Po uzoru na sever Kosova

Ovo telo je koordinator između političkih partija Albanaca. A to što je Skupština dobila Poslovnik o radu i na osnovu njega izabrala prvog predsedavajućeg, ne znači da je dobila i izvršna ovlašćenja, ali znači našu političku zrelost – kaže Kamberi

U subotu, 9 marta skoro da nije bilo domaćeg medija koji nije preneo vest iz Preševa u kojoj se kaže da su Albanci juga Srbije preduhitrili kosovske Srbe, time  što su institucionalizovali zajednicu koju čine Preševo, Bujanovac i Medveđa kroz Skupštinu albanskih odbornika ove tri opštine. Skupština je odmah počela sa radom, pa je usvojen dokument nazvan „Neophodne mere za afirmaciju prava Albanaca u  Preševskoj  Dolini” u sedam tačaka (vidi okvir).

SRBI RADE ZA NAS

„Skupština odbornika Preševske doline od danas je najviše institucionalno telo koje će predstavljati Albance pred domaćim i medjunarodnim političkim subjektima. Učesnici Skupštine koju čine 74 odbornika Albanca iz Bujanovca, Preševa i Medveđe, prihvatili su Poslovnik o radu, izabrali Predsedništvo od 11članova, a za prvog predsedavajućeg Šaipa Kamberija iz Partije za demokratsko delovanje (PDD)“, javili su mediji.

Potom je citiran Rami Zuljfiju, jedan od šest lidera političkih partija Albanaca, koji je na novinarsko pitanje da li je ova Skupština Albanaca odgovor na Zajednicu srpskih opština na Severu Kosova, kazao da je situacija u zemlji nametnula ovakvo rešenje.

-Skupština je tu i mi sada čekamo dalji razvoj dogadjaja. Sasvim je normalno da sve oblike vlasti, koje dobije zajednica opština na severu Kosova, dobije i Skupština Albanaca Preševske doline. Mi ne tražimo ni više ni manje od toga, a o tome će odlučiti Beograd i Priština, u saradnji sa međunarodnom zajednicom – rekao je Zuljfiju.

Tog istog popodneva usledile su reakcije na preševski skup i njegove „poruke“. Prvi se, što je normalno, oglasio Zoran Stanković, predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije. On je poručio da Albanci,kao punopravni građani ove zemlje, moraju prestati sa povlačenjem paralele sa severom Kosova, a svoje probleme rešavati u skladu sa postojećim zakonima i u okviru institucija sistema.

Oglasio se i sociolog Dušan Janjić, koji je izrazio nadu da nova inicijativa Albanca ne bi trebalo da ugrozi dijalog Beograda i Prištine i objasnio da je preševski skup rezultat činjenice da Albanci sa juga Srbije više ne uživaju podržku SAD i EU kao nekada.

Iole upućeni u zbivanja na jugu Srbije poslednjih nekoliko godina, nisu zatečeni ovakvim razvojem događaja. To potvruje i prvi predsedavajući Šaip Kamberi, koji podseća da je ova zajednica prvi put konstituisana pre 12 godina, 1. avgusta 2001. godine, kao Koordinaciono telo albanskih političkih partija.

– Ovo telo je koordinator između političkih partija Albanaca. A to što je Skupština dobila Poslovnik o radu i na osnovu njega izabrala prvog predsedavajućeg, ne znači da je dobila i izvršna ovlašćenja, ali znači našu političku zrelost – kaže Kamberi.

Domaćin preševskog skupa, predsednik opštine Ragmi Mustafa, poznat po svojim radikalnim političkim stavovima, kaže da da se ovoga puta ništa toliko značajno nije dogodilo.

– Mi smo sve ovo više puta ponovili u našoj komunikaciji sa domaćim i međunarodnim subjektima. Ovim se pripremamo da, kada uslovi sazru, preuzmemo na sebe onoliko prava i obaveza koje će Beograd i međunariodna zajednica preneti Zajednici opština na severu Kosova. Šta god i koliko god to bilo, mi od toga nećemo tražiti više, ali ni manje – jasan je Mustafa.

On dodaje da Albanci na ovom planu neće insistirati i nikoga neće terati, jer će to sve „završiti kosovski Srbi“.

Potvrdu stava da je u Preševu ipak ozvaničeno nešto što do sada makar formalno nije postojalo, potvrdio je i Jonuz Musliu, lider Pokreta za demokratski Progres (PDP).

– I formalno i zakonski ovo je zajednica opština. Mi smo danas uradili samo prve korake velikog posla koji nas čeka, jer ova zajednica sutra mora imati svoje institucije, svoja sredstva u formi, na primer, nekakvog fonda za razvoj  – objašnjava Musliu.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)