, 
Kad se ostvari naprednjački san, predsednik bi u posetu Tomiću i Simpu mogao brodom
Ukoliko se sve bude odvijalo po planu, Vranjanci će za koju godinu moći da skoknu na kaficu u Solun, na utakmicu u Beograd ili kod rođaka u Aleksinac. Ono, mogu to i sada, ali kopnom, što je, priznaćete, pomalo dosadno. Ovako, ostvari li se naprednjački san, moći će do pomenutih destinaciji, ali i mnogo, mnogo dalje – lađom. Doduše, prema postojećim najavama nije sigurno da li će Vranje dobiti pristanište na „Kanalu Morava“, ali to je u ovom momentu najmanje važno – važnije je da plovni put prođe kraj našeg grada što je svakako neizbežno. Onda će Toma Nikolić u posetu Simpu da dolazi brodom!
NAS I KINEZA…
Milan Bačević, ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, u Kini ovih dana počinje da sprovodi predizborno obećanje predsednika države i svog prikana Tomislava Nikolića (ministar i predsednik su u bliskim familijarnim odnosima) o povezivanju Dunava sa Egejskim morem, odnosno Solunom, pa tako i Severnog sa Sredozemnim morem preko Kanala Rajna-Majna- Dunav. Ministar je 26. januara u Pekingu, sa predsednikom kineske kompanije China Gezhouba Group Corporation, Žen Djienguom, potpisao Protokol o razumevanju za izradu studije opravdanosti projekta izgradnje plovnog puta „Kanal Morava“. Ministarstvo je saopštilo da je, parafiranjem ovog dokumenta, dogovorena saradnja dve strane na izradi Studije, kojom će biti obuhvaćeni svi elementi koji se odnose na „pomenuti projekat u delu kroz Republiku Srbiju, sa osvrtom na Republiku Makedoniju i Grčku, koliko je to moguće. Na kraju se kaže da ovom prilikom nije razmatrano pitanje finansiranja ovog projekta.
Sad, šta će Vranje od svega toga dobiti, teško je u ovom momentu reći. Prema pisanju dnevnog lista Politika, u našem gradu nije predviđeno pristanište (najbliže bi trebalo da bude u Nišu), ali nam možda dopadne jedna od 43 hidroelektrane, koliko ih je predviđeno na plovnom putu dugom oko 650 kiilometara i širokom najmanje 90 metara, što je osnovni uslov za prolazak brodova maksimalne nosivosti 1.500 tona.
Ono što se, međutim, zna je da se u Prostornom planu Republike Srbije iz 2011, Kanal ne spominje ni jednom rečenicom i da ga nema ni u jednoj mapi, pa je iz Ministarstva zato najavljeno da će se ovaj „previd“ bivše vlasti ispraviti ove godine.
Stručnjaci sa kojima su Vranjske razgovarale kažu da osim ideje, u institucijama u kojima rade ne postoji nikakav projekat na papiru (uz napomenu da će se nešto možda promeniti posle posete Baćevića Kini) o spajanju Dunava i Egeja i slažu se da je reč o poslu koji može potrajati decenijama. Sagovornik, stručnjak iz državnog Javnog preduzeća „Srbija vode“ kaže da iako je tehnički sve moguće uraditi, ovaj projekat danas u Srbiji deluje nadrealno:
– Najpre, koliko bi to koštalo? To je danas nemoguće izračunati. I da li je isplativo? Lično mislim da je projekat toliko skup da bi teško doneo finansijsku dobit. Koliko tu samo treba brana i prevodnica napraviti, koliko naselja, fabrika i drugih objekata srušiti ili raseliti – kaže sagovornik koji zbog „delikatnosti situacije“ želi da ostane anoniman.
Ovaj sagovornik podseća na poplave koje svako malo ugrožavaju Srbiju u proleće i jesen:
-U ovom trenutku nismo u mogućnosti da obavimo i najobičnije poslove regulacije voda kako bismo sprečili poplave, tako da je nerealno govoriti o jednom tako velikom projektu-kaže on.
Na drugoj strani, Mile Božić, iz Zavoda za melioraciju (skup mera koje se sprovode sa ciljem popravljanja fizičkih, hemijskih i bioloških osobina zemljišta, kao i stvaranje i održavanje optimalnog vodno-vazdušnog režima zemljišta; vikipedija) Instituta „Jaroslav Černi“, deluje kao veći optimista. Prema njegovim rečima, ukoliko studija izvodljivosti dokaže isplativost projekta, nije teško zamisliti i njegovu realizaciju.
Stručnjaci koji izgradnju Kanala Morava posmatraju kao običnu utopiju, napominju da će morati da se ekspropiše ko zna koliko hiljada hektara zemlje, da se potope čitava naselja, da se uništi ko zna koliko fabrika, a posebno naglašavaju ekolške probleme koji bi nastali izvođenjem radova.
– Mi nismo u stanju da održavamo obične kanala za navodnjavanje, a kamo li ovoliki plovni kanal. Osim toga, kojom vodom će se on napuniti? A i ako se ipak napuni, postoji opasnost da naselja koji se iz Morave snabdevaju vodom ostanu bez nje zbog zagađenosti jer će rekom prolaziti brodovi – kaže sagovornik iz „Srbija voda“.
ISPLATIVOST
Ministar Bačević i hor naprednjaka insistiraju na tome da se Srbija neće zaduživati, odnosno da neće u Kanal ulagati budžetski novac, a procenjuje se da bi čitav projekat mogao da košta oko 15 milijardi evra, koliko iznosi državni dug. Običnom čoveku, okupiranom svakodnevnim problemima vezanim za puko preživljavanje, međutim, može samo da se zavrti u glavi od megalomanije.
Oni uporniji uzeće plajvaz i ’artiju. Ako su za završetak mosta na Dunavu kod Beške bile potrebne tri godine, koliko tek treba za kanal dug 650 kilometara i sve objekte na njemu? Ili, ako naši neimari ne mogu godinama da završe onih nekoliko kilometara običnog asfaltnog puta na Koridoru 10 kod Preševa, kako li će tek plovni put za velike lađe? Ako ne mogu da kupe inkubatore… Ako, ako, ako… Ali, ko zna!? Jer, da vam je neko 6. oktobra 2000. rekao da će 12 godina kasnije Toma Nikolić biti predsednik, Ivica Dačić premijer a da će Vučić hapsiti po Srbiji i biti glavni ideolog borbe protiv kriminala i korupcije, šta biste mu odgovorili?!
(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANIM IZDANjU)
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.