Bunar od 50 miliona evra

Dug prema državi produkt je politike koju poslednjih decenija vodi predsednik Kompanije Dragomir Tomić sa saradnicima, uz svesrdnu pomoć političkog establišmenta

Poreska uprava objavila je ovih dana spisak na kome “Simpo” sa pedeset miliona evra zauzima sedmo mesto u Srbiji po visini neizmirenih obaveza po osnovu javnih prihoda. Ako se uzme u obzir činjenica da se radi o preduzeću koje nije u stečaju niti u restrukturiranju, onda je vranjska fabrika na čelnoj poziciji.

GLIB

I dok se srpska javnost, laička i stručna, iščuđava nad podacima koje je objavila Poreska uprava, fakat je da oni zapravo nisu nikakva novina, bar kada je o “Simpu” reč. Dug prema državi od pedeset miliona evra produkt je politike koju poslednjih decenija vodi predsednik Kompanije Dragomir Tomić sa saradnicima, uz svesrdnu pomoć političkog establišmenta, počev od Brozovog vremena pa naovamo. Onima koji su hteli da znaju o čemu se tu radi nije bila potrebna promena Zakona o poreskom postupku i poreskoj adminsitraciji i „milost“ Poreske uprave da bi mogli da vide dubinu gliba u kome se nalazi „Simpo“, ali i čitavo društvo.

Elem, priča je prilično jednostavna. U razvijenom svetu plaćanje poreza je obaveza koje nije niko pošteđen. Novcem koji se prikupi na taj način finansiraju se najrazličitije potrebe države, počev od vojske i policije, preko školstva i zdravstva, pa sve do komunalne infrastrukture. „Simpo“ je  primer da je u Srbiji sve okrenuto naglavačke.

Ovde se veliki privredni sistemi oslobađaju plaćanja obaveza po osnovu javnih prihoda jer su, kako su bulaznili političari poslednjih decenija, „lokomotive razvoja“, „garanti stabilnosti“, „kičme privrede“…Za to vreme propada sve ono što bi trebalo da se finansira ubiranjem javnih prihoda, tj. raznih vrsta poreza, carina, naknada i taksi. Pogledajte kakve su bolnice, škole, putevi i odmah će vam biti jasno o čemu je reč.

Šta, dakle, imamo u konkretnom slučaju?

U pripremi privatizacije državnog/društvenog kapitala u “Simpu”, država je pre nekoliko godina donela propis o tzv. otpustu duga prema državnim poveriocima, nastalim do 31. 12. 2004. godine (što znači da bi se oni procentualno namirivali od iznosa dobijenog u tenderskoj prodaji). Prema podacima iz marketinškog prospekta „Simpa“, sa sajta Agencije za privatizaciju, ukupan dug „Simpa“ prema njima iznosio je tada 54,7 miliona evra, od čega su obaveze po osnovu javnih prihoda iznosile 11,16 miliona evra.

Sve to bi još i imalo nekog smisla, da država nakon toga (čitaj politički establišment) nije otišla korak dalje. Zaključkom od 12. februara 2010. godine, Vlada Srbije se saglasila sa predlogom Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja da se obaveze „Simpa“ po osnovu javnih prihoda budžeta Republike, nastale od 31. decembra 2004. do okončanja tenderske prodaje, otpišu. Istim zaključkom, Vlada je preporučila ostalim državnim poveriocima (Fond za razvoj, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Nacionalna služba za zapošljavanje, lokalne samouprave…) da takođe otpišu dugovanja „Simpa”.

Prema obrazloženju, sve to se radi jer je “Simpo” pretrpeo štetu od 120 miliona evra prilikom raspada SFRJ, jer na jugu Srbije od Kompanije živi oko 30.000 ljudi, kao i zato što „drvna industrija Srbije ima značajne komparativne prednosti u odnosu na druge privredne grane“.

KOLIKO KOŠTA LOKOMOTOVA

Tako smo nekako došli do cifre od 50 miliona evra obaveza “Simpa” po osnovu javnih prihoda (tu se, dakle, ne računaju dugovi prema bankama u stečaju, prema javnim preduzećima, komercijalnim poveriocima…), a sve u skladu sa važečim propisima i odlukom Vlade. Šta povodom toga ima da kaže Bora Milačić, član Upravnog odbora „Simpa“?

– Tender za prodaju akcija države je u pripremi, a dugovanja prema Poreskoj upravi će biti naplaćena iz prihoda ostvarenih privatizacijom državnog udela u Simpu – kazao je Milačić za „Blic“ i dodao da to preduzeće tekuće obaveze izmiruje na vreme.

Letimičnim pogledom na podatke sa Beogradske berze, međutim, jasno je da će država ostati kratkih rukava. Akcijama „Simpa“ se poslednjih godina slabo trguje, a prema poslednjoj ceni od 230 dinara po komadu, tržišna kapitalizacija ove kompanije iznosi svega 243,7 miliona dinara (oko 2,3 miliona evra).

Kolika će, dakle, biti okvirna cena beneficija koje je država omogućila „Simpu“ nije teško izračunati. Na drugoj strani, u Savetu za borbu protiv korupcije nemaju nikakvu dilemu oko toga zašto je država dozvolila nagomilavanje obaveza po osnovu javnih prihoda. Kako je ocenjeno, spisak Poreske uprave potvrđuje ono na šta Savet upozorava godinama: da je Srbija država zarobljena korupcijom. Tamo se pitaju:  kako je moguće da pojedini privredni subjekti – i to oni najveći, godinama ne plaćaju svoje zakonom propisane obaveze, a da za to ne snose nikakve sankcije?
– Nesporno je da su država, odnosno Vlada Srbije, resorno ministarstvo i njegova uprava, odgovorni jer su neradom i nezakonitim postupanjem ugrozili egzistenciju građana – piše u saopštenju koje je potpisala predsednica Saveta Verica Barać.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)