, 
, 
, 
Ove nedelje čitaoci mogu da glasaju za nekog od pet kandidata za drugi resor u Gradskom veću, koji pokriva oblasti privrede, preduzetništva, urbanističkih, imovinsko-pravnih i inspekcijskih poslova. Za mnoge je to najvažnija sfera delatnosti lokalne vlasti, a u kojoj već decenijama nema očekivanih rezultata.
Najpre valja reći da je ovaj resor, kako ga je definisala lokalna vlast, po mišljenju mnogih preglomazan, i da jedan čovek ne može da izađe na kraj sa gomilom privrednih i urbanističkih problema. O tome da je u jednoj osobi nemoguće pronaći nekompromitovanog stručnjaka za sve navedene delatnosti da i ne govorimo. Dakle, savršenih kandidata nema.
A, lokalna privreda je na kolenima, jer broj novootvorenih malih preduzeća ni izdaleka nije dovoljan da bi prihvatio armiju nezaposlenih u Vranju. Uslovi koje nudi grad ponegde su olakšani, ali i dalje nedostaje pogodna klima za razvoj preduzetništva, pa zato ozbiljnijih investitora gotovo da nema.
Šta tek reći o urbanističkom haosu koji je u ovom gradu vidljiv na svakom koraku? Ono što je moglo da bude sačuvano kao nekakvo staro jezgro nepovratno je uništavano, dok su u centru grada podizani objekti „stariji i lepši“. Na obodima Vranja godinama su nicala divlja naselja sa ulicama bez trotoara, da bi onda naknadno sve to bilo legalizovano bez ikakvih problema. Neki, pak, i danas zidaju na pogrešnim mestima, ali sa papirima i uz podršku lokalne oligarhije.
Pred vama je pet kandidata koji po mišljenju članova redakcije Vranjskih možda mogu da pomere stvari sa mrtve tačke. Zato pošaljite sms ili donesite kupon sa imenom čoveka za kojeg glasate da bi pokazali da i vi nešto hoćete da promenite.
Tihomir Civkarovski
Rođen 1976. u Vranju. Bio učenik vranjske gimnazije, a u Parizu diplomirao na fakultetu IFAM 1998. Završio postdiplomske studije o međunarodnom poslovanju, u Italiji 2000. Prvo radno mesto provodi u „Koštani“ kao referent spoljne trgovine. Bio direktor firme na Kipru i u Kragujevcu, direktor filijale nacionalne banke Grčke u Vranju, direktor prodaje „ Henkel“ za Srbiju. Trenutno je generalni direktor „ Knauf insulejšn“ za Južni Balkan.
Darko Šubarević
Bio je šef projekta Jug od Grabovnice do Levosoja na Koridoru 10, a rođen je 1964. u Beogradu, gde je 1989. diplomirao na Građevinskom fakultetu. Završio je vranjsku gimnaziju, a prvi posao bio mu je u preduzeću „Zlatibor“, sa kojim je četiri godine proveo u Nemačkoj. Godinu dana bio je direktor firme „Vranje projekt“, radio je zatim u CHF, švajcarskoj organizaciji koja se u Srbiji bavi ekonomskim razvojem lokalnih zajednica.
Katarina Ristić
Rođena je u Vranju 1973. godine, gde je završila osnovnu i Srednju ekonomsku školu, a potom u Beogradu i Ekonomski fakultet. Na poslu marketing menadžerke u «Plavom kamenu», koji postoji 20 godina, radi deset. Važi za osobu zahvaljujući kojoj je konditorski brend „Amoreti“ postao poznat širom Srbije.
Zoran Stojević
Rođen je 1971. godine u Vranju, završio Gimnaziju i Arhitektonski fakultet u Prištini, diplomirao 1999. godine. Radio je u „Birou arhi“, građevinskom preduzeću „Binačka Morava“, a od 2005. radi u projektnom birou „Biro grad“. Član je Udruženja arhitekata Srbije i predsednik Društva vranjskih arhitekata (DVA).
NEBOJŠA NOVKOVIĆ, NAŠ MINISTAR ZA DRŽAVNU UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVU
Svako angažovanje ovde je osuđeno na propast
Sa duplo više glasova nego svi ostali kandidati zajedno, pobednik za mesto člana Gradskog veća za resor državna uprava i lokalna samouprava je mladi advokat Nebojša Novković.
– Naravno da mi prija to što sam od strane čitalaca izabran baš ja i to mi pokazuje da treba da nastavim putem kojim sam krenuo, kako u pogledu advokature kao osnovne profesije, tako i u pogledu delovanja u sredini u kojoj živim, pre svega u oblasti kulture, nauke i društvenog aktivizma, jer smatram da je to obaveza, ali i potreba svakog slobodnomislećeg čoveka – kaže Novković.
Šta ponajviše zamerate gradskoj vlasti?
