Ekonomski razvoj je prioritet

Dogovorili smo se, da krajem marta ili početkom aprila, u Beogradu organizujemo jedan bazar ili sajam ponude privrede ove tri opštine. Da se tamo izloži sve ono što se ovde stvara. Na taj sajam bismo pozvali zainteresovane investitore iz zemlje i sveta

PROFIL
Zoran Stanković je sanitetski general-major u penziji, raniji načelnik Vojnomedicinske akademije (VMA), bivši ministar odbrane Srbije i Crne Gore i bivši ministar zdravlja i odbrane u Vladi Srbije.
Rođen je 1954, godine u selu Tegovište, opština Vladičin Han. Osnovnu školu je završio u Džepu, gimnaziju u Vldičinom Hanu, a Medicinski fakultet u Nišu 1980. Završio je potom Školu rezervnih oficira i stupio u aktivnu vojnu službu u kojoj je tri puta vanredno unapređen.
Kao jedini stručnjak sa prostora bivše Jugoslavije, za potrebe Ujedinjenih nacija (UN) obavio je više od 5.000 obdukcija stradalih u oružanim sukobima. Više puta je pružao ekspertsku pomoć Haškom sudu, a o stradanjima na prostorima bivše Jugoslavije i žrtvama rata držao je predavanja u Kembridžu, Londonu, Parizu, Amsterdamu, Hagu, Kijevu. Objavio je više od 50 naučnih i stručnih radova. N a izborima 2012. godine, na listi Ujedinjenih regiona Srbije (URS) bio je kandidat za gradonačelnika Beograda i predsednika Srbije.
Posle Nebojše Čovića (2000-2005), Rasima Ljajiće (2005-2008) i Milana Markovića (2008-2012), četvrti je predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije. Oženjen je Marinom sa kojom ima ćerke bliznakinje

– Ono što je za mene posebno značajno jeste da niko, ni Srbi, ni Albanci, nisu istakli bilo kakve medjunacionalne probleme. Svi su oni u razgovoru tražili da se prioritetno reše ekonomska pitanja. Zadovoljan sam konstruktivnim pristupom koji su u ovim razgovorima imali predsednici opština Preševa, Bujuanovca i Medveđe, Ragmi Mustafa, Nagip Arifi i Slobodan Drašković.  Zadovoljan sam i razgovorima sa svim predstavnocima političkih partija. Dakle, mi smo u ovim razgovorima pokrenuli jedan zajednički interes za koji ćemo se zalagati, a to je ekonomski interes. A sva ova politička pitanja rešavaćemo u međuvremenu. Zašto? Ako bi mi sada, u našim aktivnostima krenuli da potenciramo različitosti, onda u ovom poslu nećemo imati rezultat.

Ovako je, početkom ove sedmice, svoju posetu jugu Srbije ocenio Zoran Stanković, novi predsednik Koordinacionog tela Vlade Srbije za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđu.

DOLAZE INVESTITORI

U tom kontekstu on je najpre visoko ocenio upravo završeni konkurs Kopordinacionog tela, u kome je 15 malih i srednjih preduzeća (sedam iz Bujanovca, pet iz Preševa i tri iz Medveđe) dobilo 40 miliona bespovratnih sredstava za povećanje proizvodnje i otvaranje novih radnih mesta.

-Prema podacima Stručne službe, koja je sve ovo sprovela, ovim sredstvima treba da se zaposli izmedju 35 i 40 osoba – objasnio je Stanković.

U tom kontekstu on je već najavio verovatno prvu veliku i ozbiljnu akciju Koordinacionog tela i lokalnih samouprava ove tri opštine.

-Dogovorili smo se, da krajem marta ili početkom aprila, u Beogradu organizujemo jedan bazar ili sajam ponude privrede ove tri opštine. Da se tamo izloži sve ono se ovde stvara. Na taj sajam bismo pozvali zainteresovane investitore iz zemlje i sveta, a lokalne samouprave bi bile dužne da pred biznismene izađu sa svojim projektima. Dakle, namera nam je da se za taj skup dobro pripremimo, kako bi predstavnike kompanija ubedili u opravdanost da ulože novac u ovaj region.

Stanković kaže da je, mesec dana od kako je imenovan, došao u ove tri opštine da bi se upoznao sa rezultataima Koordinacionog tela, aktivnostima lokalnih samouprava, da bi upoznao predstavnike partija i na vlasti i u opoziciji i da sa svima dogovori dalje aktivnosti ovog tela. A, kako će taj kompletan mehanizam da funkcioniše?

