Moj je grad večeras dobio luku

, , ,

Kanal Dunav – Solun najmanje je osam puta širi od sadašnje širine Morave, nalazi se na nižoj nadmorskoj visini od sliva u Egej, što znači obaveznu izgradnju brodskih prevodnica i, što je najvažnije, na njegovom putu kroz Srbiju nalazi se veliki broj objekata, od privatnih kuća do nadvožnjaka, mostova, fabrika… Imaju li ministar Bačević i naprednjaci snage oposle ono o čemu su počeli da pričaju u predizbornoj kampanji

„Spremam se ovih dana da pogledam neki dobar čamac, trebaće mi sigurno“, pomalo u šali, ali više u zbilji, kaže jedan dobro upućeni vranjski političar, komentarišući aktuelizovanje priče o izgradnji plovnog kanala kroz Srbiju. Priča o kanalu Dunav – Morava – Vardar – Solun nije nova, ali je ovih dana ponovo stigla u žižu interesovanja posle posete ministra Milana Bačevića Vranju krajem marta. On je tom prilikom ne samo najavio gotovo izvesnu izgradnju kanala, nego obelodanio da će Vranje postati luka, najveća u ovom delu Srbije. Komentari su, naravno, bili različiti, od odobravanja, preko sprdnji na Fejsbuku, pa sve do priprema za kupovinu nautičke opreme. U stvarnosti, ima li nešto od čitave priče vredne deceniju rada i više desetina milijardi evra? Treba li plovni put Srbiji, a Vranju luka? I ima li, makar negde na svetu, sila sposobna da ovu nepobitno lepu ideju sprovede u praksi?

U MOJOJ GLAVI

Eto, ministar Bačević ocenio je da rečeni kanal predstavlja razvojnu šansu za čitavu Srbiju, pa i za Vranje.

– Tu će Vranje imati posebnu poziciju, kao najveći gravitacioni centar u Južnoj Srbiji. U mojoj glavi, Vranje treba da postane najznačajniji centar na jugu  Srbije, i da postane poslednja velika luka u Srbiji. Ako se to ostvari, a radićemo uskoro studiju izvodljivosti, lepa je budućnost pred nama – rekao je u Vranju ministar Bačević.

Ovakav optimizam Bačević je ipak zakočio rečima da „sve to treba dočekati“, ali tvrdi da ima dovoljno prijatelja Srbije koji imaju novac i žele da ga investiraju u kanal.

– Pretrpeo sam salve napada zbog tog projekta, i trebalo je sve to izdržati. Ali, izdržao sam. Ali i najgrlatiji protivnici tog projekta videće kinesku kompaniju koja će besplatno uraditi studiju izvodljivosti, koja će svima dokazati da je projekt realan – kaže Bačević.

Ministra je u Vranje, uz, kako kaže, velike napore, doveo narodni poslanik njegove Srpske napredne stranke (SNS) Dragan Nikolić. Ministar, kaže, više leti avionima nego što hoda, ali je našao vremena da dođe do Vranja i ovde obnaroduje da u svetlu budućnost nećemo da se uvezemo, nego ćemo uploviti (vidi okvir).

Ali, do te svetle budućnosti mora se što – šta uraditi. Naime, plovni kanal Dunav – Solun najmanje je osam puta širi od sadašnje širine Morave, nalazi se na nižoj nadmorskoj visini od sliva u Egej, što znači obaveznu izgradnju brosdkih prevodnica i, što je najvažnije, na njegovom putu kroz Srbiju nalazi se veliki broj objekata, od privatnih kuća do nadvožnjaka, mostova, fabrika.Plovni put morao bi, po propisima, biti širok najmanje 90 metara, dubok minimum pet, a dug oko 700 kilometara, od čega je polovina kroz teritoriju Srbije. Prema nekim proračunima, od industrijskog Zapada do toplog Soluna put bi, ovim kanalom, uz mrežu postojećih plovnih puteva, bio skraćen za preko 1.200 kilometara.

Od vremena kada je poručnik Kraljevske vojske Stamenković 1908. godine napravio prvu skicu mogućeg kanala, po Srbiji se nešto malo i gradilo. Ako će se kanal zaista graditi, ovo što je do sada izgrađeno može samo da smeta, računajući tu i nezavršen Koridor 10.

