Uzimaju pare, a ne održavaju

Pre nešto manje od mesec dana, u Aleksandrovačkom jezeru došlo je do stravičnog pomora više hiljada riba. Na odleđenoj površini jezera plutali su uginuli primerci šarana, soma, belog amura, belog tolstolobika, deverike i babuške, a prisustvo druge vrste riba osim šarana i deverike je neočekivano i kosi se sa programom upravljanja i Zakonom o zaštiti i održivom razvoju korišćenja ribljeg fonda. Inspekcija Ministarstva prirodnih resursa Srbije podnela je prijavu za privredni prestup protiv Asocijacije Veternica – Vlasina, zadužene za održavanje Aleksandrovačkog jezera. O ovom slučaju, ali i o tome zbog čega leskovčani gazduju vranjskim vodama, razgovaramo sa Srđanom Rajkovićem, predsednikom Udruženja sportskih ribolovaca iz Vranja u vreme kada je jezero čišćeno pre skoro dve godine.

Kako je došlo do pomora ribe?

– Ja sam na tom jezeru više od 40 godina, i ovo se ne dešava prvi put. Prethodni pomor bio je pre nekoliko godina, kada je usled nedostatka kiseonika i dotoka sveže vode uginulo preko četiri tone riba koja je hemijski i bakteriološki bila ispravna. Nakon toga su počeli da čiste i produbljuju jezero i izgledalo je kao da će kapacitet vode biti dva do tri puta veći od prethodnog. Tada je prijavljeno 65.000 metara kubnih izbačenog mulja i suvišnih materija, i sve je ukazivalo na to da će taj posao biti dobro obavljen. Međutim, desilo se suprotno.

Koliko je zapravo očišćeno tada i da li je posao čišćenja i punjenja jezera adekvatno obavljen?

– Izbacili su možda deseti deo od onog što su prijavili. Osim toga, pozivajući se na nedostatak sredstava, službe koje su na tome radile, očistili su samo deo uz obalu, a kada je jezero krenulo da dobija na dubini, na sredini je ostao nakupljen mulj. Nakon toga je jezero napunjeno i poribljeno, ali ne u skladu sa planom poribljavanja, niti je jezero staro preko 60 godina očišćeno od bakterija i mikroorganizama Trebalo je da se pusti riba koja je autohtona i koja može tu da opstane u skladu sa kvalitetom vode. Sve to je doprinelo da se stvore neadekvatni uslovi za opstanak ribe.

Da li su službe koje je trebalo da rade na održavanju jezera to radile u skladu sa zakonom?

– Za održavanje voda Pčinjskog okruga zadužena je Asocijacija Veternica-Vlasina, protiv koje je i podneta prijava za privredni prestup. Oni od ukupne količine novca od dozvola za ribolov koje su plaćali članovi udruženja sportskih ribolovaca dobijaju 65 odsto,  a svoja zaduženja nisu obavljali. Da se ovo ne bi ponovilo, mora se posao čišćenja jezera obaviti u saradnji sa stručnjacima, a naš okrug mora imati svoju asocijaciju koja će biti zadužena za održavanje voda.