– Koordinaciono telo je jedna preglomazna organizacija. Da bi to telo donelo jednu odluku, treba da se okupu 35 ljudi. To je neprihvatljivo. Moraćemo zajedno da napravimo jedno operativno telo koje će imati manji broj ljudi, ali će biti znatno efikasnije u svom radu.

Za mesec dana, koliko je sa Stručnom službom i relevantnim pojedincima radio na upoznavanju ukupne problematike juga Srbije, Stanković ostavlja utisak čoveka koji se ozbiljno predao tom poslu, što je verovatno posledica skoro višegodišnjeg predanog rada u Vojsci i vladi.

HALIMI BOJKOTOVAO STANKOVIĆA
Narodni poslanik „Koalicije Albanaca Preševske doline“ u Skupštini Srbije  Riza Halimi, izjavio je da je namerno izbegao susret i razgovor sa Zoranom Stankovićem.
„Ne želim da budem dekor na fotografiji koja će odavati utisak da se ovde nešto radi. Ako Stanković želi ozbiljno da razgovara o problemima koji ovde postoje, onda nam za to nisu potrebne kamere da bi nas slikale – izjavio je Halimi za albanski portal „Presheva.com“.
Poslanik Halimi takođe smatra da je Stankovićevim izborom Koordinaciono telo „degradirano, jer njegov predsednik nije deo Vlade“, pa sve to ima manje smisla u odnosu na ranije.
„Posle mog razgovora sa premijerom i potpredsednikom Vlade, Ivicom Dačićem i Aleksandrom Vučićem, očekivao sam da će se ova Vlada ozbiljnije pozabaviti problemima Albanaca Preševske doline“, rekao je Halimi i podvukao da se „Koordinaciono telo godinama već ne bavi pitanjima zbog kojoih je formirano“.
Stanković, na drugoj strani, kaže da je odmah po preuzimanju funkcije imao nameru da se prvo susretne sa narodnim poslanikom Rizom Halimijem i da prvo sa njim razgovara o problemima juga Srbije, ali se ovaj nije javljao na preko 20 telefonskih poziva.

-Moramo već na početku da utvdimo ko može, a ko ne može da bude član Koordinacionog tela. Nemamo ništa protiv da oni koji treba da daju svoje predstavnike, to i učine. Ali, poslanik u Skupštini Srbije ne može da bude i član Koordinacionog tela. To je jednostavno sukob interesa, iz razloga što neko ko je već u zakonodavnoj vlasti, ne može da bude u izvršnoj –  jasan je  Stanković.

A gde je tu politika, gde su tako važna i uvek isticana pitanja kolektivnih sloboda i prava Albanaca, te čitav set pitanja u vezi sa tim; gde je novi spomenik u Preševu i ponovo istaknuta „ideja“ o podeli Bujanovca na dve opštine, pa administrativna linija i sve ono što je ona „proizvela“, gde su azilanti…

-Dotakli smo se i nekih političkih pitanja kao što su slobode i prava građana, korišćenje nacionalnih simbola, birački spiskovi, razgovarali smo o graničnim prelazima sa Makedonijom, prelazima preko administrativne linije sa Kosovom, o funkcionisanju prosvete i njenih institucija, o poljoprivredi… Osnovno je, zaključili smo, da radimo svi zajedničkim snagama na jedan opšteprihvatljiv način, da poštujemo važeće zakone, a one zakone koji nisu poštovani, da vidimo zbog čega je to, pa da ih eventualno menjamo, dakle da niko nikome ne radi iza leđa.

GRADI SE FAKULTET

Stanković je najavio veliki problem sa povratkom oko 4.800 azilanata na jug Srbije, o pripremama za izgradnju zgrade Ekonomskog fakulteta, koja će imati 1.480 kvadratnih metara korisnog prostora, a o ponovo plasiranoj tezi o podeli opštine Bujanovac na srpski i albanski deo, rekao je da je protiv toga. O „vrućoj“ temi – spomeniku pripadnicima Oslobodilačke vojske Preševa medveđe i Bujanovca (OVPMB) u Preševu, šef Koordinacionog tela je bio kratak:

-O spomeniku smo razgovarali sa gospodinom Ragmijem Mustafom u Beogradu. To pitanje sada ide svojim tokom kod nadležnih državnih organa. Ono će biti rešeno dijalogom sa ljudima na terenu. Kada odluka bude doneta, javnost će biti blagovremeno obaveštena.

Usledilo je pitanje u ime zabrinutih građana Bujanovca šta se pravi iznad sela Ličane, na šta je Stanković odgovorio da se “građani ne sekiraju, da nema razloga za nerviranje i zabrinutost i da će na vreme o svemu biti upoznati“.