Čudotvorni samo u reklami

, ,

Po vranjskim apotekama možete naći i sasvim neverovatne stvari koje navodno koriste Islanđani, američki Indijanci, Japanci, Eskimi ili plemena u džunglama Amazona, ljudi u dalekom Sibiru, na Kavkazu, pa čak i u Indiji

– Naš narod je toliko naivan i povodljiv za reklamama da bi kupovali i vodu u kapsulama ako bi im rekli da je to neki čudotvorni preparat – kaže vlasnica apoteke „Sveti Nikola“ farmaceut Aleksandra JOVANOVIĆ.

ZAUVEK MLAD

I zaista, tržište je preplavljeno „provereno prirodnim preparatima“ za sve i svašta. U zavisnosti od sezone popularni su žen šen, gljiva kombuha, kanadska borovnica, aloja vera, brusnica, ginko biloba, aloja vera, ehinacea, glina, aronija… Reklama je, po pravilu, agresivna, a obećanje da sledi izlečenje neizbežno. Nema tog zdravstvenog ili estetskog problema koji nećete rešiti ako probate bilo koji od aktuelnih preparata. Iako se, najčešće, ne radi o štetnim proizvodima, već samo o onima sa kojima nema nikakvog boljitka, narod niko ne može da ubedi da ne veruje u sve što se reklamira. Dokaz za to su apoteke koje su pretrpane proizvodima o kojima govorimo, a koji se prodaju izuzetno dobro.

– Čak ni na fakultetu nisam učila o nekim biljkama koje su „stare hiljadama godina“, a koje se reklamiraju poslednjih godina. Ali, ja verujem samo u ona svojstva koja su lege artis, odnosno naučno dokazana. Ako Zavod za izdavanje lekova kaže da je neki preparat dobar i on se nalazi u Registru dijetetskih suplemenata, koje izdaje Farmaceutski fakultet iz Beograda, onda se tome mora verovati. Kod nas se pre puštanja na tržište ispituje da li neki od tih svemogućih proizvoda imaju bilo kakvo negativno dejstvo, pa ako nemaju – nema problema, ali se ne govori o tome da oni, recimo, nemaju ni nikakvih posebnih pozitivnih efekata na organizam. To, da pojednostavim, može da znači da pijete običan čaj umesto nekog „ekstra lekovitog“ – iznosi svoje iskustvo Jovanovićeva.

Svaki novi sirup, gel, krema, čudotvorne kapsule „idu k’o lude“. Za razliku od zvanične medicine koja još uvek nije pronašla efikasan način za usporavanje starenja i lečenje najtežih bolesti, u reklamama se i to nudi.

Vlasnica apoteke „Manasijević“, najstarije privatne apoteke u Vranju, Elizabeta MANASIJEVIĆ, kaže da se ni njeno dvadesetogodišnje iskustvo po tom pitanju ne razlikuje od onoga koje ima njena koleginica.

– Proizvodi o kojima govorimo nisu lekovi već dijetetski preparati i kao takvi ne podležu nikakvim ispitivanjima, osim eventualno testovima neškodljivosti. Drugim rečima, niko ne zna šta se i u kolikoj koncentraciji u njima nalazi i koliko su oni zaista efikasni. Iako im je cena prilično visoka, potražnja je velika – kaže Manasijevićka.

STEVANOVIĆ: PERFIDNA PODVALA
Farmaceut Vukosava STEVANOVIĆ iz udruženja „Farmaceutsko jezgro“, koje se bori za uvođenje reda na farmaceutskom tržištu, navodi da je Srbija pre osam godina donela Zakon o lekovima, kojim se definiše šta je lek, a šta dijetetski proizvod. Ona dodaje da ove druge niko ne kontroliše jer ne spadaju u lekove i da sanitarna inspekcija samo proverava njihovu higijensku ispravnost.
– Iako većina preparata ima sertifikate intituta za zaštitu zdravlja, treba imati u vidu da skoro ni jedan proizvođač ili uvoznik nema potvrdu ispravnosti cele serije proizvoda nego samo jednog uzorka, čime se ništa ne potvrđuje. Drugi problem je nepoštovanje Zakona o reklamiranju. Pored toga što on izričito zabranjuje da se ovim proizvodima pripisuju lekovita svojstva, vi danas svakodnevno vidite da vam neko nudi lek koji leči i sto posto je prirodan što, naravno, niko ne može da vam dokaže, ali ni da ospori. Reč je o perfidnoj podvali koju bi trebalo sankcionisati, ali to niko ne čini – poručuje ona.

NIKO NE ZNA

O tome koliko kupci uopšte govore o svojim zdravstvenim problemima pre nego što se opredele da kupe određeni preparat, te da li se oni raspituju o eventualnim posledicama Jovanovićeva kaže da je njeno iskustvo po tom pitanju raznovrsno.

– Pacijent ponekad jednostavno ne želi savet od nas iako mi pokušamo da mu ga makar ponudimo. Dolaze ljudi koji jednostavno zahtevaju neki preparat koji su videli na televiziji i tačka, a vi ste dužni da mu ga prodate – ističe ona.

Po vranjskim apotekama možete naći i sasvim neverovatne stvari koje za lečenje koriste Islanđani, američki Indijanci, Japanci, Eskimi ili plemena u džunglama Amazona, ljudi u dalekom Sibiru, na Kavkazu, pa čak i u Indiji. Nude se kapsule sa uljem iz ajkuline jetre, preparati od lišća koje se žvaće, čajne mešavine od lišajeva i algi, sredstva spravljena po recepturi tradicionalne kineske medicine…

Imate situacije kada vam čak i u nekim apotekama kažu da „to piju i doktori“, a Manasijevićka upozorava da ima i mnogo lažnih reklama, ali da se ljudi jednostavno ne obaziru na to.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)