4. Agroekonomija i poljoprivreda

, , , , ,

Na redu je četvrti resor u Gradskom veću – Agroekonomija i poljoprivreda. Vranjske vam opet nude pet kandidata koji, po mišljenju redakcije, imaju znanja i iskustva da unaprede ovu delatnost na lokalu. Na vama je da glasanjem putem sms-a ili kuponom izaberete najboljeg.

DRAGAN ALEKSIĆ
Rođen je 1961. u Vranju. Završio je Gimnaziju „Bora Stanković“, a potom i Poljoprivredni fakultet u Zemunu 1986.godine sa prosečnom ocenom 9,18. Radio je u društvenoj firmi „Živinoprodukt“, uglavnom kao nutricionista, skoro 10 godina. Silom prilika 1993/94 je počeo da radi u „Plavom kamenu“, bila je to ortačka firma (četiri ortaka). Odvojio se 2005. i pokrenuo samostalnu proizvodnju stočne hrane u novoosnovanoj firmi „Nutriko“, koja danas ima 60 radnika.

DEJAN MUJAKIĆ
Rođen je 1980. u Vranju. Završio srednju poljoprivrednu školu, a potom i Poljoprivredni fakultet u Zemunu, smer Zaštita bilja i poljoprivredne proizvodnje. Po završetku studija radio je mesec dana u poljoprivrednoj apoteci u Vranju, zatim na marketingu i distribuciji pesticida u firmi „Poljotoplica“ iz Prokuplja, pa godinu dana za firmu „Agrounik“ iz Beograda, te godinu i po za firmu „Jugohem“ iz Leskovca. Skoro tri godine radi kao savetodavac u Zavodu za poljoprivredno savetovanje u Vranju.

DRAGOSLAV MITIĆ
Rođen je 1945. u Ristovcu. Završio je srednju ekonomsku školu, a potom i Ekonomski fakultet u Nišu.  Radio je pet godina u „Novogradnji“, zatim je četiri godine bio direktor Uprave prihoda Vladičin Han, zatim je radio na plasmanima u „Jugobanci“, a u „Poljoproduktu“ je radio ka vd direktor u ime Vlade Srbije tri godine, da bi zatim bio osnivač poslovne jedinice Kulske banke u Vranju. Danas, kao penzioner, pomaže starijem sinu u radnji za proizvodnju domaće rakije, a mlađem u njegovoj Agencijji za sudska veštačenja.

 ALEKSANDAR JANjIĆ
Rođen je 1972. U Vranju. Završio je srednju poljoprivrednu školu, a još kao učenik se bavio proizvodnjom sadnog materijala. Potom je diplomirao da Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. 2003. otvara sopstvenu poljoprivrednu apoteku, a radio je i beogradskoj firmi „Bankom“ i banjskom „Živinoproduktu“. Trenutno razvija firmu za proizvodnju voćnih rakija.

GORAN STANOJEVIĆ
Rođen je 1972. U Crnoj Reci, opština Trgovište. Završio je srednju poljoprivrednu školu, a potom i Poljoprivredni fakultet u Prištini, odsek stočarstvo. Prvo radno mesto bilo mu je 1999. u Poljoprivrednoj školi u Vranju, gde i danas predaje grupu stručnih predmeta.

 IGOR DjURIĆ, NAŠ TREĆI MINISTAR
Smeta mi nemar i nezainteresovanost

Igor Djurić bio bi najbolji lokalni ministar po mišljenju čitalaca Vranjskih za oblast komunalna delatnost, infrastruktura i saobraćaj. On je sa preko 100 glasova ubedljivo pobedio ostale kandidate.

Vranjske: Kako biste opisali stanje u kojem se nalazi grad?

Djurić: – Ako uporedimo Vranje sa mnogim gradovima u Srbiji, koji su po nekim parametrima na nivou našeg grada, videćemo da Vranje deli sudbinu sličnih sredina u mnogo čemu. Ali raduje me kada neko dođe u Vranje i kaže: „Bio sam ovde pre desetak godina, vidim ima promena“. Možda mi u svakodnevici i ne primećujemo te promene.

Šta je najčešće uzrok problema?

– Pretpostavljam da su to  definitivno sredstva kojima se raspolaže i njihova  raspodela za rešavanje prioriteta koji su neophodni za razvoj grada. Duboko verujem i znam da ljudi koji obavljaju poslove vezane za ovu oblast vole i  žele da Vranje bude moderan, čist, uređen grad.  Tu verovatno dolazimo do nesklada između želja i mogućnosti, koje su neodvojive od privrednog razvoja, otvaranja novih radnih mesta, a samim tim i povećanog prihoda grada,  što opet kao zamajac znači ulaganje u infrastrukturne projekte.

