Miškovići i Miškovići uveoci

, , ,

Kako je Milo Djurašković 2003. na aukciji kupio većinski paket PZP Niš i kako je preko te firme raširio biznis kupujući većinske pakete akcija u više putarskih preduzeća, između ostalih i PZP Vranje. Zašto je Marko, sin Miroslava Miškovića 2006. kupio 48 odsto akcija u PZP Niš, pa ubrzo veći deo suvlasničkog udela prodao opet Djuraškovićevoj „Nibens korporaciji“ za 25 miliona evra. I kako je sedam privatizovanih Djuraškovićevih firmi, preko kojih je za tu kupovinu uzet kredit kod banaka, otišlo u kreditno-dužničko ropstvo

Radna grupa Uprave kriminalističke policije privela je u sredu (juče) Miroslava i Marka Miškovića, suvlasnika „Nibens grupe“ Mila Djuraškovića i još sedam lica zbog navodnih mahinacija prilikom privatizacije putarskih preduzeća – glasi poslednja vest pred odlazak ovog broja „Vranjskih“ u štampu, uz napomenu da je privedenima uručeno rešenje o policijskom zadržavanju koje može trajati do 48 sati. Dok policijski inspektori rade posao za Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal i pokušavaju da dokažu da su napred pomenuti u tim mahinacijama pribavili protivpravnu imovinsku korist od 30 miliona evra, do medija stiže informacija da cela ova priča i te kako ima veze sa privatizacijom Djuraškovićevog PZP Niš koje je 2007. godine postalo vlasnik PZP Vranje. Iz tog razloga, među uhapšenima su i bivši direktori niške firme Milutin Gašević i Zoran Mihailović, predsednik Skupštine akcionara PZP Niš Dejan Jevtić i još nekoliko lica iz drugih Djuraškovićevih firmi.

MIŠKOVIĆ I PZP VRANjE

Bivši direktor PZP Vranje Srđan FILIPOVIĆ kaže da su mu imena nekih koji su juče provedeni sa Miškovićima i Djuraškovićem poznata, ali da nikada nije čuo o navodnim Miškovićevim poslovima i eventualnom vlasničkom udelu u putarskim preduzećima juga Srbije.

– Nije mi poznato da li Miroslav Mišković ima suvlasnički udeo u „Nibens grupi“ ili Preduzeću za puteve (PZP) Vranje. Dok sam bio direktor nikakve poslovne kontakte, bilo direktne ili indirektne, nismo imali ni sa njim a da je meni to poznato – kaže Filipović.

Njemu i još petorici rukovodilaca preduzeća koja su u periodu 2007-2010 bila deo sada već čuvene „Nibens grupe“, uz prvooptuženog suvlasnika te kompanije Mila Djuraškovića, Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal u sudskom procesu koji se od februara vodi pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu nastoji da dokaže pripadnost organizovanoj kriminalnoj grupi koja se navodno bavila raznim nepodopštinama, uglavnom zloupotrebom službenog položaja i, navodno, nezakonitim sticanjem „preteranih para“.

Povrh ovog postupka, Filipovićev nekadašnji poslodavac Djurašković je ovih dana opet dospeo u žižu javnosti zbog saslušanja u sedištu kriminalističke policije u Palati Srbije u Beogradu. Tim pre što je doveden u vezu sa Miroslavom Miškovićem, vlasnikom Delta holdinga. A Mišković je ovih dana top-tema u Srbiji. I ispostavilo se ne bez razloga.

Miroslav Mišković i Djurašković su pre nekoliko dana (ponedeljak) prošli višesatno saslušanje u vezi sa navodnim zloupotrebama u privatizaciji PZP Beograd. Oni su tamo dali izjave koje bi trebale da razjasne neke policijske pretpostavke. Na primer, da li je tačno da je svojevremeno radi privatizacije PZP Beograd formiran konzorcijum sastavljen od PZP Niš, Miškovićevog „Delta M“ i Djuraškovićevog „Emisio Brokera“. Kao i da li su Mišković, njegov sin Marko i Djurašković kao korisnici kredita za privatizaciju beogradskog preduzeća, ali i kasnije kroz vlasništvo nad firmom Marka Miškovića „Mera Invest Fund BV“ (vidi okvir) u kapitalu PZP Niš, neosnovano zaradili oko tri milijarde dinara. Pošto je PZP Niš svojevremeno kupilo PZP Vranje mnogi su posle dovođenja u vezu Miškovića i Djuraškovića (postao vlasnik niške firme 2003. kada je na aukciji kupio većinski paket akcija) izvukli zasad nedokazan zaključak da je Mišković imao svoje parče kolača i u vranjskom preduzeću.

– U vreme dok sam bio direktor PZP Vranje – pojašnjava Filipović – znao sam jedino da je vlasnik našeg preduzeća PZP Niš, a da je vlasnik PZP Niš bio Djurašković. Ništa više od toga.

