Kao oktopod

Ove sezone branio sam vrhunski, kao da sam imao deset ruku, ali činjenica je da sam već treću sezonu najbolje ocenjeni golman u elitnoj ligi

Žikica Ristić (35), golman Kluba malog fudbala Vranje, najbolji je sportista po oceni žirija Vranjskih za 2011. godinu. Kada smo mu javili ovu vest, bio je vidno uzbuđen i srećan, jer je uspešnu karijeru krunisao titulom najboljeg.

– Godi mi priznanje jer je došlo od ljudi iz sporta i srećan sam jer je to potvrda jedne od najuspešnijih sezona za klub i mene lično – kaže Ristić.

U 2011, KMF Vranje ostvario je istorijski uspeh plasmanom u finale Kupa Srbije, nakon što je u polufinalu savladao ekipu Ekonomca iz Kragujevca, posle  boljeg izvođenja penala. U jesenjoj sezoni došao je, nakon izvanrednih igara, još jedan uspeh – klub je osvojio četvrto mesto koje vodi u razigravanje za prvaka države. Prema mišenju stručnjaka, Ristić je tim uspesima dao ogroman doprinos braneći na vrhunskom nivou.

– Naš sistem igre se zasniva na čvrstoj, jakoj odbrni i kontranapadima. Po rezultatima, treća smo odbrana u ligi. Silno motivisani pružali smo maksimum. Tačno je da sam ove sezone branio vrhunski, zato su me protivnici nazvali „Oktopod Ristić“, kao da imam deset ruku, ali činjenica je da sam već treću sezonu najbolje ocenjeni golman u elitnoj prvoj ligi – navodi Ristić.

Više puta je bio igrač kola u ligi, od novinara biran za najboljeg golmana, ali to nije dovoljno za Acu Kovačevića, selektora reprezentacije Srbije, da mu pruži šansu među najboljim.

PRIZNANjE ZVONKA MILOJEVIĆA
Na letošnjem turniru u Ribarskoj banji, koji se svrstava među najjače u zemlji, KMF Vranje je osvojio treće mesto, a Ristić je briljirao na golu. Prema nepisanim pravilima, najbolji golman se birao od finalista.
– Za mene je najveće priznanje bilo kada mi je prišao Zvonko Milojević, čuveni golman Zvezde, i rekao „Majstore, najbolji si“.

– Čudni su kriterijumi selektora i o tome ne bih mnogo raspravljao. Smatram, kao i fudbalska javnost Srbije, da sam sa Aksentijevićem iz Ekonomca najbolji golman u ligi, ali u pitanju su raznorazni interesi kojima je podlegao selektor i ne želim time da se opterećujem jer želim da uživam braneći za klub – ističe Ristić.

Klub postiže značajne rezultate, njegovi glavni igarači konstantno su na meti većih klubova gde su plate od 500 evra, pa naviše.

– Naš kapiten Predrag Nikolić Pepa, takođe igra u životnoj formi, posvetio je sebe malom fudbalu i kada je objavljen spisak reprezentativaca fudbalska javnost Srbije bila je, blago rečeno, zgranuta činjenicom da ga Kovačević nije pozvao. To je još jedan dokaz da je mali fudbal u Srbiji u dubokoj krizi gde se zarad ličnih interesa uništava opšti. Drugo, naš klub je amaterski organizovan, nema ljude od autoriteta koji će lobirati za naš status i status kluba. Zato, iako smo četvrti na polusezoni ne možamo sa sigurnošću reći da ćemo i sledeće sezone biti u prvoj ligi – kaže Žikica.

KARIJERA
Ristić je kao petlić počeo u FK Jumko kod pokojnog trenera Miše Popovića. Bio je u generaciji sa Dejanom Stefanovićem, kasnije fudbalerom Zvezde, mnogih stranih timova i reprezentacije Srbije, potom sa Dejanom Anđuševićem, Vladicom Tasićem…
– Počeo sam kao špic, da bih u pionirima Dinama stao slučajno na gol jer nije bilo golmana, i tu ostao do danas. Branio sam za Dinamo, imao pet-šest izuzetno uspešnih sezona, bio u Majadanpeku, BSK-u iz Bujanoca, da bi se odlučio za mali fudbal kada je klub postao prvoligaš. Kada se sve sabere prezadovoljan sam. Ponoviću, vaše priznanje za sportistu godine kruna je moje karijere – tvrdi Ristić.

Biti cenjen i priznat golman, po njemu, nije nimalo lako. Potrebno je puno odricanja, volje i želje da se uspe.

– Treninzi golmana, koji su najbitniji za uspeh, su mnogo teži i zahtevniji od treninga ostalih igrača. Da bi se stalo među stative potrebna je maksimalna fizička spremnost, a to se postiže nakon mukotrpnog rada i potoka prolivenog znoja. Morate biti stabilna ličnost sa što manje emocija na terenu. Hladnokrvnost i koncentacija su preduslov za vrhunske domate. Rad je presudan, ali da bi se radom postiglo ono što se želi potreban je talenat koji se dobija sa rođenjem. Možete da trenirate koliko god želite, ali ako nemate urođenu intuiciju, instikt i refleks, od vas neće postati golman. Potom, fizičke predispozicije su bitne, pre svega odgovarajuća visina – navodi Žikica.