Dve loše varijante

Prva je da ove firme ponudi radnicima za jedan evro da ih oni preuzmu kao vlasništvo, ali da preuzmu i neizmirene obaveze jer su ih oni stvorili, i njima dalje upravljaju. Drugo, da ih otera u stečaj – kaže ekonomski analitičar Miša Brkić

Nova vlada moraće već ove godine da odluči šta će sa neprodatim kompanijama, uglavnom velikim sistemima, koje još uvek žive zahvaljujući pomoći države i za koje ne postoji interesovanje investitora. Među 594 firme u kojima radi oko 100.000 radnika, nalaze se i dve iz Vranja, Simpo i Jumko, koje imaju višak zaposlenih, ogromne gubitke, zastarelu tehnologiju, ali i pretenziju da što duže ostanu na državnim jaslama. 

OBAVEZE VEĆE OD IMOVINE

Ministarstvo ekonomije i finansija, kao i Agencija za privatizaciju, koja se vodi kao nadležna za ove kompanije, uz pomoć stručnjaka iz Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) napravili su Radnu grupu čiji je zadatak da pronađe rešenje za kompanije u koje je država u poslednjih deset godine “upumpala” 400 miliona evra. 

Prema mišljenju ove grupe, nastavak privatizacije ovih firmi po važećoj regulativi doveo bi do očuvanja njihovog privilegovanog položaja i daljeg pražnjenja budžeta:

– Ta preduzeća do današnjeg dana nemaju želju niti potrebu za dalji postupak privatizacije, niti budući razvoj vide kroz uspešnu privatizaciju”, zaključuje Radna grupa i predlaže nadležnim instutucijama da hitno izmene propise da bi se povećala efikasnost njihovog poslovanja.

Šta, dakle, čeka oko 7.000 radnika u Simpu i Jumku i šta im valja činiti? 

Ekonomski novinar Miša BRKIĆ kaže za naš nedeljnik da je prva opcija da država raspiše tender i da ih proda. Međutim, ako se zna da se Simpo od 2005. kod Agencije za privatizaciju nalazi u postupku tenderske prodaje, Brkić kaže da postoje i rezervne varijante:

– Ako se niko od investitora ili partnera ne javi, onda država ima dve solucije. Prva, da te firme ponudi radnicima za jedan evro da ih oni preuzmu kao vlasništvo, ali da preuzmu i neizmirene obaveze jer su ih oni stvorili, i njima dalje upravljaju. Drugo, da ih otera u stečaj – kaže Brkić.

I Radna grupa pominje stečaj kao jedno od mogućih rešenja za ove kompanije, a među predloženim merama, ukoliko se uskoro ne privatizuju, su i otpis duga prema državnim poveriocima, osnivanje garantnog fonda za poverioce, oročavanje postupka restrukturiranja, povećanje fonda za subvencije za rešavanje viška zaposlenih kroz socijalni program, profesionalizacija menadžmenta, direktna pogodba sa potencijalnim investitorima,  skraćivanje procedure oko ispisa hipoteke, zakup nefunkcionalne imovine, podržavljenje društvenih preduzeća, dokapitalizacija i javno-privatno partnerstvo.

Da je trenutni status Simpa i Jumka neodrživ smatra i ekonomista Miroslav ZDRAVKOVIĆ, koji kaže da postoje, pak, tri mogućnosti za njihov oporavak:

– Prva varijanta je da nastave sa radom, ali uz bitno smanjene subvencije. Druga mogućnost je omogućiti radnicima koji to žele da u fabričkim halama sami pokrenu privatan biznis, uz početnu pomoć države koja bi im plaćala zajedničkog stručnjaka za marketing i knjigovođu. Konačno, treća mogućnost je stečaj i likvidacija – kaže Zdravković, dodajući da bi najbolje rešenje ipak bilo da se kompanije čak i besplatno daju stranim investitorima, sa kojima bi se napravili čvrsti ugovori.

EKONOMIJA I PSIHOLOGIJA

Prema podacima sa sajta Agencije za privatizaciju, Simpo ima 6,4 milijardi dinara dugoročnih obaveza, 3,5 milijardi potraživanja i stalnu imovinu vrednu 9,9 milijardi. Prema konsolidovanom finansijskom izveštaju kompanije, dostupnom na sajtu Agencije za privredne registre, kompanija je u 2010. godini zabeležila neto gubitak od 485,5 miliona dinara. Ovde treba dodati i da im je država februara 2010. uredbom otpisala oko sto miliona evra, što najbolje ilustruje stanje u kojem se nalazi ovaj nekadašnji kolos. Jedna akcija Simpa na Beogradskoj berzi vredi 200 dinara, pa ako znamo da ih je emitovano 1.059.700, nije teško zaključiti da kompanija danas vredi oko dva miliona evra, mnogo, mnogo manje nego što obični smrtnici misle o Simpu, odakle nisu stigli odgovori na ranije postavljena pitanja vezana za ovu temu.

Na drugoj strani, i Jumko se nalazi u sličnom položaju, s tom razlikom što se radi o firmi da većinskim državnim kapitalom u procesu restruktuiranja. Kompanija je, prema finansijskom izveštaju dostupnom na sajtu APR, prošle godine zabeležila neto gubitak od 866 miliona dinara, a nad vratom joj vise izvršne presude po tužbama bivših i sadašnjih radnika koji potražuju oko sedam miliona evra. Međutim, i pored toga ekonomista Goran Nikolić smatra da država po svaku cenu mora da održi u životu Simpo i Jumko:

– Ekonomija nije samo novac već i psihologija, pa zamislite šta bi se desilo sa Vranjem da 7.000 ljudi odjednom ostane bez posla! Najlakše je zatvoriti firmu i radnike oterati na ulicu ili im dati po 10.000 evra otpremnine. A šta će kad se to potroši – pita Nikolić.

Iako smo uredno i na vreme poslali pitanja sa molbom da prokomentarišu svoj stav o budućnosti Simpa i Jumka, i uz obećanje da će to učiniti do zaključenja ovog broja novina, iz Agencije za privatizaciju nismo dobili nikakav odgovor. Zoran ANTIĆ, prvi vranjski socijalista i verovatni gradonačelnik, kaže kako se zalaže za državnu intervenciju u ovim kompanijama:

– Kad je to moglo u Zastavi, RTB Bor i u još mnogim gradovima, da država daje pare za opstanak velikih kompanija, zašto to ne bi moglo i ovde. Radna mesta mora da se očuvaju, a kad se firme konsoliduju treba im pronaći dobrog strateškog partnera – kaže Antić koji najavljuje da će prioritet u radu nove gradske vlasti biti ispitivanje ranijih privatizacija.