REVIZOR, MLEKO I POPLAVE

Događaji se, što bi se reklo, sustižu, ili „ređaju kao na traci“. Taman zašiljim plajvaz za mleko (resorni ga ministar prvo eksira pred novinarima u vladi, tvrdeći da mu ništa ne fali, a posle samo nekoliko dana svečano obeća da će naredne nedelje u prodavnice stići potpuno ispravno mleko!), a ono poplave; da pišem o tome, kad državni revizor – pravi, ne kao kod Gogolja – podneo krivične i prekršajne prijave protiv izvesnog broja funkcionera. Među prijavljenima je i probrana ekipa iz Vranja koju predvodi Miroljub Stojčić, narodni poslanik i bivši gradonačelnik, „kao odgovorno lice u periodu od 01.01.2011. do 31.12.2011. godine“ (prekršajne prijave podnete su protiv Nebojše Ljubića, Maje Jović, Jagode Djorđević i Dragana Stojkovića, o čemu ćemo svakako opširnije pisati)! Na sajtu Državne revizorske institucije ne piše ništa o tome šta se prijavljenima stavlja na teret, ali se saznaje da je u pitanju nenamensko trošenje budžetskih para, problematične javne nabavke i tome slično. Prijavu su, međutim, fasovala i neka široj javnosti poznatija lica. Dušan Bajatović, na primer, socijalistički direktor Srbijagasa, bivši ministri Predrag Marković i Nebojša Bradić, ali su mene posebno dojmila dva imena sa liste: Emir Nemanja Kusturica i legendarni drug Mrka, Mrkonjić Milutin. Ovaj potonji, zvanično ubog kao uš, čovek bez stana, automobila i ušteđevine, jer je umesto jedne sproveo 21 javnu nabavku i zbog nedostatka kriterijuma za izbor radova. Reditelj je, pak, kao direktor, pazi sad, Parka prirode Mokra Gora, bez tendera sproveo nabavke vredne šest miliona dinara, napravio telefonske račune od 7.000 evra i nije prijavio dva „Tojotina“ vozila dobijena od, pazi opet, BIA?! Svi oni su, treba li podsećati, baratali državnim parama! Na potezu je pravosuđe. Kancerogeno mleko je u udarnim vestima ovih dana ustupilo mesto poplavama u Pčinjskom okrugu. Reke su probile tamo gde plave godinama unazad. Čitam da je neki stručnjak izjavio da je do poplava došlo jer odvodni kanali nisu očišćeni letos, pa je bilo dovoljno da jedan običan kišni dan napravi onoliku bedu. Ako je ljude koji žive u naplavljenim selima, razume se, mrzelo da to urade (što je posebna tema koja mnogo govori o nama samima), zašto nešto nije preduzela osoba plaćena da vodi sektor za vanredne situacije ili kako se već zove ta institucija? Valjda je tom čoveku u opisu posla i sprečavanje poplava. Kad bujica nadođe i napravi štetu, džaba onda krečenje. Uzgred, priča se da u ovoj službi rade žena i dete dotične osobe, kojima je pater familias ujedno i šef na poslu, pa zaposleni u vranjskoj Gradskoj upravi očekuju da familija u inače komotnu kancelariju unese šporet, frižider, krevet (stolice i stolove već imaju) pa da uopšte i ne idu kući nego da se potpuno posvete poslu. Mala porodična firma! A prolećne kiše tek se očekuju.