Šta vam najviše smeta? 

– Smeta mi nemar i nezainteresovanost velikog broja ljudi kao i pojedinih pravnih subjekata prema okolini, izgrađenim objektima, kako u gradu tako i u ruralnim područjima. Ukoliko se u svest građana ne usadi ideja da svi moramo zajedno  da radimo na očuvanju naše okoline i životne sredine – „svako u svom dvorištu“, uzaludni su nam svi projekti i infrastruktura, ako ne čuvamo ono što imamo. Ta bitka se dobija sporo i treba istrajati u kontinuiranoj edukaciji dece od najranijeg detinjstva.

 Šta biste prvo promenili i kako?

– Primećujem da se intenzivno i kvalitetno radi u oblasti  regulisanja saobraćaja primenama raznih mera signalizacije i to je za  svaku pohvalu, ali ono što bi odmah uradio je povećanje bezbednosti dece, tj đaka  koji su  učesnici u saobraćaju i to  posebno u oblastima škola , čak i ako su te saobraćajnice u nadležnosti republike, jer jedan dečiji život vredi više od svih  troškova koji se prouzrokuju u dodatnoj  regulaciji. Mislim da je prioritetan projekat poboljšanja  kanalizacione mreže grada  u smislu odvoda  površinskih voda sa ulica, za šta su sigurno potrebna velika sredstva koja, priznaćete, nije lako obezbediti u današnje vreme. Takođe bi trebalo regulisati prodaju poljoprivrednih proizvoda  van pijačnih mesta, uz svo poštovanje tradicije, jer je stvarno ružna slika kada subotom ulice i trotoari budu zatrpani poljoprivrednim proizvodima. Možda bi trebalo razmisliti o otvaranju  novih prodajnih prostora (pijaca) za individualne poljoprivredne proizvođače, ukoliko je to moguće.

Zbog čega ljudi od struke i iskustva beže od javnog angažmana?

– Grad naravno ima stručne, iskusne i poštene ljude, ali je veoma mali broj onih koji se usuđuju da prihvate javni angažman. Ne bih  koristio izraz  „beže“ u ovom kontekstu. Ti ljudi rade upravo ono za šta su se školovali i trude se da u tim oblastima daju svoj maksimum. Obzirom da je takav angažman neposredno vezan za politiku, pre bih definisao to kao beg od politike. A obzirom da politika definiše i razvoj društva , kako kod nas, tako i svugde u svetu,  ovakvi angažmani obavezno bi bili pod okriljem politike. Zato se takvi ljudi, pa i ja, odlučuju za  struku i tradicionalne društvene vrednosti.

Kako zadržati kvalitetne kadrove?

– Postoji samo jedan način – razvoj privrede, tj. proizvodnih delatnosti koja bi uposlile mlade kadrove, kao i oživljavanje postojećih kapaciteta. Kao pozitivan primer naveo bih  “Jumko” kome treba pružiti  svu neophodnu podršku.  Takođe, neophodna je i podrška mladima tokom studija, omogućavanje da izvrše praksu u raznim preduzećima i van Vranja uz podršku grada, ali uz vezivanje ugovorima i radnim mestom nakon završetka školovanja.

Gde je perspektiva juga Srbije i od čega zavisi?

– Pre svega u ostvarivanju komunikacija sa ostalim delovima Srbije, razvoju svesti o multietničkom životu, razvoju Turizma i  iznalaženju najpovoljnijih oblika iskorišćavanja prirodnih resursa i aktivnom angažovanju na stvaranju uslova za dolazak prvenstveno domaćih ali i stranih investitora, koji će pokrenuti radni potencijal ovog područja. Kada ovo kažem, ne mislim na stvaranje novih privrednih giganata – to vreme je prošlost. Ovde treba razviti manje pogone i poslovanje učiniti rentabilnim, da bi se moglo pristojno ziveti. Jug Srbije ima puno primera uspešnog poslovanja u drvnoj, tekstilnoj, metalskoj i obućarskoj industriji, bez obzira na strukturu vlasništva. Te primere treba upoznati, od tih preduzeća treba učiti, a uspešnima treba dati izvesne olakšice, stvoriti mogućnosti za njihov rast i sticanje poverenja – takve firme povećavaju uposlenost, kroz poreze i prihode koje ovo područje koristi.

O budućnosti juga Srbije mora da se izradi dugoročan program razvoja, da se u tu aktivnost uključe stručni ljudi iz svih  oblasti, čije su  iskustvo i poslovni kontakti u regionu neprocenjivi putokaz u kom pravcu treba ići. U tom smislu postoji stara poslovica: “Prošlost ne možete izmeniti – budućnost je još u vašim rukama” – Hugh White  (1773).