Govorili su mi da ne slušam Čedu

Za mene su Albanci pustili priču da me je srpska UDBA uzela pod svoje, a ekstremni Srbi poručili su sunarodnicima u LDP da su prodane duše, izdajnici i šiptarski doušnici

PROMOCIJA MEDjUETNIČKOG DIJALOGA NA JUGU SRBIJE (14)

U julu 1990. godine, u tadašnjem Savezu komunista, poslednji put su u jednoj partiji na jugu Srbije, sedeli i zajedno odlučivali Srbi, Albanci i Romi. Za proteklih 21 godinu, sve partije i njihove ekspoziture, koje su formirane na ovim prostorima, po pravilu su bile nacionalne. Njihovi osnivači i ideolozi su bili ljudi desnice, koji su svojoj ideologiji pridodali razna pomagala od verbalnog oružja do fizičkog nasilja. 

A onda se, 12. decembra, na Međunarodni dana ljudskih prava, u Preševo osmelila grupa mladih ljudi: Albanci i Srbi zajedno, zakazali su Osnivačku skupštinu i formirali Opštinskim odbor Liberalno demokratske partije (LDP). Na čelu ove grupe „usijanih glava“ bio je Kujtim Sadriju (1978) koji je ovakvim svojim potezom zbunio sve u Preševu. Razgovor sa Sadrijuom počinjemo konstataciom da je za takav potez u Preševu potrebno imati previše hrabrosti.

– Ne, nismo se mi krili. Nismo imali razloga za tako nešto. Za Osnivačku skupštinu uputili smo pozive svom partijama koje deluju u Preševu. Niko nije došao, ali je sutradan počela medijska kampanja i satanizacija LDP i svakog od nas iz Opštinskog odbora – kaže Sadriju.

UDBAŠ I ŠIPTARSKI DOUŠNICI ZAJEDNO

Vranjske: Dakle, u „maloj varoši“ stavljeni ste na spiskove za etiketiranje?

Sadriju: – Nažalost. Počeo je i obračun onim najprljavijim komunističkim metodama. Kako sam godinu i po radio u multietničkoj policiji, za mene su u Preševu pustili priču kako me je srpska UDB-a uzela pod svoje jer se, navodno samo tako, može pokvariti dobra politička atmosfera koja vlada u opštini.

PROFIL
Kujtim Sadriju, menadžer Opštinskog odbora Liberalno demokratske partije (LDP) u Preševu, rođen je 1978. godine. Posle završene srednje škole upisao je studije građevine u Prištini, koje je prekinuo posle dve godine zbog bombardovanja. Posle rata nije se vratio u Prištinu, pošto je primljen na konkursu za multietničku policiju. U uniformi provodi godinu i po, posle čega odlazi u Švajcarsku, odakle se vraća posle godinu dana. Sada je student srpskog i bosanskog jezika na univerzitetu u Novom Pazaru.

Od devet članova Odbora, tri su Srbina. Šta su preševski Srbi njima poručili?

– Ti ekstremni Srbi, sunarodnicima u LDP, posebno trojici u rukovodstvu, kažu da su „prodane duše“, „izdajnici“ i šiptarski doušnici“. I kako vreme prolazi te njihove priče prelaze u napade i pretnje. Znate da pojedinci ne smeju javno da istupaju, ne smeju da se ne pojavljuju tamo gde su TV kamere iz straha da ih ekstremni Albanci i Srbi ne bi prepoznali.

LDP je tvorevina koju Preševo ne može da prihvati?

– Biće da je tako. Za samo dve nedelje od formiranja, ispostavilo se da je za multietničko Preševo mnogo što LDP ima blizu 200 članova i što su u njegovom opštinskom rukovodstvu zajedno šest Albanaca i tri Srbina.

Za samo dve nedelje postali ste ekstremima trn u oku?

