Stručnjaci sa instituta Jaroslav Černi i Prirodno- matematičkog fakulteta u Kragujevcu utvrdili su da je voda u Aleksandrovačkom jezeru zaražena opasnim toksinima iz modrozelenih algi koje su se tu nastalile i ugrozile ostali živi svet. O tome kakva budućnost čeka jezero i može li ono da se oporavi, razgovaramo sa Bojanom Veličkom, zamenicom gradonačelnika.
Šta su tačno utvrdili stručnjaci?
– Stvar je u tome što je u Aleksandrovačkom jezeru došlo do cvetanja modrozelenih algi, koje prilikom izumiranja ispuštaju toksine, toliko jake da uništavaju ostali živi svet. Zbog toga je došlo do poslednjeg pomora ribe krajem prošle godine, a pretila je i opasnost po ljude, jer je preko tih riba i kontakta sa vodom moglo da dođe do raznih poremećaja u ljudskom organizmu.
Da li su samo alge krive za ekološku katastrofu?
– Drugi mikroorganizmi nisu ni mogli da opstanu pored njih, a jezero je idealno stanište za modrozelene alge. Voda je topla, plitka, a zemljište je prirodno slano. Pored toga, u jezeru više od šest meseci nije bilo dotoka hladne vode, ali jeste fekalnih voda. U jednom trenutku je temperatura jezera bila oko 34 stepeni, unači stvoreni su idealni uslovi za zarazu. Problem je u tome što određeni sadržaj algi posle izumiranja ostaje na dnu jezera, što znači da će ih opet biti, te je skoro nemoguće da ikad to jezero bude lokacija za pecanje i kupanje. Jako teško se ti organizmi odstranjuju. Kada je jezero pre par godina očišćeno i poribljeno, postojala je dozvola samo za dve vrste riba, a na kraju su se u njemu našle one koje nisu planirane. Protiv NN lica odgovornog za nelegalno poribljavanje, asocijacija „Veternica“ je podnela krivičnu prijavu.
Kakva budućnost čeka jezero?
– U planu je izrada projekta koji bi rešio ovaj problem, a konsultovaćemo se sa resornim Ministarstvom. Da bi jezero bilo adekvatno za kupanje i ribolov potrebna su jako velika sredstva, kojih nema. Najbolje bi bilo da se u saradnji sa Vodovodom iskoriste izvori vode koji su u blizini jezera, kako bi se omogućio stalni dotok hladne vode, a da Grad plaća struju za pumpe. Tu su nekada bili glavni izvori pijaće vode za stanovnike Vranja. Potrebno je da se jezero na izvesno vreme ogradi i zabrani kupanje u njemu, i da se vrši stalni monitoring. Zatim da se pored jezera naprave trim i biciklistička staza, da se izgrade neki sportski tereni, postave letnjikovci i slično. Ja lično nisam za zatrpavanje, jer bi na tom tlu zbog prisustva mikroorganizma opet zavladala zaraza.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.