Za svoj džep, u ime naroda

, ,

Portparol Osnovnog suda Srboljub Milosavljević kaže da bi, da je neko tražio mišljenje suda, o izboru porotnika morao da raspravlja sudijski Kolegijum, a po njegovom saznanju to se do sada nikada nije dogodilo

U vranjskom Osnovnom sudu radi 86 sudija – porotnika, dok ih u Višem sudu ima ukupno 14. Porotnik je praktično sudija – amater, izabran iz redova građana da sudi „u ime naroda“. Ono što najviše interesuje običan svet, na otpilike polovine mandata porotnika (krajem 2009. godine imenovani na pet godina) je svakako njihova zarada. Posle svih peripetija, i pretnji štrajkom, sredinom prethodne godine dogovoreno je da porotnici primaju oko 300 dinara po radnom satu, što je oko 30 odsto onoga što zarađuju sudije profesionalci. Da rade osam sati dnevno, mogli bi da dođu do pristojne zarade, skoro pa do republičkog proseka od oko 300 evra mesečno. Uz to, porotnicima su plaćeni i putni troškovi, i fiksna dnevnica za svaki dolazak u sud, bilo da suđenja ima ili ga nema.

BIRANjE

Mnogo je pitanja, ali ni odgovora ne manjka. Recimo, kao porotnici u Višem sudu rade i majka zamenika direktora Direkcije za izgradnju Aleksandra TRAJKOVIĆA, Milka, ali i supružnici KRSTIĆ, Momčilo i Stanka, poznatiji kao tast i tašta narodnog poslanika DS-a Gorana STEFANOVIĆA. Kako se to dogodilo?

– Moja majka karijeru je počela u sudu, diplomirani je pravnik, sada je penzioner. Uostalom, ona je porotnik u drugom mandatu, i to je postala mnogo pre nego što je DS došla na vlast – kaže Trajković.

Narodni poslanik i šef vranjskog DS-a Goran Stefanović kaže da je i sam bio pomalo iznenađen kada je čuo da su mu tast i tašta izabrani za porotnike.

– Rok je tada bio kratak, i mislim da su svi prijavljeni i imenovani za porotnike. Konkurisali su ljudi, zainteresovani su, i prošli su. I za mene je to bilo iznenađenje – kaže Stefanović.

Postavlja se pitanje – šta je to toliko važno i moćno u funkciji sudije porotnika, pa se ljudi za nju grabe, i možda posežu za nedozvoljnim sredstvima kako bi uspeli da je se domognu?

Porotnike, po zakonu, imenuje Visoki savet sudstva, na predlog Ministarstva pravde. Branislav STOŠIĆ, predsednik Društva sudija porotnika Srbije, kaže da njih danas u Srbiji ima oko 3.500, od kojih je aktivno njih oko 2.000. Odlukom VSS-a oni su imenovani na te dužnosti krajem decembra 2009. godine, na pet godina. Prema Stošiću, posao porotnika ne razlikuje se mnogo od posla profesionalnog sudije – oni imaju pravo da ispituju učesnike u procesu i ravnopravno učestvuju u donošenju presude. Naime, sve predmete u kojima je zaprećena kazna viša od osam godina sudi sudsko Veće, sastavljeno iz predmetnog sudije i dvoje sudija porotnika. Prilikom donošenja presude, prvo glasaju porotnici, pa sudija, a odluka se donosi većinom glasova.

– Od prošle godine, i novog Zakona o krivičnom postupku, bitno je smanjeno učešće porotnika u sudskoj praksi. Od 1. februara prestaje rad sudskih Veća u građanskoj parnici, a od narednog februara i u nekim krivičnim postupcima. Tražili smo preispitivanje ovakvih zakonskih rešenja. Naš je utisak da država ne traži prava rešenja, nego na nama štedi novac – objašnjava Stošić.

E sad, pitanje je, kako se to porotnici biraju? Prema Zakonu o sudijama, za porotnika može biti imenovan punoletni građanin Srbije koji je „dostojan funkcije“. Ova „dostojnost“, kao bezobalni pojam, u zakonu se definiše kao „vođenje računa o polu, starosti, zanimanju i društvenom položaju kandidata, o znanju, stručnosti i sklonosti ka pojedinim vrstama sudskih stvari

Dakle, ovi ljudi su na neki način iskazali zanimanje za „sudske stvari“. E sad, zakon je predvideo da porotnika imenuje VSS, na predlog ministra pravde. Opet po zakonu, Ministarstvo je dužno da prethodno pribavi mišljenje suda za koji se imenuje sudija porotnik, ili, kako kažu u Ministarstvu pravde, „ministarka ne može da zna svakoga svuda u Srbiji“, pa i lokal nešto mora da se pita.

Lepo, samo u Vranju baš ne potvrđuju tu priču. Portparol Osnovnog suda Srboljub MILOSAVLjEVIĆ kaže da bi, da je neko tražio mišljenje suda, o tome morao da raspravlja sudijski Kolegijum, a po njegovom saznanju to se do sada nikada nije dogodilo.

– Porotnik je funkcija uvedena, praktično, kao kontrolni element u radu suda. Reč je o laicima, koji ipak u predmetu imaju neposredni utisak i mogu da donesu pravu odluku. Sudska Veća se koriste kod složenijih predmeta, i samo tako imaju smisla, a ne u nekim predmetima manje vrednosti ili društvenog značaja – kaže Milosavljević.

Što bi se neko zaista otimao o funkciju porotnika? Nije to ni neko lukrativno mesto, niti je dobro plaćeno, a interesovanje za njega ne opada, naprotiv. Možda ima nešto malo prave moći, svima tako drage.

Goran Stefanović tvrdi da se na vranjski konkurs za porotnike javio taman potreban broj ljudi, pa zato niko nije ni odbačen. U ministarstvu ovu priču ocenjuju kao moguću. Ovde je začkoljica što se ti ljudi sami javljaju na konkurs, dakle nisu od društva izabrani, nego su zainteresovani za taj rad. Na društvu je da ih prihvati ili odbije, a ovi su prihvaćeni. Ovakvi kakvi su, i takvi čiji su.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)