, 
Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužnicu protiv Neobojše Spasića zvanog Boki (predmet KT-7/11), poznatog vranjskog bankara, zbog sumnje da je učestvovao u pranju novca odbeglog narko bosa Darka Šarića. Tužilac je optužnicu podigao 9. decembra 2011, tri meseca nakon što su pripadnici specijalnih policijskih snaga uhapsili Spasića i još tri osobe u Vranju. Na optužnici, čije detalje prenosimo, osim Spasića (i Darka Šarića, prvog na listi) nalazi se još osam osoba, među kojima je Vranjancima svakako najzanimljiviji Boban Stojiljković, poznatiji kao Djura, uhapšen aprila 2011 (još uvek u pritvoru) zbog sumnje da je, kao deo Šarićeve grupe, 2009. učestvovao u švercu skoro dve tone kokaina iz Južne Amerike.
Nebojšu Spasića, koji se brani sa slobode, Tužilaštvo tereti da je, kao direktor vranjske Filijale Komercijalne banke, marta 2009. omogućio „konverziju imovine – gotovog novca u iznosu od 280 000 evra, koji je pribavljen vršenjem krivičnog dela neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga iz čl. 246 KZ, u pravo vlasništva na akcijama preduzeća, ulaganjem u njihovu kupovinu u procesu privatizacije“. U konkretnom slučaju radi se o preduzeću „Bratstvo“ iz Preševa koju je za 3,2 miliona evra kupila kompanija „Aguš gradnja“, čiji se vlasnik Aguš Erdinč iz Kumanova takođe nalazi na optužnici. Spasić, koji danas radi u filijali Dunav banke, ne želi da govori za medije a Tužilaštvo mu, ukratko, na teret stavlja to što sumnjive devizne depozite ulagane u banku nije prijavio Upravi za sprečavanje pranja novca. U štivu koje sledi pročitajte kako je, prema dokazima kojima raspolaže Tužilaštvo, Nebojša Boki Spasić omogućio da novac sumnjivog porekla uđe u legalne tokove.
U optužnici najpre piše da su „Šarić Darko, Stanojković Bojan i Stojiljković Boban, doneli odluku da se deo prihoda – gotovog novca dobijenog prodajom kokaina organizovane kriminalne grupe, koju su organizovali i pripadali joj, uloži u kupovinu na aukcijskoj prodaji 70 odsto društvenog kapitala privrednog društava Bratstvo iz Preševa a da se oni prikriju kao stvarni kupci“.
Šarić i Stanojković su zato „podstrekli okr. Jestrović Nebojšu da osmisli i realizuje ovo ulaganje, što je on i učinio odlučivši da se to uradi tako što bi se u prvoj fazi položila gotovina u banku u vidu navodnih deviznih depozita različitih fizičkih lica u pojedinačnim iznosima manjim od 15 000 evra, kako bi se izbegla obaveza prijave Upravi za sprečavanje pranja novca. Suštinski, tim novcem bi se odmah po uplati obezbedila bankarska garancija i na osnovu nje isplatila kupoprodajna cena preduzeća. U drugoj fazi formirao bi se navodni konzorcijum pravnih lica koja su ustvari bila pod njihovom upravljačkom kontrolom“.
POD KONTROLOM
Na ovom mestu u priču se uključuje „Aguš gradnja“, čijeg je vlasika Aguša Erdinča, prema Tužilaštvu, „okr. Stojiljković podstrekao da učestvuje u realizaciji ovog plana tako što bi u ime preduzeća napravio ugovor o konzorcijumu sa privrednim društavom Maestral turs iz Budve, a koji bi služio kao paravan za plasman prljavog novca, na šta je okrivljeni Aguš pristao, te su prvo radi ulaganja gotovog novca u banku obezbedili garanciju za učešće na aukciji dana 18.03.2009. godine.“
Tužilaštvo tvrdi da je garancija obezbeđena tako što su „Aguš gradnja“ i „Komercijalna banka“ a.d. zaključili ugovor o izdavanju činidbene garancije na osnovu koga je banka izdala ovoj firmi garanciju na iznos od 15, 61 milion dinara (170.000 evra). Na drugoj strani, „Aguš gradnja“ je dostavila banci instrumente obezbeđenja „u vidu više navodnih novčanih depozita na ime fizičkih lica“.
