, 
Dok sam sedeo sa domaćinom čuo sam pesmu i žagor u susednoj sobi. Imao sam šta i da vidim: deca: moji đaci, okupljeni oko sofre nazrdavljivali su rakijom jedni drugima
Voju Jovića Karla (85), cela Poljanica pamti kao svog učitelja, koji ih nije samo učio pisanju i računanju, već im i objašnjavao mnoge prirodne pojave iz života, kao pravi narodni prosvetitelj.
– Muku sam mučio dok sam učiteljevao u Mijovcu školske 1953/54. Primetio sam da decu ne interesuje škola, a ono što me je frapiralo bilo je da su ili previše vesela ili previše mrzovoljna. Hteo sam da dokučim šta se to dešava u njihovim glavama, jer sve su to bili osnovci, starosti od sedam do deset godina – počinje priču Voja, koji je zbog telesnog gabarita dobio nadimak Karlo Veliki.
Svoju dilemu rešio je kada je kod jednog od domaćina otišao na povojnicu.
– Dok sam sedeo sa domaćinom, čuo sam pesmu i žagor u susednoj sobi. Imao sam šta da vidim: deca, moji đaci, okupljeni oko sofre nazrdavljivali su rakijom jedni drugima uzvikom: „Živ si, zdrav si“! Pili si kao odrasli – kaže Voja.
ŽIV SI, ZDRAV SI
Sutradan je došao u školu i naredio svima da napišu na praznom listiću, bez potpisa, da li piju ili ne. Svi su napisali, a kad je kasnije otvorio listiće video je da 70 odsto njih redovno pije rakiju. Onda je krenuo sa predavanjima o štetnosti alkohola, donosio im crteže kao izgledaju srce, jetra, pluća alkoholičara, pričao koje ih bolesti čekaju, koliki će im biti životni vek…
– Predavanja su bila svakodnevna i uspeo sam da broj ljubitelja kapljice među decom svedem na minimum. Nastavilo je da pije njih nekoliko, od preko 60 koliko ih je bilo – navodi Voja.
Poziv učitelja je zavoleo kao đak osnovne škole u rodnom Golemom Selu.
– Dok nisam pošao u školu, bio sam pastir i čuvao stoku. Učitelj Čedomir Dugandžić iz Negotina predavao nam je nadahnuto, imao je držanje, stas i glas, što me je opčinilo – kaže Voja.
Teško da bi se školovao dalje da nije bilo očevog prijatelja Janje Stojkovića, žandarmerijskog podnarednika.
– Jednom prilikom me je Janja naterao da nešto pročitam i prepričam i oduševio se. Rekao je mom ocu: „Ovo dete mora da nastavi školovanje u Vranje, ja ću da snosim sve troškove, a ti ćeš da mi to odradiš na poljoprivredi“. To se pročulo po selu i učitelj je odmah počeo posle nastave dopunski da radi sa mnom, srpski jezik i račun – seća se čika Voja.
Ono što je morao da obrađuje pored redovne nastave bile su teme iz života koje su nametali sami učenici.
– Sećam se, pitao me je đak Voja Jovanović: „Učitelju, istina li je da će u raspeti petak da bude prečis (smak) sveta“? Čekali smo da prođe raspeti petak i da im objasnim suštinu praznoverja. Najviše se verovalo u vampire i sotone, jedva sam učenike predavanjima i praktičnim dokazima razuverio da oni nisu pojeli psu glavu, i nogu kozi, već vuk, da nisu pojeli jetru ovci, te sam morao da im objašnjavam šta je to metilj… – ističe Voja.
O prečisu ili smaku sveta raspredali su stariji žitelji Koćure kojima su sinovi zbog alavosti branili piće i bolju hranu, koju su zaključavali u posebne prostorije.
– Oni bi potom pričali o smaku sveta i govorili: „Dajte, iznesite da popijemo i pojedemo što je najbolje jer ovo su poslednji dani – kaže Voja.
Radio je i u Roždacu, odakle prelazi u u Vlase, u centralnu poljaničku školu, od 1. do 8. razreda. Predavaće geografiju i fizičko.U to vreme, početkom šezdesetih godina prošlog veka, u školi u Vlasu je bilo preko 600 đaka, a u celoj Poljanici preko 1.500.
– Počela je da se gradi nova školska zgrda, radio sam, a bilo je hladno vreme i dobio zapaljenje pluća, a potom i tuberkulozu. Bio sam šest meseci u sanatorijumu u Surdulici i zalečio se. Odlučio sam da zbog prirode bolesti više ne predajem deci, preselio se u Vranje i zaposlio kao referent u Zavodu za zapošljavanje. Tu sam bio do 1978. godine, a potom se.zaposlio kao komercijalista u „Nolitu“ i tu radio do penzije – kaže Voja.
Napustio je kuću u Vranju i penzionerske dane provodi u Golemom Selu, u mahali Baljkovci, sa suprugom Viktorijom, koja je i sama bila učiteljica u Lopardincu pored Bujanovca. Sa njom je u srećnom braku 54 godine. Obožava da čita knjige, a hobi mu je rašljarstvo.
(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.