Potrebne su nam političarke

,

– U patrijarhalnom Vranju žena mora da shvati da ne zavisi od muškarca i to mora i da mu stavi do znanja. Odbornice bi, po meni, trebalo da daju primer ostalim ženama da je moguće menjati stvari – smatra Nataša Kostakiev

Srbija ulazi u novi izborni ciklus sa nešto izmenjenim izbornim pravilima: na izbornim listama najmanje svaki treći kandidat mora biti žena, što znači da bi u budućim sazivima lokalnih parlamenata trebalo da bude bar 30 odsto žena. Na do sada ovde predatim izbornim listama – tri za Vranje i sedam za Vranjsku Banju, ukupno ima 98 žena. Najviše ih je kandidovao URS – 27, a najmanje SPS – samo četiri. Pomak u odnosu na prethodne godine, kada su predstavnice „lepšeg pola“ među odbornicima mahom bile starije žene, je i to što su sada u pitanju kandidatkinje starosti između 26 i 39 godina.

BIVŠI DRAGI

Skoro svi šefovi stranaka su nas uveravali da nisu imali problema sa pronalaženjem kandidatkinja za liste, a one same da nisu imale nikakvih dilema kada su odlučivale da se prihvate te pomalo nezahvalne pozicije. Stiče se utisak da je nešto iskreniji od ostalih ovoga puta bio lider naprednjaka Dragan NIKOLIĆ.

– Pa, bilo je malo problema sa ženama. U stvari, uvek ima nekih problema sa ženama – dodaje kroz smeh i nastavlja – Nekima nisu dozvoljavali momci, nekima braća, nekima muževi, a nekima čak i bivši muževi. Ali, dobro, tako je to kod nas – navodi Nikolić.

Pojedinci, poput šefa socijalista Predraga MILENKOVIĆA iz Banje, kažu da su imali čak i previše kandidatkinja, tj. da su imali problem da suze taj izbor.

Bilo kako bilo, svi uveravaju da će odborničke klupe popunjavati po redosledu sa spiska. Međutim, iako su na papiru propisi ispunjeni, u praksi sve može biti drugačije. Očekivano, partije su u vrhove lista delegirale najjače kandidatkinje (vidi okvir). Međutim, pitanje je koliko njih će uspeti i da uđe među odbornike u lokalnim parlamentima, bilo da se radi o Vranju ili Banji.  

Zato je ogromna odgovornost, u ovom trenutku, na svim strankama da pokažu da nisu stavili žene na liste samo zato što to od njih zahteva izborni zakon već zato što razumeju da su žene resurs koji se nigde, a naročito ne u siromašnoj sredini kao što je naša, ne sme zanemarivati. Velika je odgovornost i na ženama koje u većem broju i s većim šansama ulaze u središte političkog života nego ikada do sada.

Medicinska sestra Gorana LAZAREVIĆ (1965.) zauzima visoku treću poziciju na listi SRS. Iako je ubeđena da nije lako biti političarka u Vranju, rešila je da se upusti u tu borbu jer je to od nje očekivala, pomalo netipično, prevashodno njena porodica.

– Vranje je pomalo umorno od političara, trebaju mu političarke. Ljudi gube veru u institucije pa i sam demokratski poredak. To su tendencije koje nisu karakteristične samo za naš grad. Žene u politici dobijaju jedinstvenu šansu da pokažu solidarnost za sve žrtve tranzicije i krize, da demonstriraju odgovorniji odnos prema javnom poslu, prema najznačajnijoj ulozi koju im građani dodeljuju. Kao predsednica saveta za socijalnu politiku u mojoj stranci namera mi je da se na tom polju posebno angažujem – navodi ona.

Dodajući da se nada da će žene uneti sasvim novu energiju u lokalni parlament, nada se i da će ona uzeti učešće u njegovom radu.

KRV, ZNOJ I SUZE

Diplomirana ekonomistkinja iz redova demokrata Nataša KOSTAKIEV (1975), nešto je lošije pozicionirana, tek na 24 mestu. Ona ne gaji nerealna očekivanja, s obzirom na to da je u politici od 1994. godine i kao ključnu stvar u tome da li će žene nešto moći da promene u buduće ističe promenu načina razmišljanja kod samih žena.

– Žena u patrijarhalnom Vranju, mora da shvati da ne zavisi od muškarca i to mora i da mu stavi do znanja. Odbornice bi, po meni, trebalo da daju primer ostalim ženama da je moguće menjati stvari. Zato sam se uključila u politiku. Smatram da je jedan od najvećih problema žena u našem društvu to što trpe nasilje u porodici – jasna je Nataša.

Ističući kao ključnu stvar za ovu vrstu društvenog angažmana podršku muža i porodice, zaključuje da će bitka biti duga i neizvesna.

Još jedna visoko kotirana – na trećem mestu, kandidatkinja sa liste banjskih socijalista je diplomirana pravnica Aleksandra STOŠIĆ (1977). Iako razmišlja dosta slično kao njena prethodnica, zaključuje i da banjski parlament sigurno neće moći da funkcioniše dobro ako u njemu ne bude dovoljno žena.

– Nadam se da ću ući među odbornice i pokušati da utičem da se promeni način razmišljanja žena u sredini u kojoj živim. Žene u Banji su prilično konzervativne, ali nisu ni dovoljno upoznate sa svojim pravima. Usuđujem se da kažem da čak nisu ni preterano zainteresovane da menjaju stvari, da su okrenute mahom deci i porodici, što je po meni jako loše – zaključuje Stošićeva.

Novo lice među demokratama je i Lidija CVETKOVIĆ (1968), diplomirani inženjer tekstila. To što je tek na pozici 36 ne zabrinjava je jer smatra da je najvažnije da dovoljno žena uđe u parlament i da pokušaju da se izbori za njihov što bolji položaj u društvu.

– Šira okolina je bila pomalo iznenađena kada su videli da sam na izbornoj listi, kao da to nisu od mene očekivali. Žene u Vranju nisu dovoljno slobodne, ne zadovoljavaju svoje potrebe, ne mogu čak ni da edukuju jer žive u senci muškarca. Lično smatram da žena može sve da postigne, ako se dobro organizuje – smatra ona.

Zaključujući da trećina žena u lokalnoj skupštini nije mala stvar, izrazila je nadu i da će to i uticati da se u njemu stvori neka nova, pozitivnija i stimulativnija radna atmosfera.

I dok je Čerčil 1939. godine obećao biračima „krvi, znoj i suze“, a naši političari obećavaju isključivo „med i mleko“, žene buduće političarke čvrsto stoje na zemlji i ne obećavaju ništa.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)