– Da je samo njima. Vidite, nas je iznenadilo što je u klevetama, pa čak i  pretnjama, najviše odmakao narodni poslanik Riza Halimi, lider Partije za demokratsko delovanje (PDD). On u parlamentu najčešće daje podršku stavovima LDP koji su najbliži njegovoj partiji. Ovde u Preševu, sa privatnom TV „Aldi“, napravio je kampanju protiv nas.

Kampanju?

 – Halimi je tri puta, gostujući na toj TV pitao kakvi smo mi Albanci, kada smo pristupili LDP i šta ćemo tamo. A kada smo mi korektnim saopštenjem pokušali da mu odgovorimo i da objasnimo za sta se LDP zalaže i šta mi želimo u Preševu, Halimi je drsko, diktatorski i lažima uspeo da spreči naš nastup na toj TV.

HALIMI U PREŠEVU – GADAFI U LIBIJI

Zbog toga kažete da je Halimi diktator?

– Kako drukčije da ga nazovemo? On je formirao PDD još daleke 1990. godine, dakle pre 21 godinu. Od tada je nedodirljiv neprikosnoven u njegovoj partiji, a u Preševu se grčevito bori jer mu je pozicija ugrožena. Ipak, i u PDD, i u Preševu, ponaša se kao pokojni Gadafi u Libiji. Hoće sve da stavi pod svoju kontrolu. Sva je sreća što je pred penzijom, tako da neće imati priliku da dostigne Gadafijevu vladavinu dugu 41 godinu.

Skupština LDP održana je u opštinskoj Sali?

– Da, jer mi, osim Halimija i njegovog okruženja, sa drugim liderima, pa i sa predsednikom opštine, imamo odnose na „dobar dan“. Od onih običnih građana, i Albanaca i Srba nemano nikakve probleme.

Ipak, otkud vi u LDP?

– Ja LDP pratim od trenutka formiranja. Sve ove godine pažljivo sam analizirao svaki njihov stav, svaku političku akciju, javne nastupe svih čelnika. Ubedili su me da su dosledni u sprovođenju programa, a kako su ti stavovi meni bili jako bliski, odlučio sam da pristupim ovoj partiji. Onda sam u sredini gde živim, u ponašanju i istupima pojedinaca prepoznavao istomišljenike i tako smo došli do čina da u višenacionalnom Preševu formiramo odbor LDP. Govorili su mi da ne slušam Čedu, jer je on isti kao i svi drugi lideri srpskih stranaka. Kazali su mi da su njegove priče primamljive za mlade ljude, da ih lako osvajaju, ali da se i kod njega sve svodi na generalnu srpsku politiku.

LDP NE KALKULIŠE

Čime su Čeda i LDP tebe ubedili?

– Ja sam najpre zaključio da se LDP i Čeda razlikuju od drugih. Onda sam sebe pitao šta i Čeda i LDP dobijaju ili gube sa tri stotine glasova u Preševu. Zaključak je jasan: zbog ovih glasova izgubiće mnogo više tamo u centralnoj Srbiji. To me je ubedilo da je LDP najdoslednija i najevropskija partija na ovim prostorima. Jednostavno LDP ne kalkuliše kao sve druge partije u regionu.  

Dakle, svesno si ušao u tu priču?

– Apsolutno sam svestan svojih postupaka. Svesno i ambiciozno sam ušao u ovaj proces. Danas, 21 godinu od raspada zemlje u kojoj smo svi normalno živeli i deset godina od sukoba na jugu Srbije, spreman sam da idem do kraja. LDP u Preševu danas ima osnovni cilj – da pokaže Srbima, Albancima i Romima, da se u toj sredini može da živi i na drugi način, slobodno, evropski i civilizacijski. A, život i vreme su naši saveznici. Mi hladne glave treba da pokažemo da se među ljude vraća poverenje i da nema ni jedan razlog da Srbi i Albanci ne žive normalno kao što su živeli do pojave Slobodana Miloševića.