Pozorište se pravi parama

,

Ispostavlja se da je neko (slučajno ili ne, baš u predizbornom zemanu) nasumice postavio parametre obnove vranjskog pozorišta – i sredstva, i rok

Obnova vranjskog pozorišta odvija se mučno i teško, uprkos naporima koje lokalna zajednica, privredno i kulturno devastirana, ulaže u obnovu vranjskog žarišta kulture i umetnosti. Odbor za obnovu pozorišta uputio je javni apel projektantskim firmama, kao i svim ovlašćenim fizičkim i pravnim licima, za učestvovanje u akciji dobrovoljne pomoći obnovi pozorišta kroz izradu idejnog projekta, bez novčane nadoknade.

LIMITIRAJUĆI FAKTOR

U optimističkom zamahu, neko je pomenuo, kako su skeptici odmah primetili, dva činioca koji se danas pokazuju kao poprilično nerealni: cifru od 200 miliona dinara, i rok – 31. januar 2013, Dan Grada, dakle samo sedam meseci da se iz pepela podigne ne neka obična zgrada, već svojevrsni organizam kakav je pozorište, sa svim sadržajima koje ono podrazumeva.

Projektni zadatak postavio je Zavod za zaštitu spomenika kulture u Nišu. On, između ostalog, podrazumeva da se prostor stare kafane hotela „Vranje“ planira za hol pozorišta, kao multifunkcionalni (hol, izložbeni prostor, garderoba, sanitarni prostori, veza sa foajeom), ali s obzirom na pravnu situaciju, koja je u postupku rešavanja, idejno rešenje mora tretirati postojeći ulaz kao osnovni; u okviru rešenja dati funkcionalnu vezu sa podrumom. Dalje, po projektnom zadatku, podrumske prostorije valja planirati za pozorišni klub – kabare, uključujući mogućnost organizovanja manjih kamernih (alternativnih) predstava, koncerata… Prostor ranijeg kluba „Talija“, kao i prostor sprata/potkrovlja koji će se iznad njega dograditi, planirati za administrativni i tehnički deo u kome, između ostalog, treba projektovati tonski i svetlosni studio, stolarsku i bravarsku radionicu, vlasuljarnicu i frizernicu, krojačnicu kostima, fundus, magacin rekvizita, perionicu i sušionicu, dva apartmana. Ovi prostori trebalo bi da imaju funkcionalnu vezu sa teretnim liftom koji po mogućnosti treba da bude projektovan u okviru bočne bine.

-To je „amin“ za projektanta – kaže Miomir Stojanović, viši stručni sradnik u Zavodu – čuva se arhitektonska struktura i forma, ali je, u isto vreme, autorima dozvoljena puna sloboda u projektovanju funkcionalnog rešenja, pri čemu je naročito poželjna primena novih tehničkih i tehnoloških mogućnosti. Ipak, pozorište će se praviti parama. Najvažnije je da se u novembru, najkasnije u decembru, izvede konstruktivni sklop objekta, ono što narod kaže – „da pokrijemo kuću“. Sve ostalo zavisi od novca, on je limitirajući faktor.

-Određena je devetočlana komisija – kaže, pak, građevinski inženjer Nataša Trajković, ispred Odbora zadužena za staranje o ralizaciji donetih zaključaka – za izbor idejnog rešenja, koje ide posle Odboru na usvajanje. Koordinacija između Odbora, Zavoda i pozorišta je dobra, ali zahteva vreme, jer su neke aktivnosti uslovljene jedna drugom, nije moglo da se radi paralelno. Konačni izbor idejnog rešenja nije uslovljen rokom, već punim sastavom Komisije, i kvalitetom projekta. Inače, završeni su radovi na izradi privremene konstrukcije, koja će štititi od atmosferskih uslova, izvršena je promena u katastru, i od sada će pozorištu imovinski-pravno pripadati sve ono što je ono nekada koristilo, a što je u jednom trenutku bilo otuđeno. Uskoro očekujemo dobijanje lokacijske dozvole, što je preduslov za početak izrade glavnog projekta, čije finansiranje je obezbedio Program EU Progres. Pa ide proces javnih nabavki, pa dalje sve po zakonu… Znate, ponekad se u vanrednim situacijama u hodu pojave neočekivani problemi, i onda morate da improvizujete.

DNEVNO STANjE

Ispostavlja se da je neko (slučajno ili ne, baš u predizbornom zemanu) nasumice postavio parametre obnove vranjskog pozorišta – i sredstva, i rok. Danas, 1. novembra 2012, dnevno stanje u procesu obnove pozorišta je sledeće:

-Na namenski dinarski račun – kaže Vesna Miletić, načelnica Službe za odnose sa javnošću Grada Vranja – zaključno sa 30.oktobrom uplaćeno je 6.548.175,00 dinara, a u akciju se uključuju pravna i fizička lica. Sav prihod od predstave uplatilo je i Narodno pozorište iz Beograda, i to skoro 200.000. Ono što je meni posebno drago, to su uplate naših sugrađana, pa makar bile i 100 dinara, što samo govori koliko im je stalo do pozorišta. Posebno me je ganula činjenica da smo imali porodicu za koju je vođena humanitarna akcija, a koja je smogla snage i uplatila 800 dinara. Pojedinačne uplate se, inače, kreću od 100 do 100.000 dinara.

-Uz podršku Stalne konferencije gradova i opština – nastavlja Vesna Miletić – koja je na inicijativu gradonačelnika Antića animirala lokalne samouprave počele su da stižu uplate iz drugih gradova. Opštine Kovin i Bela Palanka su među prvima uplatile sredstva. Najveću podršku ipak očekujemo od Vlade Srbije, i od najodgovornijih ljudi u državi  dobijamo  obećanja da će nam pružiti  finansijsku podršku da obnovimo i opremimo pozorište. Takođe, očekujemo pomoć od pojedinih ambasada i međunarodnih organizacija sa kojima sarađujemo. Sigurna sam da pozorišna umetnost u Vranju neće zaćutati. Inače, ceo postupak je transparentan i svaka se uplata evidentira i redovno postavlja na gradski sajt.

Na konkurs za idejno rešenje obnove pozorišta, do sada su stigla tri projekta; na Komisiji je da zaseda što pre, i odabere, kako bi se pristupilo administrativnim začkoljicama, koje i te kako znaju da potraju, te izradi glavnog projekta, koji, opet, uslovljava početak građevinskih radova. A sve uslovljavaju pare – velika je razlika između 6,5 i 200 miliona dinara, a Sveti Atanasije se neumitno približava.