Formula za povratak iz Nedođije

Pozorište „Bora Stanković“ Vranje: Džejms Metju Beri – „Petar Pan“; režija: Tamara Stošić i Bojan Jovanović

Šta to znači – „dečija scena“? Pozorište je pozorište, bilo ono za decu ili odrasle. Sezonama neopravdano zapostavljana „dečija scena“, i od strane kritike i od strane „odrasle“ publike, definitivno je izborilo svoj zasluženo visoki status u vranjskom teatru, postavkom komada „Petar Pan“, kultnog dela na kome su odrastale generacije, pa kako ga je koja primila, i ko ga je kako unutar njih shvatio.

Razigrano, raspevano, likovno i zvukovno očaravajuće, ova predstava (inače, šesta premijera vranjskog pozorišta u tekućoj sezoni) gledaoca jednostavno usisava i vraća tamo gde mu je pravo mesto – u bajkoviti i maštoviti svet detinjstva, gde i loše postaje dobro, nasuprot okrutnom svetu odraslih, gde i ono najplemenitije biva kontaminirano raznoraznim porocima; i, ono što je najtragičnije, deca služe kao svojevrstan alibi – ako zapitate zlotvora iz sveta odraslih zbog čega je radio ili radi kojekakve nepodopštine, on kao neoborivi argument kaže – „pa, zbog dece“. Jel’ neko tu decu pitao sme li da radi to što radi, a sve u njihovo ime? Ova predstava pokazuje da je došlo krajnje vreme da deca, ili oni koji su zadržali čistotu dečije duše, najzad uzmu stvar u svoje ruke.

Ono što pozorišnu, i uopšte kulturnu scenu Vranja najviše treba da raduje, to je činjenica da je ova predstava nastala kao posledica sinergije tri institucije, koje se u svom širokom zamahu, pogledom u budućnost, bave mladim generacijama, čiji će predstavnci za koju godinu kreirati kulturni milje grada. Naime, glumili su polaznici Glumačke radionice vranjskog pozorišta, scenografiju su oslikali polaznici Likovne radionice Narodnog univerziteta, dok su muzički fon odradili učenici Muzičke škole.

Sve u svemu, u ovom zamašnom projektu učestvovalo je preko pedesetoro dece. Kada sutra neko upiše pravo, neko ekonomiju, neko menadžment, kada postanu odrasli u pejorativnom smislu tog pojma, neka samo njih deset ostanu deca! Neka se bave onim što im je bogomdano, neka razvijaju svoj talenat, i eto ti, iz ovog nukleusa, „Petra Pana“, vranjske kulturne scene.

No, nepravedno bi bilo ne pomenuti imena kreatora ove predstave: scenografiju Miroslava Ilića, kostime Eme Bogdanović, kompozitore Sanju Savić i Nikoliju Zdravković, koreografa Jelenu Filipović; dizajn svetla Nenada Kostića, zvuk Gorana Stojkovića…Ama, ne može se sve nabrojati, i dajbože da je i dalje tako.

Ono što je važno, to je da ova predstava kao celina briše granice između „dečije“ i „večernje“ scene. I smisao je u tome, da bi „Petar Pan“ možda više trebalo da zaintrigira odrasle, nego decu. Da se podsete kad su bili dobri ljudi, u Nedođiji.