Dok javnost nagađa o Miškovićevim poslovima u Vranju, protiv Djuraškovića, Filipovića, direktora „Nibens grupe“ Dejana Jevtića (43), direktora Šuraškovićevog preduzeća „Šer korporacija“ i eks člana UO PZP Vranje Riste Ristića (51), generalnog direktora Fabrike maziva (FAM) u Kruševcu Branislava Jovanovića (59), člana UO FAM Ljiljane Kostić (55), finansijskog direktora tog preduzeća Milice Bradić (54), te direktora PZP Beograd i prokuriste „Nibens grupe“ Bore Jelića (54) već traje jedan sudski postupak po optužnici Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal. U njoj piše da su pomenuti zloupotrebom službenog položaja oštetili FAM za više od 32 miliona evra. Tužilaštvo tokom procesa pokušava da dokaže i da je ovim zloupotrebama Djuraškoviću pribavljena direktna imovinska korist od oko 15 miliona evra.

Čitaoci će se setiti da je Djurašković, poreklom iz Berana, osnivač i vlasnik preduzeća „Šer korporacija“, „Nibens korporacija“ i većinski vlasnik PZP Niš. Istovremeno je bio i predsednik Upravnog odbora PZP Beograd kao jedan od članova „Nibens grupe“, preduzeća koga još čine i PZP Vranje, PZP Kragujevac i Vojvodinaput-Bačkaput, privredna društva čiji je Djurašković većinski vlasnik. Djurašković je preko PZP Beograd istovremeno i većinski vlasnik AD Fabrika maziva FAM Kruševac. Ako se podsetimo navoda optužnice, on je, dakle, pod optužbom da je oštetio vlastitu firmu, odnosno da je uzimajući od FAM protivzakonito uzimao od sebe. Zvuči paradoksalno, ali tužilaštvo treba da dokaže o kakvim je zloupotrebama reč.

DjURAŠKOVIĆ PROTIV DjURAŠKOVIĆA

U optužnici se navodi da su optuženi u periodu 2007-2010, s ciljem navodnog pribavljanja imovinske koristi Djuraškoviću i prema prethodnom dogovoru, isplatom novca po osnovu zarada iz „Nibens grupe“ i dobiti iz preduzeća „Šer korporacija“ koristili privredne i poslovne resurse preduzeća koja su u njegovom direktnom ili indirektnom vlasništvu. Na taj način su, piše u optužnici, preduzeće FAM Kruševac zaduživali kod poslovnih banaka, a potom su dobijeni novac u dogovoru sa Djuraškovićem direktno prebacivali na račun „Šer korporacije“ ili indirektno preko računa preduzeća u sastavu „Nibens grupe“. Tužilaštvo pokušava da dokaže da su to radili po osnovu ugovora o pozajmicama bez kamata i bez sredstava obezbeđenja koje su zaključivali sa direktorima preduzeća u njegovom vlasništvu. Kao i da su robu iz proizvodnog asortimana FAM isporučivali Šer korporaciji koja ju je dalje prodavala, ali novac dobijen putem ove prodaje nije korišćen za plaćanje preuzete robe od FAM, već je zadržavan na računima Šer korporacije.

Gorivo koje je „Šer“ kupovao od NIS platio je FAM putem trojnih kompenzacija da bi potom sva dugovanja Šer korporacije na osnovu ugovora o preuzimanju duga između direktora PZP Vranje Srđana Filipovića, direktora Šer korporacije Riste Ristića i direktorke FAM Ljiljane Kostić navodno bila prenete na PZP Vranje. To su radili, kako se navodi u optužnici, uprkos tome što su, kao, znali da preuzeti dug ne može da se izmiri, jer su poslovni računi PZP Vranje u to vreme bili u blokadi.

Na početku suđenja sedmorici optuženih Djurašković je negirao sve navode optužnice.

– Pročitao sam optužnicu bezbroj puta. I dalje mi nije jasno kako sam mogao sam sebe da oštetim – kazao je on prvog dana suđenje, krajem januara ove godine.

Advokat Mladen VASIĆ, Filipovićev branilac, kaže da ne postoje nikakavi dokazi koji bi Filipovića povezali sa krivičnim delom koje mu se stavlja na teret.

– On ništa nezakonito nije uradio. Sklopljenim ugovorima nije prekršio zakon, svi ugovori bili su u interesu PZP Vranje. Vranjska firma ni u jednom momentu nije bila oštećena, niti je on nekome pribavio protivpravnu imovinsku korist. Dosadašnji tok suđenja apsolutno ide na ruku Filipoviću – tvrdi Vasić, uz napomenu da u ovoj fazi postupka ništa više od ovoga ne može da kaže medijima.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)