Između tri vatre

, , ,

To što je šef socijalista Zoran Antić pomenuo tri grupe odgovorne za paljevine moglo bi značiti najmanje dve stvari. Ili da on savršeno zna koja je od te tri grupe udarila na njega i ko ih je nahuškao, ili da apsolutno ne zna ništa. Policija nema tu vrstu dileme – oni znaju da piromanske grupe uopšte ne postoje. Ko onda pali?!

Koliko u prošlom broju „Vranjskih“ lider vranjskih socijalista Zoran ANTIĆ, žrtva dve paljevine automobila u poslednjih nekoliko meseci, izjavio je doslovce: „Došao sam u posed informacije da u gradu postoje tri grupe koje se bave paljevinama; jednu čine tzv. „donjovranjci“, drugu „šestoškolci“, dok je treća „gornjočaršijsko-rudinska grupa“. Reče Antić i objasni nam da su ti neki mangupi koje u gradu prepoznaju po napred pomenutim toponimima (Donje Vranje, južni deo Vranja; Šesta škola – OŠ Branko Radičević smeštena na području gradskog naselja Ogledna stanica, zapadni deo grada; te Gornja čaršija, Rudina, gradska naselja na severo-zapadnom obodu Vranja, p.a.) u stvari nekakav polusvet koji ne pali što mu se tako ište, već po nalogu moćnih faca i uz određenu političko-finansijsku logistiku.

U prevodu, trebalo je da shvatimo da u pomenutim naseljima po periferiji grada postoje notorni kriminalci spremni da pale za račun onih koji pretenduju na monopol u političkom i javnom životu juga Srbije. Ti što su gladni vlasti, a po Antiću ih možda ima čak i u njegovoj partiji, na putu ka političkom statusu kakav smatraju da zaslužuju glavne konkurente vide upravo u večitim vlastodršcima – socijalistima. I da bude još preciznije, u Antiću, kao personifikaciji SPS. Dobro, to smo shvatili.

NALOGODAVAC-ORGANIZATOR-IZVRŠILAC

Ali, dok Antić ovih dana lovi u mutnom, ni sam dovoljno siguran u to ko bi mogao stajati iza paljevina njegovog i vozila oca mu, verujući da to ima dodirne tačke s politikom, načelnik Policijske uprave Slađan Velinović i njegovi saradnici opet ponavljaju ono što je nebrojeno puta rečeno o paljevinama. Njima ili nije jasno o čemu Antić priča i kakva to imena pominje, ili ne žele da politizuju policijski rad i odgovore nešto pogrešno što bi ugrozilo poziciju policije u istrazi, ali i među političkom vrhuškom koja ih sada skenira na kub.

ZORAN ANTIĆ
ČITAJTE IZMEDjU REDOVA
Šef vranjskih socijalista Zoran ANTIĆ, iznenađen odgovorom policije na novinarska pitanja u vezi piromanskih grupa, rekao je da nema komentar na to, dodajući  da je već rekao sve što je imao u vezi paljevine njegovih i drugih vozila.
– Ko zna da čita između redova, tačno zna i na šta sam mislio – bio je kratak Antić.

– Policijska uprava Vranje ne raspolaže saznanjima o postojanju kriminalnih grupa koje se bave paljevinama automobila u Vranju – kaže se u dopisu, a javnost podseća da Antić i svi ostali kojima su vozila zapaljena poslednjih godina nisu zaboravljeni i da policija te slučajeve intenzivno istražuje.

To što je Antić pomenuo tri grupe, moglo bi značiti najmanje dve stvari. Ili da on savršeno zna koja je od te tri grupe udarila na njega i ko ih je nahuškao, ili da apsolutno ne zna ništa. Stvari se komplikuju kad se uzme u obzir kako je sasvim osnovano, a o tome se šapuće u policiji i javnosti, da bi u paljevine mogle biti umešane i neke druge, nepomenute grupe ili pojedinci. Neki momci koji nisu iz one tri Antićeve grupacije prošli su policijski poligraf gde je detektor odreagovao na neke njihove izjave. Pokazalo se da neki kriminalci imaju saznanja o izvršiocima. A da su neki vrlo sumnjivi i kao organizatori. To je ono što policija pouzdano zna, samo neće da kaže.