DENZI KAŽE DA MOŽE

Mišljenja stručnjaka i ovdašnje javnosti su podeljena. Dok se mnogi u Vranju pretežno zaista baš sprdaju sa idejom, raspravljajući da li će luka da dođe do Djurine pumpe ili će se zaustaviti u Palestini, dotle u ozbiljnim razmatranjima ima oprečnih mišljenja.

– Važno je da će od tog projekta Vranje imati koristi. Mogu da ga urade, ako ne posebno, onda zajedno EU, Kina i Rusija. Pa svima bi to odgovaralo. Kao stručnjak, mogu da kažem da je tehnička rešenja moguće naći. Ljudi danas prave nova mora, a ne kanale. Uostalom, kojom brzinom se pravi Koridor 10, nije čudo da ga Kanal preduhitri – kaže Dejan Stanojević, član SNS-a, inače saobraćajni inžinjer.

Sa druge strane, oštru sumnju u mogućnost realizacije ovakvog projekta iznosi zamenik predsednik GrO Demokratske stranke Igor Andonov. On projekt, u sadašnjim vremenima, zove „suludim“.

– Ovaj projekt jednostavno ne može da živi u praksi. Da pričamo o deset milijardi evra? Da pričamo o tolikim objektima na tom putu? To je samo još jedna priča o političkoj neostvarivosti kojih smo se naslušali ovih dana – ocenjuje Andonov.

E sad, tu se postavlja i pitanje prostornog i urbanističkog planiranja. Kanal Dunav – Egej uopšte nije nova ideja, pa kao takva donedavno je figurirala i u srpskim prostornim planovima. Prema rečima Većije Kostić iz gradskog Sekretarijata za urbanizam, sam plan kanala nije predstavljao neki veći urbanistički problem, koliko je to bio takozvana „široka zona zaštite“. Reč je praktično o obalama budućeg kanala, na kojima je zakonom, od 1988. godine, bila zabranjena bilo kakva izgradnja. Reč je o kilometrima zemlje levo i desno od projektovanog plovnog puta.

ŠTA KAŽE STRUKA
Stručnjaci, u ranijim razgovorima za „Vranjske“, različitog su mišljenja povodom ove velike ideje. Jedino u čemu se svi slažu je da će posao, ako ga i bude, trajati decenijama. Eugen Lenđer, stručnjak „Srbija voda“  kaže da iako je tehnički sve moguće uraditi, ovaj projekat danas u Srbiji deluje nadrealno.
– Najpre, koliko bi to koštalo? To je danas nemoguće izračunati. I da li je isplativo? Lično mislim da je projekat toliko skup da bi teško doneo finansijsku dobit. Koliko tu samo treba brana i prevodnica napraviti, koliko naselja, fabrika i drugih objekata srušiti ili raseliti…  – kaže Lenđer.
Na drugoj strani, Mile Božić, iz Instituta „Jaroslav Černi“ smatra da,  ukoliko studija izvodljivosti dokaže isplativost projekta, nije teško zamisliti i njegovu realizaciju.
– Ovaj projekat je svakako izvodljiv ukoliko mu se ozbiljno pristupi. Treba uraditi mnogo istraživanja i ispitivanja jer je u pitanju zaista ogroman posao i ako se utvrdi da će se to vremenom isplatiti, može se prionuti na posao – rekao je Božić za „Vranjske“.
Inače, plovni put morao bi, po propisima, biti širok najmanje 90 metara, dubok najmanje pet, a dug oko 700 kilometara, od čega je polovina kroz teritoriju Srbije. Prema nekim proračunima, od industrijskog Zapada do toplog Soluna put bi, ovim kanalom, uz mrežu postojećih plovnih puteva, bio skraćen za preko 1.200 kilometara.

– Novi prostorni plan je ukinuo tu zonu. Sam kanal nije ukinut, ali je rečeno da će on naći svoje mesto kada budu okončani planovi za njegovu izgradnju. Tako da obavezna zona zaštite po planovima danas ne postoji. Recimo, u toj zoni se nalaze „Simpove“ fabrike na ulasku u Vranjsku Banju, kao i privatne kuće, ali je to prostornim planom sada izmenjeno  – kaže Kostićeva, uz napomenu da su iz Vranja 20 godina pisane primedbe nadležnima zbog zabrane zidanja u zaštićenim zonama nepostojećeg kanala.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)