U nastavku teksta slede imena 11 osoba (od kojih se dve nalaze na optužnici, ostali su svedoci), koje su, prema nalazima Tužilaštva, deponovale u banku tačno po 14.100 evra (osim jedne koja je deponovala 14.900).
Tako je sakupljeno 170.000 evra.
Okrivljeni Goran Vučković (koji se u to vreme vodio kao vlasnik Eupopetrol benzinske pumpe), piše dalje u optužnici, doneo je u „Komercijalnu banku“ u Vranju iznos od 170.000 evra u torbi, sve u apoenima od 10 evra (17.000 takvih novčanica). Tužilaštvo tvrdi da se o tome Stojiljković ranije dogovorio sa Spasićem, kome ništa od toga nije bilo sumnjivo i na jednom mestu u optužnici pita kolika je verovatnoća da 11 osoba u istom momentu ima ukupno 170.000 evra ušteđevine u apoenima od 10 evra!
Svih onih 11 osoba su kasnije na saslušanju izjavili kako su taj novac pozajmili Agušu Erdinču, bez ikakvih ugovora i garancija oko vraćanja iz jednostavnog razloga jer imaju poverenje u njega.
„Nakon toga je okrivljeni Spasić naložio službenici banke Kostakiev Nataši da na osnovu ličnih karata navedenih fizičkih lica, koje je po nalogu okr. Stojiljković Bobana, okrivljeni Bogdanović Goran doneo u banku, zajedno sa spiskom na kome je stajalo kolika bi novčana uplata trebala da bude izvršena na ime svakog od navodnih deponenata, organizuje otvaranje deviznih računa i uplate na taj račun, što je ona potom i učinila, da bi zatim okrivljeni Spasić Nebojša kao član kreditnog odbora izdejstvovao odluku da Komercijalna banka izda traženu garanciju“.
LIČNE KARTE I PARE U TORBI
Dalje u optužnici slede detalji o formiranju konzorcijuma sa Maestralom iz Budve i sa aukcije u Agenciji za privatizaciju za kupovinu Bratsva, gde Tužišatvo, na osnovu presretnutih telefonskih razgovora i SMS poruka (listinzi sa datumima, u sat i minut, dostavljeni sudu), pokušava da dokaže da iza kupovine ove firme stoji zapravo Šarić.
Bratstvo je prodato za 31,22 miliona dinara pa je, prema navodima Tužilaštva,
„okr. Stojiljković Boban organizovao da se istog dana u Komercijalnoj banci izvrši još jedna uplata novca u gotovini od 110..000 evra preko okr. Bogdanovića, koji je u banku odneo spisak fizičkih lica, ponovo prikazana kao više navodnih novčanih depozita u iznosima od po 13.750 evra, da bi dana 30.03.2009. godine tim novcem okrivljeni Erdinč Aguš isplatio kupoprodajnu cenu za preduzeće Bratstvo iz Preševa, uplativši ga najpre kao pozajmicu na račun Aguš gradnje, potom prenoseći ga na namenski račun za kupovinu hartija od vrednosti kojima je konačno Agenciji za privatizaciju Republike Srbije isplatio kupoprodajnu cenu“.
Tužilaštvo dalje navodi da je Spasić (sa još pet osoba) na taj način izvršio krivično delo Pranja novca iz čl. 231 st. 2 u vezi sa st. 1 KZ, dok su okrivljeni Šarić Darko, Stanojković Bojan i Stojiljković Boban izvršili krivično delo Pranja novca u podstrekavanju.
Dalje u dokaznom materijalu slede listinzi slušanih telefonskih razgovora između lica sa optužnice (sledi spisak na dve gusto kucane strane sa tačno navedenim brojevima telefona, i vremenima razgovora i poruka) i predlog sudu da ih presluša, kao i da da se provere sve činidbene garancije za kupovinu Bratstva i ostale finansijske transakcije.
(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.