Džukela i Maradona

Vozi slalom kao onaj Francuz Kili ili tako nešto. Prođe sve i krenu  skoro od centra sam prema našem golmanu. Svi smo pretrnuli, kad se jedan od naših doseti, pa pusti psa u teren

Bilo je anegdota i u viskoumnim sportovima, kako su šahisti deklarisali igru na 64 polja. Naš sagovornik, bivši prvokategornik, priča šta se desilo na jednom gradskom turniru.

– Igra se partija između sina generalnog direktora jednog preduzeća i šefa u tom istom preduzeću. Interesantna partija u početku, ali  onda šef poče  da osvaja figure i polja, uduž i poreko. Sin generalnog vidi da mu izlaza nema, uze topa u ruke i stavi ga pred šefovog kralja uzvikujući: „Šah-mat“! Šef pogleda u sina od generalnog i skoči sa stolice, vičući: „Bravo! Čestitam“!“

AVIONU SLOMIĆU TI PROZOR
Za kraj idemo na međunarodni fudbal. Jedan od igrača Dinama ili Jumka, ne sećamo se više, nakon uspešnih igara dobio je ponudu da pređe u Radnički iz Niša koji se te godine takmičio u Kupu UEFA. Kad je polazio, otac ga ispratio rečima: „Nemoj da nas ponašanjem obrukaš. Da budeš fin i dobar“! Izborio on mesto među 18 najboljih i bio na spisku za međunarodnu utkmicu na koju se putovalo avionom. Jeste da ga je bilo strah, prvi put u avionu, ali morao je da to prikrije. Uđe on i smesti se, ne zna da se veže, vezali ga saigrači i videli o čemu se radi, posebno najvispreniji, onaj Miloš Drizić Driza, što je bio glavni u klubu, posle igrao za Zvezdu. Leti avion, naš fudbaler ćuti, skoro da ne diše, kad ga iz tog turobnog raspoloženja trgnu Driza: „Vranjanac, daj molim te, otvori malo taj prozor, taj do tebe, mnogo je zagušljivo“? Ovaj da bude fin, setio se upozorenja oca, poče da mlatara rukama oko prozora na avionu, vuče, seca, al’ ne biva. Onako, sa graškama znoja na čelu, obrtio se Drizi: „Bata Drizo, ne mogu da nađem nigde ručku, ne znam kako da ga otvorim“? „Ma, ostavi, drugi put ćemo i ja ne znam kako se otvara“, odgovara mu lukavo, a u avionu smeh do suza. Važno da se naš fudbaler fino poneo prema saigraču i da ga je kulturno oslovio sa „bato“, iako je ovaj bio mlađi od njega.

ŠAH-MAT

Šta da se radi, fudbal i fudbaleri su u mnogim stvarima neponovljivi, pa i anegdotama, pa se vraćamo njima, opet na Pčinjsku ligu.

Naš sagovornik je iz jednog surduličkog sela poznatog po „čurtuk“ ljudima, za koje važi pravilo: „bolje da im ne izalazite na put“.

-Igra se utakmica, mi vodimo sa 1:0, gosti za koje su igrali manje Srbi, a više Romi napadaju, ali sudija ne da da se primaknu golu. Seče napade pištaljka ili zastavica. Približava se kraj, gledaoci oko terena sa psima, laju oni kao ludi, kad jedan njihov uze loptu kao Maradona i krenu od njihovog gola prema našem. Vozi slalom kao onaj Francuz Kili ili tako nešto. Prođe sve i krenu  skoro od centra sam prema našem golmanu. Svi smo pretrnuli, kad se jedan od naših doseti, pa pusti psa u teren, a on još džukela, pa liči na šarplanica, pa plus budala pravo  leti ka onom Maradoni. On, kad vide šta može da ga snađe ostavi loptu i bež’ među svoje  navijače. Nastade dugotrajan aplauz, da li zbog igrača ili onu džukelu, nije važno, važno da pobedismo“.

Da se manemo Pčinjske lige, postoji i Srpska u kojoj je „naše Dinamo“. Bilo je mnogo anegdota, ali najviše su upamđene one u kojima su učesnici dešavanja bili nekadašnji fudbaleri, Stanko Gogić Canja i Slobodan Stošić Cobi. Gogića su zbog duhovitosti i snalaženja na utakmicama zvali Canja Štos.

– Igramo u Zaječaru sa Timokom, tvrda utakmica, Lomi se rezultat, domaćin pojačava napad i uvodi u igru mlado desno krilo, Živića, čini mi se. On kao čigra, čas levo čas desno, ma strela božja, preleti odbranu i gol visi u vazduhu. Na scenu stupa Canja i laktom ga pogađa u lice, on pada sav krvav. Sudija daleko i nije video dobro, dotrča i pita: „Šta je bilo“? Tad mu prilazi Cobi i objašnjava: „Pogledaj šta je uradio Gogiću, mlad igrač, a bezobrazan, pogledaj šta je uradio sa Gogićevim laktom. Podigni ruku, Canjo“- viče Cobi. Canja podiže ruku, pokazuje na lakat i leleče, tobož od bolova. Sudija, gleda onog Živića, gleda njegovo krvavo lice, pa mu ništa nije jasno. Nelagodu prekide sam Živić koji procedi niz bradu: „Izvinite kolega, ali nisam hteo namerno da vam povredim lakat“: