Surdulica se ne razvija dovoljno brzo

Sada otvoreno kažem da besmislene projekte kakvi su postali praksa ne samo u Surdulici, nego mnogo šire, nemam nameru da podržavam. Takvi projekti ne predstavljaju opšti nego isključivo interes nekoliko ljudi i njihovih tekućih računa

Stevanović pripada grupi mladih, prodornih i ambicioznih političara na našoj sceni. Na sebe skrenuo je pažnju 2004. godine, na mestu predsednika SO Surdulica. Potom je, kao narodni poslanik Srpske radikalne stranke,  ostao upamćen po svojim britkim diskusijama. Danas je člna SNS. Razgovor sa Stevanovićem počinjemo konstataciom da se kao Surduličanin dobro snašao na privremenom radu u Beogradu.

-Tako je i to se neće promeniti. Dok mogu putovaću, promovisaću Surdulicu ali i ceo jug Srbije. Da li se snalazim- to će vreme i ljudi oceniti. Ja ću dati sve od sebe da opravdam poverenje koje su mi je ukazali presednik stranke Aleksandar Vučić i SNS.

PODELA ODGOVORNOSTI

U vaše Ministarstvo  uprte su oči svake lokalnih vlasti?

– Mislim da će u perspektivi stvari da se menjaju. Sada će Ministarstvo da gleda u lokalne samouprave i da analizira njihovo funkcionisanje, opredeljenje da slede trend promena koje vlada nameće. Deo politike regionalnog razvoja, koju uspostavlja ova vlada, biće buđenje regionalnih i lokalnih kapaciteta i resursa, i njihovo stavljanje u funkciju. Ne može više da se plače, da se ne preduzima ništa, da se ponaša neodgovorno, a na sve to čeka pomoć od države. Pa kad vlada pomogne onda su zaslužni sposobni predsednici, a kad nema podrške, kriv je Beograd. Svi smo mi u istom poslu i na istom zadatku.  Moraćemo da delimo odgovornost i moraćemo da znamo ko je za šta zaslužan, a ko za šta  odgovoran.

U kojoj meri sebe vidite kao čoveka koji može da pomogne ukupan ekonomski i društveni razvoj Surdulice?

-Ja jesam Surduličanin i kada pomislim na razvoj juga najpre pomislim na Surdulicu, ali moja obaveza, kao državnog sekretara, je da mislim i pokušam da pomognem razvoj i Trgovišta, Preševa, Vladičinog Hana, Bosilegrada, Vlasotinca itd. I mislim da me  javnost takvog i prepoznaje.

Kao neko ko je bio u lokalnom rukovodstvu Surdulice, a koje je postavilo temelje održivog razvoja opštine (kroz usvojena planska dokumenta), pokušaću da oko toga nađemo zajednički jezik sa aktuelnim lokalnim rukovodstvom i nastavimo da se bavimo projektima koji će obezbediti ekonomski razvoj Surdulice, okruženja i bolju budućnost novim generacijama. Ali sada otvoreno kažem da besmislene projekte kakvi su postali praksa ne samo u Surdulici, nego mnogo šire, nemam nameru da podržavam. Takvi projekti ne predstavljaju opšti interes nego su isključivo interes nekoliko ljudi i njihovih tekućih računa.

Kako ocenjujete razvojne rezultate Surdulice od demokratskih promena do danas?

-To što nazivate demokratskim promenama bolje da nam se nikada nije desilo, i to generalno mislim za celu državu. Surdulica je u svakom slučaju prošla bolje nego sve opštine u okruženju, ali svakako to nije dovoljno. Na žalost, neke privatizacije su prošle loše. Tu pre svega mislim na “RS Partners PES“ i na „Mačkaticu“. To ćemo pokušati da promenimo, a ako je moguće i da dovedemo nekog investitora jer smatram da u Surdulici postoje svi preduslovi za to.

Šta je Surdulica realno mogla, a nije uradila u tom periodu.

-Poražavajuća je činjenica da  Vlasina stoji, kao najvažniji razvojni potencijal celog juga. I Pčinjskog i Jablaničkog okruga, ako ne šire. Vlasina, koja je turistički, zdravstveni, energetski, poljoprivredni potencijal. Tvrdim da bi se novac potrošen gore do dinara vratio Surdulici, a kroz vreme i multiplikovao.

Kakve su danas njene realne šanse da napravi značajniji zaokret u svom ekonomskom razvoju?

-Realne šanse postoje svakako. Ali postoji i pitanje hoće li to aktuelno rukovodstvo ili neće. Praksa pokazuje da i nisu baš voljni da se bave opštim interesom. Sve je apsolutna ambicija, želja ili hir jednog čoveka. Može ono što se njemu čini interesantnim, a u suprotnom, zaboravi.

Kako i koliko saradjujete sa lokalnom samoupravom?

-Ja mogu i hoću da sarađujem sa svima koji su u funkciji Surdulice i njene budućnosti. I ako vam neko kaže drugačije, znajte taj vas laže. Na kraju – to je proverljivo. Ne postoji predstavnik lokalne samouprave sa juga Srbije kojeg bar nisam saslušao, a kamo li pomogao ako mogu. Vreme će me ili demantovati ili potvrditi. Čak sam pristajao i na to da neki „lokalni bosovi“ u najnerazvijenijim opštinama budu i neprijatni i neukusni jer pomažem, a nisam kako oni kažu „njihov“. Naravno, ne mogu ljudi da trpe zbog pojedinaca i kad treba istrpeti nije teško.

Kako ocenjujete snagu preduzetničkog duha danas u Surdulici?

– Preduzetnički duh svakako postoji, ali smatram da je sputan neadekvatnim odnosom lokalne samouprave prema njemu. Postoje resursi i u javnom i u privatnom sektoru koji mogu da angažuju preduzetnike u Surdulici i kada to kažem mislim na velike poput „Vlasinske HE“, „Koka-Kole“, „Knaufa“. I smatram da su oni spremni na takav „ustupak“ ili vid odgovornosti prema lokalnoj zajednici. Na žalost, oni koji treba da daju početni  impuls toj saradnji  nemaju volje i sluha.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)