Od milosti da umiranja

, , , ,

Ogorčeni smo. Zašto država deli radnike? Zašto se to ovako radi? Sve je to jedna konfuzija, i država očigledno nema nikakvu strategiju po pitanju povezivanja staža radnicima

– Ovo ovako neće moći. Platio sam ukupno milion dinara kazne zbog kašnjenja uplate doprinosa od najviše devet dana, a nekoga država ne samo da ne kažnjava, nego još i časti otpisom dugovanja za doprinose. Ovde je neko stvarno lud – kaže jedan ogorčeni vranjski privatnik, vlasnik firme koja zapošljava oko 90 radnika. Njegova situacija možda najbolje odslikava aktuelni privredni trenutak u kome je država izgubila svaki kompas, i sopstvenim rešenjima dovela privredu pred potpuno gašenje. Najgore će, u čitavoj priči, proći radnici, oni preko čijih leđa se srušila tranziciona lavina, slamajući im živote u paramparčad.

POKRIVANjE

Za oko 60 radnika štamparije “Nova Jugoslavija”, recimo, doprinosi za penzije nisu uplaćivani gotovo od trenutka kada je ovo preduzeće privatizovano 2003. godine, pa sve do uvođenja stečaja maja 2010. godine. Grupa radnika ove firme ovih dana obilazi razne instutucije ne bi li uspela da reši taj problem. Oni su prijavili svoja potraživanja, ali kažu da nemaju nikakve informacije o tome u kojoj fazi je stečajni postupak, odnosno da li je i koja imovina prodata kako bi se namirila dugovanja prema poveriocima, gde i oni spadaju. A, očekuju da im bude “pokriven” radni” staž i isplaćen socijalni program.  

Lidija Mladenović radila je gotovo 30 godina, od čega joj za 6,5, provedenih u štampariji „Nova Jugoslavija“ nisu uplaćeni doprinosi za penzijsko osiguranje.

– Za to su prvo krivi oni što su nas kupili, pa onda svi oni upravnici što su bili u firmi, a na kraju država, koja nas tretira kao 13. prase. Svi su nas odbacili – kaže Lidija.

Radica Nedeljković radila je 35 godina, a doprinosi joj nisu plaćeni za četiri godine rada u „Novoj Jugoslaviji“. Zato sada ne može da ode u zasluženu penziju.

– Rekli su mi u Fondu PIO da sama platim ono što mi nedostaje. Naš advokat kaže da  ćemo možda nešto da dobijemo ako se proda oprema štamparije. A da li će to i kada da bude, ne znamo – navodi Radica.

U ozbiljnom problemu je i Ruža Stanković, koja ima tek deset godina radnog staža, od čega polovina nije pokrivena doprinosima.

– Za sve ovo što nam se dešava, kriva je država, jer je ona to dozvolila. Za nas mlađe nije obezbedila ni nova radna mesta. Na birou mi kažu da sama tražim posao – objašnjava Ruža.

U ovakvoj ili sličnoj situaciji nalazi se i oko 600 radnika „Novogradnje“, 150 ljudi iz „Zavarivača“, čak 1.200 ljudi iz nekadašnjeg „Zambera“, radnici bivšeg „TIV“-a, „Nemetala“, „Živinoprodukta“…. Sve u svemu, više od 3.000 ljudi.

Sa svoje strane, država je preduzela neke korake da se situacija sa neuplaćivanjem doprinosa za penziono osiguranje koliko – toliko sanira. Vlada je 21. aprila 2011. godine donela uredbu o povezivanju radnog staža pojedinim preduzećima od 1.1. 2004. godine do 31.12. 2010. godine, i u te svrhe izdvojila nešto više od 750 miliona dinara. Ovom odlukom je, prema rečima direktora vranjske filijale Fonda PIO Nebojše Trajkovića obuhvaćen veliki broj radnika iz Pčinjskog okruga,  ne samo „Simpa“, nego i „Jumka“, hanske „Fope“, bujanovačke  „Svetlosti“,  „Vodogradnje“…

– Vlada je odgovarala na zahteve koje su podnele firme. One su morale biti ili delom u vlasništvu države, ili su takvo poravnanje morale garantovati svojom imovinom – objašnjava Trajković.

E sad, prema njegovim rečima, kazna za zakašnjenje prilikom plaćanja doprinosa Fondu PIO je 100.000 dinara. Ona, iz nepoznatih razloga, nije naplaćivana velikim firmama, ali se i dalje naplaćuje redovnim platišama, dakle firmama koje žive i plaćaju svoje radnike. Ovakva situacija svakako izaziva bunt ovih drugih, ali i radnika koji ovih dana opsedaju filijalu Fonda i sami doplaćuju radni staž ne bi li se nekako dokopali zasluženog, ali gotovo neostvarivog prava na penziju.

