Raspevano, veselo i smelo

,

Ljubitelji ekspresionističkog pejzaža od 16. aprila mogu da zadovolje svoju glad za umetnošću na novoj izložbi slika Borislava Djukanovića, koja je u organizaciji vranjskog Narodnog univerziteta postavljena u galeriji ove ustanove.

Izložbu je svojim izlaganjem o Djukanovićevom stvaralaštvu otvorio Goran Stanković iz Narodnog univerziteta, istakavši da bi svako usiljeno teoretisanje ili svrstavanje radova ovog umetnika u neki pravac, grupu ili pokret oduzelo majstorstvo, neposrednost, iskrenost, uravnoteženost i emocionalni naboj, njihove glavne karakteristike.

– Neki podsticaji za moje likovno stvaralaštvo, pogotovo za ovaj ekspresionizam, došli su ne iz Crne Gore, nego upravo iz Vranja, prema kome uvek imam poseban odnos – rekao je Djukanović na otvaranju.

Radovi na izložbi deluju čisto, veselo i optimistično. Umetnik je nekonvencionalni slikar prirode i pejzažista, koji pronicljivo posmatra i reprodukuje sve ono u prirodi što promakne običnom, neumetničkom oku.

PROFIL
Borislav Djukanović slikarstvom se bavi već 40 godina. Poreklom Crnogorac, koji živi i stvara u Beogradu, na otvaranju izložbe nije krio svoju emotivnu vezanost za Vranje koje mu je, zbog ambijenta, inspiracija za mnoge radove. Prvu samostalnu izložbu imao je 1974. godine, i još 14 do sada. U Vranju je poslednji put izlagao 1986. godine. Slikarstvo je učio kod jednog od najvćih srpskih slikara druge polovine 20. veka, akademika SANU, Bate Mihailovića.

VRANjE KAO INSPIRACIJA
– Čitav ambijent Vranja i južne Srbije, sa tim bogatstvom boja, pogotovo sada u vegetaciji kada je sve u cvatu, pruža poseban doživljaj, uvek pomalo nadrealan. Osamdesetih godina smo imali velike simpozijume u Vranju i tada sam sreo veoma tople i fine ljude. Vranje ima neki svoj duh koji se izdvaja od bilo kog grada u kome sam bio, pa čak i od onih u Crnoj Gori. Možda sam previše emotivan, ali ljubav se nikada ne može sakriti. Čitav ambijent grada mi je pomogao da se izrazim i otvorim. I sada se sećam večeri sa Bakijom Bakićem, nadrealnih i čudnih, takve stvari vam pomognu da promenite vrednosni koncept i da se drugačije orjentišete, da tačnije i zrelije sagledavate sve oko vas. Umetnost je u stvari čarolija, ona je nastojanje da brutalnu realnost života učinimo drugačijom. Svi imamo potrebu da život osmislimo, a umetnost ne menja realnost kako to radi moć, ali je osmišljava i čini nam je podnošljivijom.
Da li ste u svom stvaralačkom opusu posvećeni samo pejzažima?
– Radio sam mrtve prirode, u jednom trenutku i figuralne kompozicije, ali pejzaži su mi najbliži iz prostog razloga što omogućavaju transformaciju forme i kolorita i bogatstvo izraza. Urbani pejzaž vas ograničava u toj ekspresionističkoj slobodi. Ciklus Venecija koji sam radio je opet nešto posebno i drugačije, ali u ovim pejzažima, slobodnim i raspevanim, najbolje izražavam svoju individualnost. Za ekspresionizam je naročito važan unutrašnji doživljaj koji često ne korespondira sa realnošću, uvek je između jave i sna.

MEDjUMUZEJSKA SARADNjA: VEČITI KRUG – IZLOŽBA ZAJEČARSKOG NARODNOG MUZEJA

Pojas kao simbol seksualnosti

U Galeriji Narodnog muzeja u Vranju 16. aprila otvorena je neobična izložba pojaseva Etnološke zbirke Narodnog muzeja u Zaječaru, grada koji zbog geografskog položaja i kulturne baštine poseduje bogate zbirke seoske i gradske narodne nošnje i nakita.

Začuđujuće je koliko se samo na osnovu šarolikih pojaseva može saznati o migracijama, načinu života i običajima iz ovog kraja. U tradicionalnoj kulturi stanovništva istočne Srbije, pojas je imao višefunkcionalnu ulogu. Osim praktične upotrebe – pridržavanje stomaka prilikom rada na polju i zadevanje raznih predmeta koji se svakodnevno upotrebljavaju – kao deo narodne nošnje zbog svoje estetike i simbolike dobio je funkcije i u socijalnoj i duhovnoj tradicionalnoj kulturi, kao vrsta dara ili deo rituala.

– Kada se sagledaju podaci o korišćenju pojasa u duhovnoj i socijalnoj kulturi istočne Srbije, kao i svetu, dolazimo do zaključka da je on shvatan kao simbol seksualnosti i plodnosti, zaštitni krug i zamena za sveto belo platno – rekao je na otvaranju Dejan Krstić, autor izložbe i kustos zaječarskog Narodnog muzeja.

Prema njegovim rečima, ljudi su verovali da je pojas neophodan čoveku kako na ovom tako i na „onom“ svetu, pa otud naziv izložbe – Večiti krug. Za sve zainteresovane izložba je otvorena do 3. maja.