Nevino uvo

Autor prvi vidi ono što se ne treba videti, prvi čuje ono što niko neće da čuje i prvi kaže ono što niko ne sme da kaže

U izdanju „Vranjskih“, objavljena je peta, takoreći jubilarna knjiga aforizama Dušana Djorđevića, pod naslovom „Nevino uvo“, sasvim primereno ovom književnom žanru.

-Dušan Djorđević je – kaže književnik Zoran S. Nikolić u recenziji knjige pod naslovom „Da pročačka uvo“ – najsvestraniji vranjski književnik, romansijer, aforističar… Sigurnom rukom Djorđević je ispisao još jednu knjigu aforizama; i ovom prilikom je nemilosrdan prema manama i iskrivljenjima u kolektivnom ljudskom arealu i u ponašanju i postupcima pojedinca, sledeći time osnovnu orijentaciju savremenog aforizma. Misija ove knjige je da još jednom navede da se „pročačka uvo“, da se posluša ono što se čuje svuda oko nas, e, i da je sreće, da se podstakne aktivizam kolektiva, da se iskorači bar prema jednom civilizacijskom idealu.

-Dušan Djorđević piše onako jer neće da ćuti – kaže, pak, u svojoj recenziji „Nebeski Srbin na zemlji“ Vasil Tolevski, makedonski književnik, jedan od vodećih aforističara Balkana – gromoglasno, kratko i jasno. Mogao bi i da ćuti da mu Bog nije uskratio to zadovoljstvo. Ali Bog mu se revanširao, darovao ga je darom kojim se diči Nebeska Srbija – Dušan je vrhunski aforističar u zemlji gde rastu najveći satiričari sveta.

Aforističari su nevini ljudi koji uvek krvare do zadnje kapi krvi. I tako u nedogled. Krvare li krvare… A Dušan krvavo radi kao da je osuđen da žigoše sve ono što je nedoraslo njegovom narodu.

Boli Dušana duša za njegovu Srbiju…

Proneli smo slavu nebeske Srbije širom Balkana. Razasute kosti to potvrđuju.

…ni ne znajući da je napisao nešto što se tiče mene, vas, njih. Univerzalna misao kao da je izašla iz duše najvećih srpskih ratnika, koji domovinu vole više nego sebe.

A naš ratnik, Dušan Djorđević, zna da bude uvek na licu mesta, da uzme otiske i napravi izveštaj za narod. Ko voli da čita neka izvoli. Piše kao što diše. Zato, ne voli one koji drugima ne daju da dišu. Uvek je uz sebe i svoj narod…

Ne trošite sve pare na školovanje dece. Ostavite i za njihovo zaposlenje.

…da bi mu muke olakšao. A muke narodne – ne zna im se broj. Dušan ipak nabraja, redom, kao što dolikuje velikom autoru, ništa da ne propusti. Videće on i svoga poslanika za koga je glasao, i onog fudbalera sa dve leve noge, pijanca u birtiji, lepši pol u akciji. Videće i skiciraće ono što mu se ne sviđa. A svideće vam se kako on to u dva reda sve stavlja u red.

Ne iskorenjujte mito i korupciju – potkopaćete temelje državi.

Svaki savet od aforističara kao da je od Boga dat. Jer je Bog dao njima moć zapažanja, rasuđivanja i mogućnost kreativne imaginacije. A Dušan kao da je sve ovo uzeo na sebe, pa preuzeo i odgovornost da prvi vidi ono što se ne treba videti; da prvi čuje ono što niko neće da čuje i da prvi kaže ono što niko ne sme da kaže.

A narod voli baš takve Srbe, sinove Nebeskog naroda.