NELOGIČNOSTI I NEZNANjE
Perica Janković, gradski većnik za privredu i privatizaciju, kaže da je odluka da se nekim firmama plate doprinosi a nekima ne krajnje čudna, i da izaziva žustre reakcije pre svega kod onih privatnika koji redono plaćaju svoje obaveze državi. No, ni u gradskoj vladi nisu sedeli skrštenih ruku.
– Imamo zahtev prema Vladi Srbije za rešenje povezivanja staža za oko 150 radnika „Zavarivača“, i za još oko 300 radnika „Jumka“, verovatno onih koji su radili u „Zamberu“. Tu postoji dosta nelogičnosti, mnogo ljudi se žali na ponašanje države, zvanično ili nezvanično, ali gradska vlast čini sve što je u njenoj moći da pomogne tim ljudima – kaže Janković.
Gradonačelnik Miroljub Stojčić je na zadnjem „Open deju“ SPS-a izneo podatak da lokalna vlast u Vranju danas čak i ne zna ko su vlasnici recimo „Rasadnika“, rudnika „Nemetali“ ili TIV-a iz Vanjske Banje, te da su svi pokušaji da se kod nadležnih sazna bilo šta o sudbini radnika koji su radili u tim firmama potpuno neuspešni.

Najogorčeniji na odluku Vlade da pomogne samo zaposlenima u pojedinim, a ne u svim firmama, su u sindikatu „Nezavisnost“. Vranjski poverenik UGS-a Novica Mitić kaže da je jasno da su „Simpo“ i još neke firme u povlašćenom položaju u odnosu na ostale, ali nije jasno zašto je to tako.

– Ogorčeni smo. Zašto država deli radnike? Zašto se to ovako radi? Sve je to jedna konfuzija, i država očigledno nema nikakvu strategiju po tom pitanju – kaže Mitić.

On kao netačne ocenjuje navode da je radni staž povezan skoro svim ovdašnjim radnicima.

– Nema povezivanja staža dok je firma u stečaju. A stečaji negde traju i po pet do 10 godina, dok se sve ne očerupa. Od čega će onda radnici posle da se namire – pita se Mitić.

SRPSKA POSLA

I on lično nema povezan staž, kao i još oko 600 nekadašnjih radnika „Novogradnje”. koji sada tuže nepostojeću firmu za zaostale plate i bolovanja, koja se odnose na više od 24 meseca.

– I nikome od nas nije lako kad vidimo da se samo problemi „Simpovih“ radnika rešavaju, a da o nama niko ne vodi brigu – kaže Mitić.

A da za radnike „Novogradnje“ nema mnogo nade ni u budućnosti  potvrđuje i Predrag Zlatanović, stečajni upravnik firme, koji je taj posao preuzeo neposredno pre Nove godine. Prema njegovim rečima, u toku je prijavljivanje potraživanja svih poverioca i utvrđivanje kojom imovinom „Novogradnja“ raspolaže, što je posao koji će trajati još izvesno vreme. Tek posle toga napraviće se nekakav red, i znaće se da li će nešto iz stečajne mase ostati za namirenje radničkih potraživanja.

– Za sada smo sigurni da „Novogradnja“ ima u svojini upravnu zgradu, koja je pod hipotekom Poreske uprave, armirački pogon i barake ispod „Velefarma“. Videćemo da li će to biti dovoljno da pokrije sva potraživanja – nije optimista Zlatanović.

U najtežoj situaciji su dakle radnici preduzeća koja se nalaze u stečaju ili u restruktuiranju. Na njih se odluka Vlade o povezivanju staža ne odnosi, nego moraju da čekaju kraj stečaja, namirivanje svih poverilaca, pa da tek tada dođu na red.

Najbrojnija ovdašnja grupa radnika pogođena ovakvom situacijom vezana je za nekadašnji „Zamber“. Šefica ASNS-a u „Jumku“, i nekadašnji najljući borac protiv tog državnog projekta, Snežana Veličković kaže da staž u toj firmi nije uspelo da poveže oko 1.200 ljudi koji su radili u „Zamberu“, niti pak da se dokopa devet plata, koliko im poslodavac duguje.

– U „Jumku“ je svima povezan staž, a u „Zamberu“ nikome. Svi su brljali, a sada samo radnici ispaštaju – kaže Velićkovićeva.

 „Vodogradnja“ se već drugu godinu nalazi u procesu restrukturiranja, a na čelu firme trenutno je Miloš Batalo, zastupnik kapitala. No, on se ne javlja na telefon ni pored upornih višednevnih poziva.

Ipak, kako se moglo saznati od prethodnog rukovodstva, radnicima, kojih ima oko 70, duguje se najmanje 12 plata, ali je njihov radni staž povezan, u ranijim prilikama koje je omogućila Vlada.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)