Vranjanci kao Eskimi

,

Dok se direktor Živko Stamenković žali kako zbog dugovanja ne može da nabavi mazut, građani koji koriste usluge ovog javnog preduzeća veruju da bi im bilo toplije i na Severnom polu

– «Simpo» za grejanje duguje preko 10 miliona i zbog njih i još nekoliko velikih dužnika ostali građani ispaštaju, jer preduzeće nema novca da nabavi mazut. Ovaje energent stalno uzimamo iz robnih rezervi, a zalihe uopšte nemamo – kaže Živko STAMENKOVIĆ (SNS),direktor JP Novi dom.

Iako je grejna sezona zvanično počela 15. oktobra, radijatori korisnika usluga ovog preduzeća veći deo dana su hladni. Direktor kaže da svih šest kotlarnica radi, što u prevodu znači da međusobno dele onoliko mazata koliko dobiju, a nabavlja se mahom na dva dana po jedna cisterna. Ovih dana očekuju isporuku 700 tona iz robnih rezervi što će biti dovoljno za naredna dva meseca. Za ovu količinu, potrebno je obezebediti 45 miliona dinara, a sledeću isporuku neće dobiti dok ovu ne namire. Međutim, kako naplata ide izuzetno loše, već sada plaćanje predstavlja veliki problem.

– Zbog dugova, preko leta mazut ne možemo da platimo, a ne možemo ni da uradimo remont postrojenja. Problem je što veliki broj građana i preduzeća ne plaća svoje račune za grejanje. I onda, na primer u soliteru, gde još ne postoji tehnička mogućnost da se isključe oni koji ne plaćaju, jednostavno mlake ili hladne radijatore imaju i dužnici i oni koji plaćaju redovno – žali se Stamenković.

DRŽAVNA TAJNA

Dodajući da građani za grejanje duguju 24 miliona, a pravna lica 69 miliona, on ističe da su najveći dužnici već  utuženi (vid okvir), ali da sporovi pred sudovima idu veoma sporo. Što, kako on kaže, znači da direktor za sve vreme svog mandata mora time da se bavi i da, na kraju, ponovo ne uspe da naplati dugove.

– Naplata računa za grejanje u novembru je bila tri puta manja nego u septembru i oktobru. U oktobru je dnevna naplata iznosila u proseku oko 300.000 dinara, a u novembru i početkom decembra oko 100.000 dinara. Da bi nabavili cisternu mazuta, moramo da je platimo unapred – ističe on i dodaje da je za nabavku dovoljne količine mazuta za potrebe grada mesečno potrebno 18,6 miliona dinara, a od građana se u istom periodu naplati oko 10 miliona dinara. 

Zbog mazuta, čija cena je za godinu dana porasla za čak 30 odsto, nedavno je poskupelo ili se to ovih dana očekuje, daljinsko grejanje u celoj državi. Vlada je krajem oktobra usvojila Uredbu kojom su određene minimalne i maksimalne cene koje će toplane primenjivati u novoj grejnoj sezoni. One će se, u zavisnosti od energenta koji koriste, kretati od 61,07 do 91,07 dinara po metru kvadratnom za gas bez PDV, od 83,35 do 113,35 dinara po kvadratu za mazut, 52,45 do 82,45 za ugalj i 73,5 do 103,5 za grejanje na biomasu.

Međutim, Stamenković je nove cene grejanja u Vranju nazvao «tajnom» (vidi okvir) iako to nije slučaj u drugim gradovima u Srbiji. Zašto je to tajna, nije mogao da nam objasni!

Mile MARINKOVIĆ, zamenik direktora preduzeća pojašnjava na koji način funkcioniše zagrevanje stanova:

– Kada je temperatura niska, nema dnevnih prekida, to se dešavalo smao kada je temperatura prelazila 12 stepeni. Vreme grejanje je od šest ujutru do 21 sat, a temperatura u stanovima oko 20 stepeni, plus-minus dva stepena.

Iako tvrdi da do sada nije bilo pritužbi građana na kvalitet grejanja i da su sve instalacije prekontrolisane na vreme, situacija «na terenu» nije baš takva. Građani u soliterima i zgradama u centru grada kažu da ujutru tek oko devet sati mogu da kažu da su radijatori topli.

– Do devet je ledara, a onda postepeno pojačavaju do nekih 14 časova, kada počinje hlađenje. Tako da je oko pet popodne kao u frižideru! Tek oko osam uveče počinju ponovo da greju, i to bedno. Vrlo smo nezadovoljni pojašnjenjima iz Novog doma, to građane u stvari uopšte ne treba da interesuje. Ja plaćam cele godine, mesečno 5.000 dinara za 67 kvadrata, a sedim umotan u ćebe i naobučen kao Eskim ceo dan – kaže jedan stanar solitera C u Bloku Pošta-banka.

Stanarka iz zgrade preko puta nekadašnjeg bioskopa «Sloboda» navodi isti problem, dodajući i da više ne mogu da trpe «nesposobne direktore».

– Svake godine isti problem kad dođe zima. Na neplaćanje se žalio i bivši direktori i onaj pre njega i ovaj sada. Nisu sposobni da nabave mazut, a umeli su da slupaju pare u novu kotlarnicu, to su umeli jer je tamo bila «živa lova» pa su mogli i da se malo okoriste iz tih investicija. A sada čujem najavljuju neke nove elaborate, sramota – ogorčena je ona navodeći da mesečno izdvaja 3.000 dinara tokom cele godine za četrdesetak kvadrata stana.

Penzioner iz zgade «Lepa Brena» kaže da redovno plaća grejanje i da je zato ovo što se sada dešava nedopustivo.

– Cena u stanovima retko kada dostigne 20 stepeni, pa smo primorani da dogrevamo na struju, što drastično opterećuje preskromni porodični budžet. Grejanje je i ovako preskupo, pa ćemo morati izgleda da se vratimo na odžake, kao nekada – ljut je naš sagovornik.

Zamenik direktora, pak, navodi da znaju da problema ima jedino u školi «Radoje Domanović» gde se toplotna energija gubi jer, kako reče, «stolarija ne dihtuje dobro». Ostalo je sve, po njemu, super.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)