Neki momci koje sebe nazivaju „šestoškolcima“, ne želeći da javno govore u novinama, samo su preneli novinaru da se oni „ne bave paljevinama“ i da nemaju veze ni sa jednim od desetak podmetanja požara na vozilima u poslednjih godinu dana.

– Mi mu dođemo nešto kao dežurni krivci. Nije lepo što ljudi stalno pominju to „šestoškolci“ kao naziv nekakve kriminalne grupe umešane u sve i svašta. Nas jednostavno tako zovu jer živimo oko „šeste škole“. Većina momaka su dobri ljudi, studenti, sportisti, nemaju nikakve veze sa kriminalom, a kamoli sa organizovanim – suština je priče dva sagovornika iz tog gradskog naselja koja nisu želela da im se pominju imena.

I „donjovranjci“, odnosni momci iz naselja u tom delu grada koje su ranije povezivali sa nekakvim kriminalom, negiraju da imaju bilo kakve veze sa viđenim metodama razračunavanja, posebno ne sa kriminalom u službi politike. Naravno, bilo bi naivno očekivati da bilo ko od pomenutih, pa ni oni iz Gornje čaršije ili sa Rudine kaže bilo šta drugo osim da negira bilo kakvu vezu sa piromanijom. Neki od momaka iz Gornje čaršije i Rudine odbili su da govore za novine, ali dobro obaveštena čaršija prepričava čak da je jedan od policiji sumnjivijih likova iz tog kraja u junu čak učestvovao u gašenju Antićevog vozila u „Cara Dušana“.

– Antić je – tvrdi izvor „Vranjskih“ koji je insistirao na anonimnosti – definitivno politička meta. Čija je meta, donekle se može naslutiti iz njegovih izjava u prošlom broju „Vranjskih“. Uglavnom, jedna varijanta je da on kao političar po sadašnjoj funkciji zasmetao nekome iz kriminalne sredine u oplodnji kapitala, u realizaciji nekakvog posla. Gradom kruži priča da je to razlog prve paljevine njegovog automobila, a da su neposredni izvršioci, kako se priča, ljudi sa strane. I to iz jednog mesta u blizini. Paljevina nije bila amaterska za razliku od druge paljevine automobila Antićevog oca, pa ne verujem da je delo istih nalogodavaca, niti izvršilaca.

U praksi, prepričava dobro obavešteni izvor „Vranjskih“, sistem funkcioniše ovako. Neko ko se nameračio npr. na Zorana Antića ili nekog drugog „neprijatelja“ mu u gradu, samo je naručilac. Podrazumeva se da je politički, a samim tim i finansijski moćan. Ponekad je dovoljno i da samo ima duboke džepove. Ukoliko mu je prvi put, pa ne zna kome da se obrati, ima ko zna pa mu dovedu nekog opasnog baju u kriminalu koji će ga, uz „ko te dir’o, jeb… mu kevu moji ljudi“, lako ubediti da je on pravi izbor da u potpunoj konspiraciji vodi stvar do egzekucije.

Taj što to tvrdi je organizator, on već ima svoje pse koji će najpre početi diskretno da njuškaju. Sakupiće sve potrebne informacije, razradiće plan i izvršiti naređenje organizatora i volju nalogodavca koji ili za to plaća, ili mu krimi-bos izađe u susret „za dž“, a on obećava da im se u mafijaški posao u budućnosti niko neće mešati. Ako još podzemlje ponudi i pomoć u finansiranju stranačke infrastrukture, pogotovo u ovim teškim vremenima i pred izbore, ne odbija se.

SAVRŠEN ALIBI

Pošto stvar od ideje do realizacije postaje rutina, a policija vazda ima osumnjičene za neka dela, oni koji će sigurno biti privođeni na informativne razgovore sklanjaju se na dan izvršenja krivičnog dela u druge okolne gradove, pa čak i države. Pošto je međukriminalna saradnja gradova na jugu uzela maha, radi se tzv. razmena. Npr. Vranjanci sve razrade, pa pozovu Leskovčane i Nišlije da uz unapred pripremljene sve podatke u vezi mete, njene lokacije i plana dolaska i bekstva, vodiče, samo potpale. I obrnuto. U to vreme, Vranjanci koji će policiji biti najsumnjiviji u vezi paljevine, baškare se na nekom javnom mestu van Vranja gde ih može videti mnogo ljudi i snimiti poneka kamera. I eto savršenog alibija.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)