– Neko je rekao da je vlast odraz društva kojim vlada. Zato pričajući o društvu zapravo pričamo o vlasti. Najgore je što posle izvesnog vremena, usled otupljenosti čula, čovek prosto prestane da opaža urbanistički haos u gradu, ulice prepune rupa i koječega, siromaštvo koje se može porediti sa zločinom protiv čovečnosti, partijsko zapošljavanje, kumovske i rodbinske veze i završavanje poslova po principu „dođem ti – dođeš mi 20 evra“, a pre svega duhovni genocid nad ljudima koji je ušao u završnu fazu i koje se ogleda u apatiji i beznađu…
Da ste zaista deo gradske vlasti, šta biste prvo promenili?
– Potrebno je reformisati gradsku upravu, drastično smanjiti broj zaposlenih i uvesti ličnu odgovornost za rad i potpuno promeniti sistem organizacije. Smatram da je mnogo korisniji jedan sposoban, pošten i motivisan zaposleni sa duplo ili troduplo većom platom koja stiže na vreme, nego dva ili tri nezainteresovana, nesposobna ili nepoštena apartčika koji čekaju da se završi radno vreme. Treba reformisati inspekcijske službe, pre svega građevinsku, komunalnu i prosvetnu, postaviti bitne institucije na noge kao što su gradski arhitekta, gradski menadžer, ombudsman i poverenik za informacije, napraviti direktnu vezu sa republičkim organima i evropskim fondovima preko izvodljivih i realnih projekata, i po cenu lične nepopularnosti dati apsolutni prioritet stvaranju idealnih uslova za investicije, pa čak i ako je grad kratkoročno u gubitku.
Da li biste na poziv neke stranke ili koalicije prihvatili neku dužnost u lokalnoj samoupravi?
– Upravo u skladu sa mojim shvatanjem da svaki čovek treba da da doprinos sredini u kojoj živi, to bi bilo normalno ukoliko bi mu bilo garantovano slobodno mišljenje i delovanje u skladu sa ličnim sposobnostima, pogledima na svet i profesionalnim principima, a da boja partijske knjižice nije uslov koji se traži od kandidata. Nažalost, bojim se da je to trenutno nemoguće i da je svako angažovanje bilo koga u skladu sa pomenutim principima, a protivno postojećem sistemu i partokratskoj hijerarhiji, već na početku osuđeno na propast i potpuni fijasko.
Zašto ljudi od struke i iskustva beže od politike i javnog angažmana?
– Većina beži od politike upravo iz razloga koje sam već pomenuo, budući da znaju da ukoliko žele da deluju u ovakvom sistemu moraju se odreći ličnog i profesionalnog intergriteta i utopiti se u postojeće stanje. U protivnom, mogu da očekuju da će biti razapeti na krst, javno linčovani i osramoćeni. Zato se ti ljudi zatvaraju u svoje mikrosvetove, čuvaju svoj dragoceni mir i neukaljane živote i isključuju se iz sveta koji postoji oko njih. Naravno, ako još uvek žive u Vranju.
Kako zadržati sposobne ljude i naterati ih da se prihvate javnih poslova?
– Ta ideja, na našu nesreću, trenutno izgleda kao utopija. Odgovorno tvrdim da se, od početka devedesetih pa do danas, oko 95 procenata najsposobnijih sugrađana koji su studirali u drugim gradovima nije vratilo. Ta tendencija se nastavlja, čak možda u gorem obliku. Vranje je izgubilo i gubi elitu u svim oblastima života i dovoljno je samo zamisliti da najsposobniji, koji su studirali početkom devedesetih a sada doprinose nekoj sredini u inostranstvu ili makar Beogradu, sada vode grad, pa da se shvati šta nam se to desilo.
Kakva je perspektiva juga Srbije i od čega ona zavisi?
– Ne bih bio daleko od istine ako kažem da te perspektive skoro pa nema. Pored lokalne i državne politike, tome je doprineo i mentalitet ovdašnjih ljudi, o kome su pisali Ivo Andrić, Jovan Cvijić i Radomir Konstatinović. Najtragičnije je to da svi ovi uticaji najviše efekta imaju na naše najmlađe sugrađane, koji će preuzeti društvenu odgovornost za dvadesetak godina. Nepostojanje perspektive i ponuđenih sadržaja za slobodno vreme, nemoć porodice i škole pred zločinom države nad našom decom, rezultiraju besciljnim lutanjem narodnjačkim i kvazi-pop kafićima uz tuče i težnju ka nametnutim vrednostima, tj. preziru prema onome što ne razume veliki broj njih. Da bi se nešto promenilo, potrebno je prvo reformisati gradske i opštinske uprave od korena, otvoriti radna mesta sa dobrim zaradama i na njih dovesti najbolje koje ćemo vratiti u grad ili ih „ukrasti“ od drugih gradova. Da ne bih bio negativan i defetista poručiću da je Martin Luter King rekao da naši životi počinju da se završavaju onog dana kad prestanemo da pričamo o stvarima koje su nam važne. Nadam se da će ova akcija Vranjskih pobuditi mnoge da ponovo progovore.
(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.