Maskiranje realnosti

,

Kao najveći problem u pokretanju mehanizma rodne ravnopravnosti javlja se nedovoljna svest o značaju uključivanja žena u sve sfere života, ali i nizak stepen motivisanosti pripadnica manje zastupljenog pola da se ovom problematikom bave

U skladu sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, Skupština grada Vranja je 30. oktobra 2008. donela  odluku o formiranju Komisije za rodnu ravnopravnost, posebnog stalnog radnog tela koje bi trebalo da prati ostvarivanje ravnopravnosti polova. Ovo telo, koje broji dvanaest članova (od toga su devet žene), ne može se nazvati efikasnim instrumentom ako se uzme u obzir da se nije sastajalo 12 meseci, navodno zbog obaveza aktuelne predsednice Mire NOVKOVIĆ u „ Jumku“. Sa druge strane, njena zamenica Slađana NEDELjKOVIĆ, na pitanje kako komentariše zastoj u radu Komisije, odgovara da bi trebalo da se obratimo nekom relevantnijem licu. Na naše sugerisanje da je ona kao zamenica sasvim relevantno lice i da bi bilo dobro kada bi nam pružila neke statističke podatke o zastupljenosti žena u organima grada, Nedeljkovićeva je rekla kako o tome ne zna ništa.

NEZAINTERESOVANOST

Prema statistikama, broj žena u Srbiji veći je od broja muškaraca, pa ih je sa postojećim zakonskim mehanizmima potrebno izjednačiti „ de jure“ i „ de fakto“. Kao najveći problem za uvođenje rodne ravnopravnosti, međutim, javlja se nizak stepen motivisanosti žena da se ovom problematikom bave.

Nadica STOŠIĆ, predsednica Upravnog odbora NVO Inicijativa za integracije, koja je na javnoj sceni prisutna već godinama, kaže da je potrebno raditi na svesti ljudi, ali potencira i potrebu za većom organizovanošću samih žena.

– Iako nikada nisam trpela diskriminaciju, moje generalno mišljenje je da su žene u mnogo gorem položaju nego što bi trebale da budu. Nedovoljna ekonomska razvijenost, ekonomska osnaženost žena, patrijahalna sredina, splet razčličitih okolnosti doveli su nas ovde gde jesmo. Mislim da društvo u celini ne percepira žene na adekvatan način. Sa druge strane, žene trebaju da budu organizovanije, hrabrije, artikulisanije, jedinstvenije. Ženska solidarnost je nešto na šta se teško nailazi: umesto da se podržavaju, uglavnom dolazi do rivaliteta – kaže ona.

JOVANOVIĆ: ŽENE MORAJU DA SE BORE
Maja Jovanović, zaštitnica građana, smatra da je uzrok neravnopravnosti u našoj tradicionalnosti.
– Zastupljenost žena u javnom sektoru nije dovoljna. Po nekim istraživanjima, žene su u Srbiji manje plaćene u odnosu na muškarce angažovane na istim poslovima. Ta diskriminacija počinje u porodici i zatim se preslikava na društvo, jer žena nema potporu kako bi delovala samostalno i borila se za svoj položaj. Što se tiče Komisije, znam da su se menjali članovi i da nije zasedala u predviđenim rokovima, ali njen rad prvenstveno zavisi od samih članica. Žene trebaju  više da se bore kako bi došle u prvi plan i kako bi se stanje stvari promenilo. Veliki je broj sposobnih žena, ali one ne dolaze do izražaja i ja se nadam da će naredni izbori doneti promene po pitanju njihove zastupljenost u parlamentu gde se i kroji politika.

Još jedna od aktivistkinja iz redova civilnog sektora, Milica ANDjELKOVIĆ JOVANOVIĆ, koordinatorka lokalne Kancelarije za mlade, kaže da se primarna uloga žene u malim sredinama svodi na ulogu majke i supruge. Kao razlog tome ona navodi patrijarhat kao model društvenog uređenja.

– Na državi je odgovornost da stvara institucionalne preduslove ravnopravnosti žena u društvu, u zavisnosti od aktera i prilke. Da bi žena bila uspešna i ostvarena, neophodno je da ima ogromnu snagu volje da ide napred, da odoleva iskušenjima, a sve to ume da bude frustrirajuće i veoma naporno. Patrijahalni društveni odnosi su narušeni trendovima emancipacije, kao i  rastućim potrebama porodice u uslovima potrošačkog društva, potrebama koje prihodi muškarca kao vladara porodice, više ne mogu u potpunosti da zadovolje. Žena je izašla iz porodice, ali su njene potrebe i dalje ostale u drugom planu u odnosu na potrebe muža, dece… Tako ona ima i ulogu domaćice koja se podrazumeva i za koju nije plaćena, ali i ulogu subjekta koji zarađuje. Na žalost, istraživanja pokazuju da su poslovi koje rade žene manje plaćeni od onih na kojima su muškarci – rekla je Anđelković Jovanović.

GLASAČKA MAŠINA

Zakon o rodnoj ravnopravnosti u članu 32. propisuje najmanje 30 procenata predstavnika manje zastupljenog pola prilikom imenovanja članova upravnih i nadzornih organa u javnim službama. Naše sagovornice se slažu da se ovakva zastupljenost poštuje, ali samo zato jer je odredba obavezujuća.

Nela STANOJEV, koja je poznata po svom političkom aktivizmu, procentualnu zastupljenost „slabijeg“ pola vidi kao maskiranje realnosti i potrebu za pukim ispunjavanjem norme.

– Učešće žena na lokalu je zanemarljivo. To je pre svega potreba nadležnih da se ispuni zakonski propisana norma koju političari koristi kao glasačku mašinu u lokalnom parlamentu. Uloga žena je primetna je samo u nekim društvenim sferama koje nisu od tolikog značaja za kreiranje politike, poput kulture ili socijale. Posledica toga je da se one osećaju izmanipulisano, te potreba za njihovim prisustvom prerasta u pesimizam. Solidarnost među ženama je itekako bitna, ali se ona slabo primećuje jer se njihove potrebe najčešće ostvaruju preko muških kolega – smatra Nela Stanojev.

Ljiljana RADOSAVLjEVIĆ, predsednica Foruma žena Demokratske stranke (DS), ističe bitnost faktora ekonomske stabilnosti za osnaživanje žena i ističe da postoji skepticizam kod muškog pola uprkos tome što one neke poslove sigurno mogu bolje da obave od muškaraca.

– Mogu da kažem da u DS u kojoj sam ispred Foruma diskriminacije nema. Svi poslovi kod nas su jednaki i ne delimo ih na muškje ili ženkse. Kod nas solidarnost postoji jer mi stalno lobiramo jedna za drugu. Što se tiče broja žena na pozicijama na lokalu, on jeste simboličan, ali se i nadam da će nakon izbora neka dobiti visokopozicionirano mesto direktora nekog javnog preduzeća – poentira Radosavljević.