Direktorima bonusi, radnicima boranija

, , , , ,

Plate na lokalu povećavane su tokom prošle godine u proseku za tri odsto zahvaljujući Uredbi Vlade, a uprkos izveštaju DRI u kome je konstatovano da je na ime zarada grad za 2011. isplatio oko 53 miliona preko zakonom za to predviđenih sredstava

Šampion po visini plate među direktorima javnih preduzeća sa 110.000 dinara mesečno je direktor Direkcije za izgradnju grada Nebojša Bote NIKOLIĆ (SNS). Kada su javne ustanove u pitanju rekorderka je Jagoda DjORDjEVIĆ iz Predškolske ustanove «Naše dete» sa 75.000.

U trenutku kada prosečna plata u Srbiji iznosi 40.000, a u Vranju 6.000 manje, logično je da ćete se zapitati – kolika su primanja ostalih rukovodilaca i zaposlenih u firmama iz javnog sektora u gradu,  kad njihovi reprezenti mogu da se podiče ovako visokim ciframa?

BRAVO ŠEFE

Plate u javnim firmama povećavane su tokom prošle godine u proseku za tri odsto tokom marta, aprila i oktobra zahvaljujući Uredbi Vlade, a uprkos izveštaju DRI u kome je konstatovano da je na ime zarada Grad Vranje iz budžeta za 2011. splatio oko 53 miliona preko zakonom za to predviđenih sredstava.

Iako ima mnogo više iskustva od Nikolića, Krsta Janjić (SPS), direktor Vodovoda, ima manju platu od njega – 95.000. Na trećem mestu je Dejan ILIĆ, takođe socijalista, diplomirani inženjer poljoprivrede, direktor je Komrada od polovine 2011, sa 85.000 dinara. Iako su njihova primanja za naše prilike enormna, ona su, ipak, u skladu sa Zakonom o utvrđivanju maksimalne zarade koji kaže da  najviša zarada u javnom sektoru, što se odnosi i na direktore, ne može da bude veća od 162.000 dinara neto (bez poreza i doprinosa i minulog rada). Dozvoljeni su i bonusi za uspešan rad, a primanja vranjskih direktora su u skladu i sa Zakonom o javnim preduzećima (koji je, kao jedan od uslova za kredit od Svetske banke za podršku budžetu u sledećoj godini od 200 miliona dolara usvojen 20. novembra 2012.). Ono što je posebno zanimljivo je to da je ovaj zakon, uprkos svim predizbornim obećanjima, ostavio mogućnost da direktor može biti stranačka ličnost, ali ne sme biti član organa stranke i, ako je za utehu, mora se birati putem konkursa.

STANA SMILjKOVIĆ PRIMA 277.000
Kako nas je obavestila Agencija za borbu protiv korupcije, od svih funkcionera iz Vranja koji su dužni da prijave imovinu i prihode, u skladu sa Zakonom o Agenciji (čl. 2), to jedino nisu učinili direktorka Apoteke Suzana Spasić i dekan Učiteljskog fakulteta Stojan Cenić.
Agencija će protiv njih preduzeti Zakonom propisane mere – dopisom će obavestiti organ u kome oni obavljaju funkciju da nisu ispunili zakonsku obavezu, a paralelno će pokrenuti postupak u kome im ostavlja rok da izveštaj dostave. Nakon toga, u zavisnosti od utvrđene povrede zakona,  podneće zahtev za pokretanje prekršajne odnosno krivične odgovornosti.
Napomene radi, bivša dekanica Učiteljskog fakulteta Stana Smiljković prijavila je Agenciji primanja u visini od 277.000 dinara, a bivša direktorka Apoteke Jasmina Arsić u visini od 98.000 dinara.

Sa druge strane, uprkos zakonskom minimumu od nekih 20.000 (RTV Vranje, Biblioteka, Predškolska ustanova, Arhiv), donja granica plata na lokalu sada je pala na 18.000, odnosno manja je od zakonom zagarantovanog minimalca (Pozorište i NU, za nijansu je bolje u Vodovodu 19.000).

Malo su plate «jače» u Komradu – minimalno 23.000, sledi TOV sa minimalnih 25.000, Omladinski savez i Centar za socijalni rad sa 26.000 (direktor Direkcije je prestao da komunicira sa ovim novinama, ali po nezvaničnim saznanjima i tamo i u Novom domu je ista najniža plata), dok iz Zavoda za urbanizam nemamo podatke. Slede Sportska hala i ŠAF, gde je najniža plata 28.000, a najbolje se kotira Dečji savez gde je najniža zarada na nivou vranjskog proseka i iznosi 34.000.

PRIGOVORI SINDIKATA

Sve ovo se podudara sa tvrdnjama stručnjaka koji kažu da novi Zakon najviše pogađa zaposlene sa najnižim primanjima, a to su po pravilu oni sa srednjoms tručnom spremom, kojih u javnom sektoru ima najviše, uglavnom na poslovima pomoćno-tehničkog osoblja, ali i na poslovima higijeničara, kafe kuvarica, portira, vozača, obezbeđenja… Tako se, opet, teret krize lomi preko leđa radnika, s tim što će direktori i dalje moći da primaju veće zarade od propisanih jer će varijabilama i bonusima moći da nadonkade razlike.

U Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike kažu da im svakodnevno stižu prigovori sindikata na ovaj zakon i da su mnogi – opravdani.

– Niko ne može da prima platu manju od zagarantovanog minimuma, pa ni oni iz javnih preduzeća i ustanova. U ovom zakonu ima i drugih spornih tačaka, a najvažnija je različito tumačenje zarade. Naime, u zaradu se računa samo osnovna plata plus po 0,4 odsto godišnje za minuli rad, iako u osnovnu zaradu zaposlenima u javnom sektoru ulazi i topli obrok, regres i prevoz – kategorična je Radmila BUKUMIRIĆ KATIĆ, pomoćnica ministra za rad.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANIM IZDANjU)