Ni kamen na kamenu

,

U Vranju je privatizovano 26 firmi, a od toga je samo 10 još uvek na nogama

Na jugu Srbije, od Leskovca do Preševa, privatizovano je do danas 85 preduzeća, a još oko 25 čeka na privatizaciju. Prema podacima Regionalne privredne komore Leskovac, u poslednje dve godine ovde nije prodato ni jedno jedino preduzeće. Kakav je trag ostavila privatizacija na jedan od nekada najindustrijalizovanijih delova Srbije pokazuje činjenica da je 101 preduzeće u stečaju, devet u restruktuiranju a 15 je likvidirano. Agencija za privatizaciju raskinula je gotovo polovinu (44) ugovora sa kupcima, a preko 22.000 radnika je od Miloševića naovamo ostalo bez posla kojim se ranije bavilo. U Vranju je privatizovano 26 firmi, a od toga je samo 10 još uvek na nogama. Agencija za privatizaciju, (dalje: Agencija) preko koje je tekao, a i dalje teče proces pretvaranja društvene i državne u privatnu imovinu, ima vrlo oskudne podatke o miliijardama evra vrednosti kojima je raspolagala. Podaci su često zastareli, nepotpuni, čak i pogrešni, ali posao se i dalje odvija bez problema. Prema njenim „knjigama“, u Vranju postoji više oblika poslovanja u kojima se aktuelno davi lokalna privreda. Tu su „prodata preduzeća“, pa ona sa kojima je „raskinut“ ugovor, tu su preduzeća u likvidaciji, pa bankrotu, pa onda oni u restruktuiranju, pa u pripremnoj fazi privatizacije, pa ona koja rade pod ingerencijom same Agencije, preko stečajnih upravnika ili poverenika.

VRANjE TURS: Prva vranjska firma koja je uopšte prodata bila je „Vranjeturs“, i to Miladinu Mišiću, za čak 18,1 milion dinara. Ali cena je bila previsoka, odustao je i drugi ponuđač, pa je firma prodata konzorcijumu Nebojše Stojmenovića za 530.000 evra i upola manje obaveze investiranja, jula 2003. godine. Njena sudbina danas je nepoznata.

POLjOPRODUKT: Spisak je podugačak, a na samom početku nalazi se „Poljoprodukt“, za koga u Agenciji navode da ima „nepoznat pravni status“. Ova firma je u stečaju od 2003. godine, a bankrotirala je u februaru 2005. godine. Kako je država prodavala svoju ogromnu imovinu lepo se vidi baš na ovom primeru. „Poljoprodukt“ je prodavan na više aukcija, a poslednji čin je prodaja izvesnom preduzeću „Schwarzmann“ u septembru 2006. godine za 24,2 miliona dinara. „Poljoprodukt“ inače ima Hladnjaču sa upravnom zgradom površine oko 3.000 kvadratnih metara, sa proizvodnom opremom, koja je prodata, kao i 434 kvadrata servisne stanice. Tu su i vinogradi u Pavlovcu i Neradovcu, ukupno oko 50.000 kvadrata.

RASADNICI: Banjski „Rasadnici“ su još pre privatizacije podeljeni na „Rasadnike“ i „Simpo cveće“. Ovu prvu firmu kupilo je preduzeće „Jugotehnika“ iz Niša, u julu 2007. godine, za oko 25 miliona dinara, ali je ugovor sa Nišlijama na kraju raskinut. Stečajni upravnik, koga gradonačlenik ne može da nađe (vidi okvir),  bio je Mile Denić.

Iz Banje je u zemzadruga „4. juli“ za koju na sajtu Agencije stoji da je „Agencija razrešena dužnosti upravnika“. Bila je u stečaju od 1996. do 2005. godine, kada je firma bankrotirala, i danas postoji samo u sećanjima.

GROT: Priča vezana za privatizaciju „Grota“ krajnje je kompleksna, a ovde treba navesti da je praktično u posed rudnika došla firma „Trend kompani“ iz Jagodine, ali ne po osnovu privatizacije, već dugovanja rudnika prema njoj. U Agenciji tvrde da je u pitanju „prekid privatizacije“.  Rudnik „Grot“ u stečaju je od novembra 2005. godine, a Plan reorganizacije prihvaćen je maja 2009. godine.

NEMETALI: Što se tiče Agencije, kod banjskih „Nematala“ nema problema, firma je prodata i sada radi kao privatna. Ona je prodata oktobra 2003. godine za 50.000 evra na šest rata, plus milion evra obavezniih investicija. Kupac je na aukciji bio Gojko Rajković iz Bečeja, koji je kasnije počinio samoubistvo. Računa se da sada postoji čak 16 firmi sa istim ili sličnim imenom, sa nepoznatim vlasnicima.

ŽIVINOPRODUKT: „Živinoprodukt“ je u stečaju od  jula 2002, u bankrotu od marta 2004. godine, a stečajni upravnik ponovo je bio Predrag Zlatanović. Inače,  januara 2008. preduzeće je kupio „Inobel“, za 117 miliona dinara, a od 2006. do 2012. godine firma je raznim kupcima prodavana u delovima.

FHM: Fabrika hleba i mleka je juna 2005. godine prodata Miloradu Stojmenoviću iz Vranja, za 45 miliona dinara plus 3,7 miliona obaveznih investicija. Veruje se da iza ove kupvine stoji Boban Stoiljković Djura, koji se sada nalazi u pritvoru Specijalnog užilaštva kao saradnik narko bosa Darka Šarića. Firma i danas dobro radi, zaposleni primaju plate, poboljšan je asortiman proizvooda i prodajna mreža.

DIV: Uspešnom bi se mogla nazvati i privatizacija vranjskog DIV-a, koji je  septembra 2003. godine prodat na tenderu BAT-u za 50 miliona evra, uz obavezne investicije od 24 miliona evra. DIV-BAT dobro posluje i danas, doduše sa sve manje ljudi i sve skromnijom saradnjom sa proizvođačima duvana.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)