Sa publikom delim svoju intimu

Ja sam ne samo autor, već i pasionirani konzument slikarstva; i kada kao gledalac osetim jedinstvo sa autorom, znam šta ga vodi, šta oseća, o čemu razmišlja

U Galeriji Narodnog muzeja, u utorak je otvorena izložba slika Nebojše Nikolića, akademskog slikara iz Vranja. Ono što raduje, to je da je sala Galerije bila dupke puna, što govori o brizi Vranjanaca, mada latentnoj, za obogaćivanjem svojih duhovnih potreba, u sredini koja kulturu već decenijama tretira ne kao antropološku pojavu, već kao segment neizbežne politike; no, nešto se očigledno menja.

RAZLIČITI RUKOPISI

Vranjske: U koji biste, ako se već to mora, žanrovski okvir svrstali svoj likovni izraz?

Nikolić: Za sada, prošao sam, uslovno rečeno, kroz dve faze svog stvaralaštva – do pre koju godinu moglo bi da se svrsta u apstraktni ekspresionizam; ovu drugu, sadašnju fazu, teško je žanrovski odrediti, jer se sfera mog interesovanja kreće u različitim rukopisima izraza.

LIKOVNA SCENA VRANjA
-Vranje – kaže Nebojša Nikolić – samo po sebi poseduje vrlo snažnu emotivnu notu. Sve je nekako ekstremno, od tuge do radosti. I nama je to svakodnevica, a čoveku sa strane je to neobično. Samim tim, kada su emocije jake, to se odražava i na likovnu scenu.
-Po meni – nastavlja Nikolić – likovna scena Vranja je jedna od najsnažnijih u Srbiji i, što je veoma važno, vrlo je raznolika. Imamo široku paletu likovnih izraza. To su sve jaki individualci, i ono što je moja velikma želja, to je da se vranjska likovna scena predstavi u Beogradu, i šire. Jer, ta dela mogu da stoje u bilo kom izložbenom prostoru u svetu, bez ikakvog kompleksa.

Šta bi to konkretno značilo?

– Trudim se da svaka slika na neki način bude svoja, i da priča svoju priču. Izbegavam da, recimo, dvadesetak slika bude jedna jedina priča, i da na izložbi, kad vidite prvu sliku, kao da ste videli sve, samo je razlika u kompoziciji i formatu.

Ne dovodi li to konzumenta u izvesnu nedoumicu?

– Ta varijanta raznolikosti tretmana je nešto komplikovanija i iziskuje više vremena i truda. Na samoj izložbi može da deluje „šareno“, ali to šarenilo ipak čini jedinstvo mog izraza; od njega ne može da se pobegne, pa sve i da to hoćeš.

Šta je u vašem delu treći ikonografski sloj, onaj značenjski; naime, šta je „iza slike“?

– Meni je pejzaž i prostor sredstvo da sebe, a samim tim i konzumenta mojih slika, vodi u stanje onoga što ja duboko osećam, i doživljavam dok stvaram.

Nije li to pomalo umetnički subjektivno?

– Naprotiv. Time pokušavam da sa konzumentom podelim moju intimu. I tu se ne radi o samom artefaktu, slici, već o trenutku u kome stvaram, a koji pokušavam da podelim sa publikom.

PROFIL
Nebojša Nikolić rođen je 1971. godine u Vranju. Diplomirao je na Fakultetu umetnosti u Prištini 1995. godine na Odseku za slikarstvo. Magistrirao je 1997. godine na istom fakultetu. Samostalno je izlagao sedam puta i učestvovao na više od 50 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je dve nagrade iz oblasti slikarstva. Član je ULUS-a. Docent na Učiteljskom fakultetu u Vranju.

PORUKA – KOMUNIKACIJA

Verovatno ta misija nije baš laka?

– Kao i većini slikara, najveća mi je poteškoća u procesu stvaranja slike – da je dovršim. Ima komada koji su rađeni u jednom dahu, ali ima i onih koji su rađeni mesecima. U suštini, nema pravila, ali je poruka jedinstvena – komunikacija. Naime, ja sam ne samo autor, već i pasionirani konzument slikarstva. I kada kao gledalac osetim jedinstvo sa autorom, znam šta ga vodi, šta oseća, o čemu razmišlja.

Znači, u najintimnijem trenutku stvaranja, ipak u podsvesti imate onoga koji će tu sliku nekada i negde videti?

– Slikar ne slika samo za sebe; možda ima i takvih, ali to već gubi smisao. U slikarstvu postoji određeni „prag“ između doživljaja slike od strane autora i publike, ukoliko nije likovno „pismena“, a i tu postoje nivoi. A i sam slikar se „opismenjava“ kroz stvaranje i komunikaciju sa publikom. Ja, recimo, volim slikare koji menjaju svoj izraz. Imate stvaraoce koji se decenijama ne menjaju; mora se stalno nešto novo otkrivati, eksperimentisati, jer to izaziva tu stvaralačku radost i uzbuđenje.

Srđan Marković, istoričar umetnosti
POZIV NA PUTOVANjE
– I danas je Nikolić – rekao je na otvaranju izložbe Srđan Marković – novim delima ostao veran pozivu na putovanja. Teme koje u svom mišljenju sveta elaborira Nikolić pripadaju periferiji ljudskog života. Nekada su to nizovi vešto spojenih ubogih fragmenata urbanog pejsaža sjedinjeni u efektnu vizuelnu celinu iz koje pulsiraju duboki tragovi sive rezignacije.
– Ponekad, pak, Nikolić zna da odreaguje na prepoznatljive, učestale urbane pulsacije visokoga intenziteta, unoseći svu energiju u njihovo pretvaranje u sistem vizuelnih znakova koji konsekvantno transponuje nagomilanu energiju u svet slike.
– Upravo kroz uspostavljen odnos između stvaraoca i materije snovi, sećanja, naslućenja dubokih prostora duše idu prema konkretnom završetku pretvarajući stvaraočevu unutrašnju stvarnost u stvarnost spolja koja egzistira pred gledaocem.