IBM ili Samsung paša

,

Podnosioci prijave primetili su da u kancelariji Stojičićeve nedostaje kompjuter, koji je evidentiran u popisnim listama kao osnovno sredstvo ustanove. Problem je, kobjašnjava Stojčićeva, što se novi pomoćnik direktora Nebojša Veličković hvali da je stručan za pisanje projekata, pa je ona iz toga zaključila da je hteo da pokupi iz kompjutera nerealizovane arheološke projekte i da sa njima konkuriše

Osnovnom javnom tužilaštvu, direktor Narodnog muzeja Vranje Slađan Ivanović i njegov pomoćnik Nebojša Veličković, 26. septembra podneli su krivičnu prijavu protiv Gordane Stojičić, višeg kustosa ove javne ustanove, , zbog osnovane sumnje da je izvršila krivično delo krađe. Naime, istoga dana podnosioci prijave primetili su da u kancelariji Stojičićeve nedostaje kompjuter, vlasništvo muzeja, koji je evidentiran u popisnim listama kao osnovno sredstvo ustanove.

MIRAZ GRADONAČELNIKA

-Problem nije od juče – kaže Slađan Ivanović – jedan je od brojnih nasleđenih problema u Muzeju, izazvanih od Gordane Stojičić i višeg kustosa Gorana Mitrovića, koji su blisko povezani. U tom smislu, obavljen je razgovor sa radnicima Muzeja, da li znaju gde je kompjuter, te je Goran Mitrović tom prilikom izjavio da je predmetni kompjuter vlasništvo Gordane Stojičić, i da ga je odnela kući.

-To isto – kaže Nebojša Veličković, od nedavno pomoćnik direktora Muzeja – rekla mi je i Stojičićeva, kada sam primetio da kompjutera nema; na moje pitanje gde je, odgovorila mi je da je to njen kompjuter, i da je u njenoj kući.

Gordana Stojičić, koja je trenutno na porodiljskom bolovanju, ne krije da je odnela kompjuter iz Muzeja, kako bi podatke u njemu zaštitila od potencijalnih lopova, ali i onih koji bi podatke mogli da zaloupotrebe u svoju korist.

– Kompjuter je kupljen 2004. godine preko arheoloških projekata koje smo mi uradili. U njemu je baza svih realizovanih i nerealizovanih projekata i ostalih dokumenata.  „Oni“ su hteli da ukradu svu tu dokumentaciju, pa sam računar sklonila na sigurno mesto kako ga ne bi progutao mrak.

Prema njenim rečima, osvnoni problem je što se novi pomoćnik direktora Nebojša Veličković hvalio da je stručan za pisanje projekata, pa je ona iz toga zaključila „da je hteo da pokupi iz kompjutera te nerealizovane arheološke projekte i da sa njima konkuriše“. 

– „Oni“ samo žele medijsku pažnju i ništa mi ne mogu, jer taj kompjuter vredi oko 15.000 dinara. Direktor dovodi nestručno lice i stavlja ga u kabinet prepun vredne i značajne dokumentacije za kulturnu baštinu. 

– Ona laže. Ništa joj nisam dirao po kancelariji, niti mi njeni projekti trebaju u životu. O kakvoj medijskoj pažnji ona govori Kompjuter je ukraden, a ko je to uradio, istražiće policija .

Po izjavi Gordane Stojičić, ispada da se sada radi ne o jednom, već o dva kompjutera.

-Kakve njene stvari? – retorički se pita Ivanović – kao zakonski zastupnik, u obavezi sam da prijavim nestanak bilo kog osnovnog sredstva koje pripada Muzeju. U tom kompjuteru je bila neprocenjiva dokumentacija srednjevekovne zbirke Muzeja, ali koja je bila „zaključana“ u računarau, jer je samo Stojičićeva imala šifru. Sada joj i to nije bilo dovoljno, pa je odnela negde ceo računar, i neće da kaže gde je. Dokumentacija, tamo pohranjena, isključivo je vlasništvo Muzeja, a ne njeno privatno, i niko nema prava da tu dokumentaciju iznese iz Muzeja.

