„A ako sada Srbija stane, ma koliko sporo kako neko procenjuje da ide, da bi se ponovo pokrenula, proći će deset godina“ – govorio je neposredno pred ubistvo premijer Zoran Djinđić, pokušavajući da nas izbavi iz kala u kome smo i dalje do guše.
I zaista, kako se ne setiti ovih vizionarskih reči danas kada je Srbija i definitivno stala. Ovo sa snegom i mrazom proći će brzo, eto nama proleća i izbornih radosti. Kad se prisetimo ko je sve ovoj zemlji bio na vratu od 12. marta 2003. pa do sada – dobro smo i prošli. Koštunica, kohabitacija, razni bulatvići, zorani stojkovići, tome i vučići, dačići, bajatovići, miškovići, sve do sadašnjeg trusta marketinških mozgova, reformatora pravosuđa i inih opskuranata.
Međutim, ako nam se činilo da nade za nas ipak ima, i da se krećemo, doduše u nepoznatom pravcu, sneg u nedoba definitivno je paralizovao čitavu zemlju. Evo Predsednik, po uzoru na neke ne baš svetle istorijske egzemplare, deli milostinju u vidu popusta za struju ili čak oslobađanje od plaćanja, kao da struju proizvodi sam u svom kabinetu, na turbini koju pokreću Krstić i Šaper. Ako nema besplatnog ručka – kako kažu Amerikanci koji najbolje znaju šta je to tržište – nema onda ni besplatne struje. Popuste za februarske račune neko će morati da plati. Ima, međutim, i jedna dobra stvar u februarskom kolapsu Srbije. Nedelju dana neće raditi oni koji umesto prihoda produkuju gubitke, oni koji naprave štetu kad uđu u kancelariju. Pogađate, reč je o državnim službenicima, savetnicima, šalterašima, pa onda raznim agencijama, ministarstvima za sir i vojnu muziku, čije da prostite zajebavanje građane ove zemlje košta milijarde. Možda se od tih para napuni rupa koja će se neminovno otvoriti oprostom dugova za struju. Ali, nikakva fajda. Kad pogledaš, opet smo na nuli!
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.