug, odjednom kaže Slobodanu, tadašnjem šefu računovodstva: “Evo ti Andra, on može da bude direktor biskopa”. Slobodan mi kaže idi podnesi molbu, ja se dvoumim, mislim da li je to ozboiljno ili me zezaju. Podnesem molbu, pozovu me u Komitet, kažu primljen si – priča Jovanović.

Krenuli su moderni trendovi, a on je to pratio tako što je redovno odlazio u Beograd na savetovanja i ujedno ugovaranja filmova.

– Glavni je bio “Union” film iz Beograda, bilo  je 16 distributera, sa svima sam bio dobar, osim sa “Kroacija filmom“ iz Zagreba. Počeo sam isključivo da nabavljam primejrne filmove, posle Beograda prvo prikazivanje je bilo u Vranju. To je zavisilo od mog prijateljstva sa direktorima distributerskih kuća. Slovio sam za boema, a naša druženja su prevazilazila sve. Trajala su po nekoliko dana, uz pečenu jagnjad i prasad, uz muziku trubača Bakije Bakića – navodi Jovanović.

Sve je to uticalo na gledanost, do 1977. godine bilo je 90.000 gledalaca, a ja sam to povećao na 190.000. Samo je film “Kakav deda takav unuk” gledalo 16.500 ljudi, a prikazivao se sedam dana i to po šest predstava dnevno – navodi Jovanović.

Od partizanskih filmova najgledaniji je bio “Valter brani Sarajevo”. Kad je Jovanović doveo Batu Živojinovića u Vranje, ceo okrug se sjatio da ga vidi. Narod iz Vranja, Vladičinog Hana, Bujanovca, Preševa, Surdulice, Trgovišta, pa čak i iz Leskovca. Priča se da je posle dolaska Tita 1968. godine uVranje, Bata okupio najviše naroda.

– Muke smo mučili sa tapkarošima, onima koji su preprodavli karte. Bilo je dozvoljeno da se kupi po pet, ali su oni radili u grupama i otkupljivali su najviše koje su prodavli papreno. Kad je bio dobar film, narod je plaćao, tražila se karta više, molilo se i kod tapakaroša. Bilo ih je puno, ali jedan po nadimku Zajko je bio neprevaziđen – tvrdi Jovanović.

Treća novina koju je uveo Jovanović bio je početak prikazivanja erotskih filmova u Vranju, sredinom 80. godina prošlog veka.

– Na to me naterala direktorka bioskopa iz Ljubljane, zvala se Melita. Rekla mi je: “Gospon Anda, to ide, kak bi vi Srbi rekli, kao alva.  Uzmite, videćete”. Tako je i bilo, kad sam doneo prvi erotski film “Emanuela”, prozori su nam polomljeni od gužve da se dođe o karte. Milicija je dežurala, bilo je i tuče, htelo se preko reda do šaltera i blagajnice Snežane. Potom je stigla “Emanuela, bela i crna”. Uh, pare smo sakupljali u džakove. Posetilaca je bilo i iz drugih gradova, karte su se naručivale telefonoim, ali preko veza iz opštine i Komiteta.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)
(kraj u sledećem broju)