, 
Tu je 15.000 metara kvadratnih, na jednoj parceli. Tu su voda, struja, telefon, a zemljište na Vlasini se prodaje po paprenoj ceni. Kada govorimo o budućnosti ovog naselja, mislim da svi njihovi scenariji polaze od toga – razmišlja na glas Biljana Nikolić, direktorka lokalne Turističke organizacije
Posle višegodišnjeg spora, krajem prošle godine Omladinsko naselje na Vlasini pravosnažnom sudskom odlukom predato je leskovačkoj opštini. Nadležni u Surdulici su odmah zatražili reviziju procesa, ali se konačan ishod još uvek ne nazire.
SUDANIJE
Borba između surduličke opštine sa jedne, i zainteresovanih leskovačkih igrača sa druge strane, traje decenijama. U tom periodu srpsko pravosuđe donosilo je različite odluke.
Elem, osam objekata Omladinskog naselja na Vlasini, napravila je država 1979, za potrebe Savezne omladinske radne akcije „Vlasina“. Kada su brigadiri otišli, naselje prelazi u ruke tadašnje Samoupravne interesne zajednice (SIZ) za odmor i rekreaciju radnika, koja je u ime opštine Leskovac, prilikom izgradnje objekta, bila izvođač radova. SIZ se nekoliko godina kasnije gasi, a sve objekte Omladinskog naselja nekako preuzima leskovačka „Nevena“, odnosno njena organizacija „Nevturs“.
No Surduličani se nisu mirili sa tim. Presudom Opštinskog suda u Surdulici 2000. godine, zemljište i objekti postaju vlasništvo opštine Surdulice jer se nalaze na njenoj teritoriji, ali se 2002. protiv toga pobunila opština Leskovac. Konačno, novembra prošle godine, Osnovni sud u Vranju, odnosno jedinica u Surdulici, donosi presudu kojom usvaja žalbu opštine Leskovac. Kako rekosmo, Surduličani su odmah zatražili reviziju, ali se Vrhovni kasacioni sud do danas nije izjasnio po tom zahtevu.
U međuvremenu, kod nekih faktora odlučivanja, delovao je razum. Tako 2005. godine, opština Leskovac, sve objekte Omladinskog naselja ugovorom ustupa na korišćenje Turističkoj organizaciji Surdulice (TOS), a primopredaja je izvršena dve godine kasnije. Kako bi se objekti što pre stavili u funkciju, avgusta 2009. godine, TOS ugovorom šest objekata naselja daje u zakup Samostalnoj zanatskoj radnji (SZR) čiji je vlasnik izvesni Svetislav Djikić iz Alibunara, inače poreklom iz Crne Trave. Djikić je ugovorom o zakupu, pored drugih obaveza, preuzeo dve najvažnije: prvu – da Turističkoj organizaciji iz Surdulice plaća mesečni zakup od 200.000 dinara plus PDV, i drugu – da u adaptaciju naselja uloži dva miliona dinara. Ovim činom Omladinsko naselje na Vlasini ušlo je u drugi – novi lavirint iz koga se takođe izlaz ne nazire.
Ubrzo se međutim ispostavilo da zakupac Djikić ni izbliza nije igrač tog profila koji će tako organizovati posao u Omladinskom naselju iz koga će se podmirivati troškovi poslovanja, profit i zakup. On je, za osam meseci posle stavljanja potpisa na ugovor, umesto 1,6 miliona dinara zakupa, TOS uplatio samo 300.000. Videvši da je đavo odneo šalu, Turistička organizacija marta 2010. godine, tuži Djikića i njegovu SZR. Sud je nakon toga doneo izvršnu presudu kojom se ugovor o zakupu raskida, a Djikić obavezuje da se iseli iz objekta i plati dug koji je napravio.
TREĆI IGRAČ
No, ne lezi vraže: organi vlasti u ovoj zemlji do danas Djikiću nisu uručili izvršnu presudu, a svi rokovi, kako je poznato, počinju da teku od momenta kada je on primi. I sada se tu čeka, a utisak je da u ovom trenutku niko ne zna gde je – ni dve lokalne zajenice, ni sudski organi. Biće da zna jedino Djikić, koji je, da stvar bude smešnija, u međuvremenu bio svedok opštine Leskovac u sporu sa opštinom Surdulica.
Biljana Nikolić, direktorka Turističke organizacije u Surdulici, zatečena ovakvim zapletima, nemoćno širi ruke, obija vrata tražeći pravdu i iščekuje kada će se napokon stvoriti uslovi da Omladinsko odmaralište normalno počne da radi i prihoduje.
– Vidite i sami: sud donosi najpre jednu, pa onda drugu dijametralno suprotnu odluku. Šta više, posle smešnih sudskih odluka, pravobranilac opštine Surdulica, kome je to posao, žali se Ministarstvu pravde na ponašanje sudećeg sudije Privrednog suda u Leskovcu, ali se čini da se ta žalba negde zaturila u Ministarstvu – kaže ona uz konstataciju da se zakupac Djikić može ponašati ovako i onako, ali da sudstvu u ovoj zemlji ne služi na čast tako komotan odnos.
Ona takođe kaže da su Surdulici i TOS, kao istinskim vlasnicima, vezane ruke, a da Leskovčani pripremaju projekte, kako bi što pre vrata odmarališta otvorili za turiste, posebno ljubitelje vlasinske visoravni, što potvrđuje i Žikica Nestorović, direktor Turističke organizacije Leskovac.
– Nadam se da ćemo uspešno završiti projekat obnove i potpune rekonstrukcije, tako da naredne godine očekujemo da će tu biti oko 200 ležajeva, uglavnom u dvokretetnim, trokrevetnim i četvorokrevetnim sobama. Biće takođe i soba za školski turizam i druge brojene aktivnosti, a ceo posao treba da završimo do jeseni ove godine – kaže Nestorović.
Predsednica TOS, međutim, konstatuje da se ovde mogu dogoditi i drugi scenariji. Kaže, čak i onaj da neko smišljeno, iza leđa države i opštine Surdulica, pravi načine kako da profitira na tuđim leđima.
– Sve je ovde moguće. Znate, to je Vlasina, to je fabrika čistog vazduha, a Odmaralište ima izvanrednu lokaciju. Tu je 15.000 metara kvadratnih u jednoj zaokruženoj parceli. Tu su voda, struja, telefon… a jedan metar kvadratni na Vlasini se prodaje po paprenoj ceni. Kada govorimo o budućnosti ovog naselja, mislim da svi drugi scenariji polaze od ovoga – razmišlja na glas Biljana Nikolić.
(KOMPLETAN TESKT PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.