Zna se ko ima mašine

Na ovoj lokaciji, koja je ogradjena i uredno obeležena, nalazi se ukupno šest alternativnih bunara koji su međusobno povezani podzemnim cevima, pa bi svako neovlašćeno kopanje i iskopavanje bila potencijalna opasnost da se cevi i bunari oštete

Pre nekoliko dana, nepoznati počinioci su provalili u Zonu sanitarne zaštite u kojoj se nalaze alternativni bunari iz kojih se Hančani, u vreme remonta snabdevaju vodom. Vidljivi tragovi iskopavanja na više lokacija ukazuju na to da su provalnici bili zainteresovani za kopanje peska.

BETONIRANjE

Zona sanitarne zaštite je ugrožena u više aspekata, kaže direktor hanskog JKP Vodovod Dragan Milosavljević:
– Na ovih šest iskopina, koliko smo zatekli u Zoni, po dubini se jasno vidi da je reč o ispitivanju kvaliteta peska radi dalje eksploatacije. Postoje neke sumnje da bi ovaj pesak mogao kasnije biti korišćen u radovima na izgradnji Koridora 10. Ne razumem hrabrost i bahatost  kopača da sa kamionom i mašinama uđu u zabranjenu Zonu. Ovim je moglo biti ozbiljno ugroženo vodosnabdevanje građana naše opštine, no na sreću, ništa od toga se nije desilo. Napominjem da je ovde zbog održavanja visokog nivoa sanitarne higijene, zabranjeno bilo kakvo neovlašćeno ulaženje ili obavljanje nekih radova.

Prema našim saznanjima, ovo nije prvi upad radi kopanja peska. Više puta, godinama unazad, meštani obližnjih sela su preskakali ogradu i iskopavali doduše daleko manje količine peska za sopstvene potrebe. Meštanin Lepenice koji je želeo da ostane anoniman, kaže:

– Ako neko nešto betonira ispred kuće, kad treba da se sredi neka staza ili slično, pa svi mi iz sela idemo tamo za pesak. Najbolji je a mi nikakvu štetu ne napravimo.

Ovakvim obijanjem  počinjeno je krivično delo „ugrožavanje bezbednosti Zone sanitarne zaštite“ pa će ishod istrage i eventualno pronalaženje počinioca značiti i pokretanje kritičnog postupka. Slučaj je istog dana prijavljen policiji, a kako nezvanično saznajemo, inspektori su na osnovu saznanja i dokaza prikupljenih na licu mesta, na tragu počiniocima. Izvor blizak istrazi kaže da su istragom obuhvaćeni svi vlasnici mašina poput one kojom su vršene iskopine u Zoni bunara. Još jedan građanin ima izvesna saznanja:

– Pa nije to neko ušao sa dečijom koficom za pesak, ljudi moji, pa tu je uterana mašina za kopanje, pa kamion, ajde da se ne lažemo, svi znaju ko u ovom kraju ima te mašine, nema tu mnogo prostora za neku veliku istragu. Samo ako na kraju sve ne zataškaju!

Inače, na ovoj lokaciji, koja je ograđena i uredno obeležena, nalazi se ukupno šest alternativnih bunara koji su međusobno povezani podzemnim cevima, pa bi svako neovlašćeno kopanje i iskopavanje bila potencijalna opasnost da se cevi i bunari oštete, naruši higijenski status instalacije i vode što bi bio veliki problem, kako za hanski vodovod tako i za građane koji se odavde snabdevaju pijaćom vodom.

Tehnički direktor vodovoda, Aleksandar Mihajlović kaže da, na svu sreću, ovim kopanjem ništa od vodovodne instalacije nije oštećeno ali apeluje na onoga ko se namerio da ovde eksploatiše šljunak i pesak da odustane, jer će biti krivično gonjen . Oni koji su želeli da govore o ovome su uglavnom na naše pitanje da li naslućuju ko je mogao da uradi ovak nešto, svi do jednog slegali ramenima pozivajući se na očekvianja da će policija i istraga odraditi profesionalno svoj posao i pronaći počinioca. Tako su odgovarali zvaničnici a lokalno stanovništvo nije krilo da su kopači poznati privatnici koji se inače bave ovim poslom. Eksploataciju peska i šljunka na jugu Srbije kontrolišu svega tri inspektora a nije retkost da podnose prekršajne prijave protiv lica koja nemaju dozvolu za obavljanje ove delatnosti. Poznavaoci ove delatnosti kažu da ima duplo više nelegalnih kopača od onih koji imaju dozvolu za eksploataciju, što povećava opasnost od ugrožavanja vodoprivrednih objekata, privatnih poseda ali i poplava. Zbog dugogodišnje prekomerne eksploatacije Južne Morave, obale su u veoma lošem stanju a na pojedinim deonicama spušteno je dno rečnog korita, oštećeni mostovi i objekti. Poznavaoci kažu da oni koji se bave eksploatacijom mogu da zarade 1.000 evra od prodaje peska koji mogu da iskopaju sa deset metara kvadratnih zemlje. Na osnovu broja izdatih dozvola i saglasnosti od strane preduzeća Srbijavode, sa Južne Morave se može eksploatisati negde oko 200.000 metara kubnih peska. Pretprošle godine je, na primer, prema podacima Srbijavoda, izvađeno pet puta veća količna peska od dozvoljene a broj nelegalnih kopača je bio dvostruko veći.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)