Elem, danas blag dan, krsna slava Sveti Ranđel, što je slavi više od pola Vranje, a nije ni čudo, kad se zna da je u svetosavskom panteonu ovaj svetac poznat i pod nadimkom „Duševadnik“.
I tako ti naš sugrađanin, već u ozbiljne godine, naglo se nacionalno rasvesti, i reši da zaslavi. Skuva kafu, natoči rakiju, i zove ženu u službenu audijenciju.
-Slušaj, ženo, nešto se razmišljam, mi da zaslavimo.
-Što be?! – uprepasti se ona – sad u pedeset godine da spremam slave i preslave, olelija da mi pravi orljak po kuću, Šaban i Šemsa, zurle i gočevi, maloletnice u domindžosi da mi igraju po astali, pijane kurotresine da mi porevaju po avliju i da se tepaju? To li oćeš? Eve ti ga na! I odakle ti pare be, golčo, zaslug, pa slava, pa paterica, pa rukavica; za kolko osobe ja to će mora da spremam i posle kolko nji’ će mora da vetrim i ribam kuću? More, ilala ti i slava (oprosti me bože), nisi li dosad živeo po principu – svoje ne dam, tuđe dizam, to se zove komunizam?
-Čekaj, čekaj – pomirljivo će ovaj – ama, saslušaj me bre, nemoj ti gu vržem jednu preko oči, pa će vidiš svi sveci! Dakle ovako: znaš da sam radio u propali gigant, da sam ostao bez rabotu, da sam promenio sve stranke, pa ništa; e, sad mi se ukazuje jedinstvena prilika – oće nova vlast da me zaposli, već sam se učlanio kod nji’, deca, onoga postaroga, učlanio sam u „Obraz“, onoga pomalečkoga u „Dzveri srbske“. Ali, kažu mi, mi smo stranka što neobično voli našu tradiciju i crkvu, pogotovo slave, što ti slaviš, pa mi da dođemo na slavu, pa da se dogovorimo… Ja motam po kefalo, koja beše prva slava, tekna mi – Sveti Ranđel, reko, duševadnik, pa izvolte, ceo opštinski i deo okružnog odbora!
-A pare. Što pare? Imamo onu mangulicu što smo je ‘ranili za dvaesdeveti novembar, ali sad će mora malko porano i krv svoju da da za srbstvo. Sirenje, vino i rakiju će uzmemo od starci iz tvoje i moje selo, i tako, će izbutamo nekako.
-Ama, čoveku, Sveti Ranđel je posna slava, kakve te mangulice spopale, kakvo sirenje, će mora ribe da kupujemo, a rakiju i vino znaš da tatko ti i tatko mi odma polokaju, ne čekaju ni da staše, da se ukrti!
-Ma nema problem, ženo, mangulica je posna krmetina, nije slaninjava, nego meščinjava, pop samo će prebaje – „gudi gudii, riba budii“, i gotova rabota. Nego, odo ja u crkvu, da ugovorim s popa.
Žena ostade kose čupajući i nogom kopajući, naš ti pravoslavac ode kod popa, on sedi, pred njega čokanjče s ljutu, secka vešaljku od suvo meso i mezeti beli luk.
-Pomozbog oče, bogtipomogo, sinko. A be, oče, kako piješ rakiju i meziš vešaljku, ne li je posno ovih dana? Ne sekiraj se, sinko, će prosti bog, od dobroga jela nema zla dela. Nego, što je muka?
-Pa ja, oče, reši’ da zaslavim Svetoga Ranđela Duševadnika, Vranjanci na svi nađu adekvatan nadimak, pa da vidimo kako to ide, da se osveti vodica, da se iseče slavski kolač…
-Ooo, sam te bog poslao sinko, pa će ima i za dedu… Nego, kaži mi, kršten li si ti?
-Pa, ja, oče, ovaaj… znaš već kakva su vremena bila, tatko mi je radio u UDBU, doduše honorarno, kao doušnik, pa nije smeo da me krsti.
-Ee, sinko, ne može to tako na trapetrup, nego sve po red. Tiki, prvo deda da te krsti, pa posle zdravlje bože, da slavimo. Ništa se ne plaši, sad od udbaši i bivši predsednici komiteta ne mož’ pošten sluga božji da uđe u crkvu, svi nagnali da se krste i da slave, nose brojanice i metanišu, udba, crkva, sad ti je sve to isto. Nego sutra sabajle, blaze si ga na detku, da vikaš kuma i prikumci, da dođete u hram božiji, da si pljunete neko evro, pa detka da te krsti, nesi Turčin!
Dobroo… Sutratidan, eto ga klijent, detka čeka, tupa.
-Ajde bre sinko, dosad bi i Jovana Preteču krstio, de zakasaste, aman? Aa, da se „prekrstite“? Dobro, opravdano… Kume, ti evriki ponese li? Ponese. E sad, kumašinče da privedemo bogu, pa nešto da zamezimo i popijemo, da proslavimo što na kumašina duša će ide u raj, bez obzira na gresi, bog je milostiv, a ne da se pati, nekrštena, u nekakvi čistilišta, a još je vladika Nikolaj reko da narod ne treba da se banja, nego da se bogu moli.
-Oodričeš li se saatanee, i svih dela njeegoviih? Kaži – odričem se.
-Odričem se!
-Oodričeš li se saatanee, i svih anđela njegoviih?
-Odričem se!
-Oodričeš li se satanee, i svakog služenja njemuu?
-Odričem se!
-Oodričeš li se saatane, i sve goordosti njeegove?
-Odričem se!
-Jeesi li se odrekao saatanee?
-Odrekoh se!
-I duuni i pljuunii na njegaa!
-Rrkk! Pljuu! Dobro be, pope, da nisi ti, božemeprosti, nešto pomešao ta tvoja čtenija? Pa ja se krstim, ne se razvodim!!!
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.