Radovan Treći u Hanu

, ,

Povodom dana Gimnazije „Jovan Skerlić“, priprema se premijerno izvodjenje čuvene predstave po tekstu Duška Kovačevića. Reditelj predstave je Dragan Antić a glumci uglavnom učenici hanske gimnazije

Članovi ovog omladinskog teatra svakodnevno probaju i uvežbavaju segmente iz predstave koju su, ako je suditi po utisku sa probe u kostimima,  razigrali u svim segmentima. Pored zajedničkog rada na adaptaciji teksta, posebno su posvećeni scenografiji i kostimima koji su, iako naizgled jednostavni, veoma funkcionalni i imaju značajnu ulogu u ovoj verziji Radovana Trećeg. Iako je kultno izvodjenje ovog dela sa Zoranom Radmilovićem u glavnoj ulozi bilo hit u vreme kada neki od ovih mladih ljudi nisu ni bili rodjeni, oni ga savršeno poznaju i svesni su da se od „tog“ Radovana ne može pobeći.

– Znam da je najveća draž te predstave bila u maestralnoj improvizaciji Zorana Radmilovića. Ja sebi, u ovom smelom poduhvatu adaptacije teksta i rediteljskom prvencu, neću dozvoliti luksuz da to na bilo koji način kopiram, a opet znam da će publika ( bar ona starija ) očekivati da ličimo. Mi smo amateri a ovo je pokušaj. Najavljivati više od toga bi bilo nerealno- kaže reditelj Dragan Antić.

TREMA

Ova pozorišna družina deluje neverovatno razigrano i na sceni i van nje. Svi su raspoloženi za razgovor, veseli, zabavni i duhoviti. Iako većina njihovih vršnjaka ovih dana mukuje sa popravljanjem ocena, oni su potpuno rasterećeno posvećeni radu na predstavi.

– Svi koji znaju da glumim Katicu imaju po neki savet za mene, ali ja se trudim da ulogu iznesem na svoj način. Inače sam buntovnog karaktera pa mi nije teško da udjem u njen lik-  sa rukama na bokovima, smelo i samouvereno objašnjava Mira Momčilović.

Svoj raskošan glumački talenat, neki od njih su već imali prilike da predstave publici, pa verovatno zbog predjašnjeg iskustva nemaju tremu, čak se i usudjuju da raskalašno koketiraju sa publikom.

Groznica poslednjih priprema pred premijeru koja je zakazana za 15. maj se oseća u smislu organizacije pozivanja što šire publike.

Reditelj Antić u svom radu ima punu podršku Centra kulture i opštine Han, ali i profesorke srpskog jezika i književnosti Dušanke Stanković.

– Tremu imam, ali ne smem da pričam pred glumcima. Oni su svi mladji od mene, pa zato tako i grizu, a ne daj Bože da vide da sam ja u frci, propade stvar. Poslednjih dana me najčešće možete videti u scenskom kostimu, trudim se da se maksimalno posvetim ulozi Radovana iako sam dosad, priznajem, više radio na tekstu i režiji – priča nam Antić.

„Bard teatar“, pod okriljem Centra kulture u Hanu i Omladinskog kluba, postoji nepunih godinu dana a ambiciozni planovi mladog ansambla najavljuju ozbiljan rad. Glumci su uglavnom srednjoškolci koji su svoja prva glumačka iskustva stekli još kao klinci, učestvujući u radu dečijeg pozorišta „Crvenkapa“ koje postoji nekoliko godina.

PODELA
Radovan : Dragan Antić
Rumenka : Milica Kovačević
Stanislav : Djordje Ristić
Katica : Mira Momčilović
Jelenče : Andjela Stojanović
Georgina : Jelena Stankov
Upravnica pozorišta : Tijana Nikolić
Konobar : Petar Stojanović
Producent : Sonja Marinković, Dragan Antić
Režija : Dragan Antić, Dušanka Stanković
Scenografija : Dragana Filipović
Ton : Petar Stojanović
Rasveta : Dragana Filipović
Šminka : Tijana Nikolić , Nataša Jović

DUGA TRADICIJA

Na naše pitanje da li će se možda pojaviti na Regionalnoj smotri Amaterskih pozorišta „SAPS“ koja se tradicionalno, pod pokroviteljstvom Saveza amatera Srbije održava u Surdulici, reditelj kaže da je njegova ali i procena celog ansambla da je za takmičenja još uvek rano i da će sačekati bar do naredne godine, tek da se uigraju i da njihov rad na sceni sazri. Imaju u planu da do kraja godine odrade najmanje još jednu predstavu, a već uveliko rade i na nastavku rada „forum teatra“ koji u osnovi ima komunikaciju scene i publike a teme su životne i tiču se uglavnom mladih. Za ovo će im biti neophodna veća podrška lokalnih struktura kojima je briga o kulturi osnovna delatnost.

Pozorišni amaterizam u Vladičinom Hanu ima dugu i vrednu pažnje tradiciju koja seže do sredine prošlog veka. Period sveopšteg kulturnog posrnuća, era turbofolka i estradizacija svih oblika umetničkog izražavanja devedesetih, uzeli su danak i u Hanu. Iako uvek uspešno na regionalnim i republičkim smotrama amaterskih pozorišta ovo, koje je okupljalo ljubitelje i poštovaoce teatra svih starosnih dobi i obavezno jednom godišnje priredjivalo bar po jednu predstavu na večernjoj sceni, u poznatim okolnostima nemaštine, imalo je gotovo dvadeset godina dugu pauzu. Profesora Dragija Popovića, koji je iz čistog entuzijazma i ljubavi prema sceni potpisao režiju onda najuspešnijih predstava, danas se malo ko i seća. Tri puta su bili prvi na smotri amaterskih pozorišta a na repertoaru su imali „Putujuće pozorište Šopalović“, „Pokondirenu tikvu“, „Hamleta iz Mrduše Donje“, kao i dela Bore Stankovića i Nušića. Sami su, bez sponzora, pravili scenografiju i šili kostime a predstave su izvodjene u staroj bioskopskoj sali koja je odavno porušena.