„ONI“ I „MI“

Očigledno je da značajnu ulogu u celom zamešateljstvu ima i Nebojša Veličković.

-Mitrović mi je rekao da je kompjuter kod Gordane kući, jer je „njen“. Pa, od koga ona to skriva podatke, ko su to „oni“, a ko su to „mi“. „Oni“ smo valjda direktor, ja, i radnici Muzeja, a „mi“ su Goran Mitrović i Stojičićeva. I glavni problem je bio kako to da ja, od nedavno zaposlen u Muzeju, imam uvid  u neke „njihove“ projekte. Pa, ja sam na desetine projekata uradio dok sam bio direktor Narodnog univerziteta, i kada sam otišao, to je sve tamo ostalo, nisam odneo kući. Šta sad, to je „moje“? Svaki projekat radnika Muzeja isti taj Muzej overava i konkuriše sa potpisom direktora i pečatom ustanove; ako su dobro radili, sleduje im nagrada po internom pravilniku, ali to nije „njihovo“, to je svojina Muzeja.

Gordana Stojičić tvrdi da u tom kompjuteru ima poverljivu dokumentaciju, nerealizovane projekte.

I na kraju, ko je, do đavola, paša u Pašinom konaku? Hoće li tužilaštvo i policija utvrditi je li to IBM paša, ili Samsung paša?

IZLOŽBE

„Bure baruta“ početkom 20. veka

Galerija Narodnog muzeja Vranje – Istorijski arhiv „31. januar“ Vranje: „Za krst časni i slobodu zlatnu“

Povodom 50 godina rada Arhiva u Vranju i 100 godina od Balkanskih ratova i Kumanovske bitke, u Galeriji Narodnog muzeja u toku je izložba pod nazivom „Za krst časni i slobodu zlatnu“, autora Branke Janačković i Suzane Petrović, u organizaciji vranjskog Arhiva.

Rad Arhiva sam po sebi je izuzetno značajan, kao čuvara prošlosti i smernice budućnosti, i šteta je što vranjski Arhiv baštini tek pola stoleća od svog osnivanja, što znači da je bezbroj dragocenih dokumenata razvejano na razne strane. Tako je najpreči zadatak Arhiva, na čemu on ažurno radi, da javnosti objasni svrhu i značaj postojanja jedne takve institucije, te iz porodičnih zbirki, memle podruma i mraka tavana obogati svoje fondove, i tako delom ponudi objašnjenja gde su koreni svega što nam se dešava u sadašnjosti, e da bi se u budućnosti nečemu naučili.

Drugi segment izložbe posvećen je Balkanskim ratovima i naročito Kumanovskoj bici 1912. godine, događajima koji su obeležili okončanje petovekovne vladavine Turaka na Balkanu, što nikako ne znači da su svi problemi na ovom delu Evrope, zvanom „bure baruta“, bili rešeni, naprotiv. Ali, istorija je uzela drugi tok, što ova izložba činjenično beleži.

Izložba i njen katalog su izuzetno bogati dokumentarnim materijalom, sa 97 dokumentarnih jedinica, koje između ostalog sadrže prepisku komandnog lanca u ratnim operacijama, diplomatsku prepisku saveznika, kao i mnoštvo fotografija, kako portreta glavnih protagonista ovih događaja, tako i uzbudljive prizore sa samog ratišta, koji predstavljaju rudiment ratne fotografije, ne samo u Srbiji, već i mnogo šire.

Oni koji žele da se upoznaju sa ključnim događajima na našem uzavrelom prostoru u slavnim vremenima kada se srpska država u ovim granicama rađala, mogu da posete ovu jedinstvenu izložbu do kraja oktobra.