Kvalitet na ivici

Bajate informacije, nepoštovanje profesionalnih standarda, amatersko oblikovanje i dizajn, teme su o kojima se da jako puno raspravljati. Bez iole zle namere, može se reći da se stanovnici ovih opština brže i kvalitetnije informišu iz centralnih elektronskih i pisanih medija iz Beograda, Prištine ili Tirane

PROMOCIJA MEDjUETNIČKOG DIJALOGA NA JUGU SRBIJE (11)

Prosečan lokalni medijski stvaralac u Bujanovcu i Preševu je novinar, pripada albanskoj nacionalnoj zajednici, zaposlen je u televiziji, ima srednju školu, a mesečno zarađuje 30.700 dinara. Inače, oko 75.000 stanovnika ove dve opštine informišu se uz pomoć 11 lokalnih medija u kojima stalno ili honorarno rade 135 novinara, tehničara i administrativaca. Sve u svemu – malobrojne donatore, poreske obveznike ovih dveju opština i 8.500 zaposlenih, medijski poslenici koštaće u godini koja je na izmaku 55,5 miliona dinara!

U MEDIJIMA 135 RADNIKA

Podaci u ovom tekstu prikupljeni su anketiranjem svih devet medijskih kuća u ove dve opštine. U Bujanovcu (oko 43.000 stanovnika) ih ima šest: mesečne novine „Srpski venac“,  koje izdaje istoimenom preduzeće i nedeljnik „Nacional“, glasilo Nacionalnog saveta Albanaca. Treći štampani medij, albanski nedeljnik „Perspektiva“ (izdavač KUD „Jehona“) trenutno ne izlazi zbog finansijskih problema. Krug u Bujanovcu zatvara se sa tri elektronska medija: privatnio Ema radiom koji emituje program na srpskom, albanskom „Spektri“ televizijom (privatna) čiji je program u potpunosti na albanskom jeziku i Javnim preduzećem RTV Bujanovac koji ima tri redakcije i programe na albanskom, srpskom i romskom jeziku.

ŽIVEO KOMUNIZAM
Kada smo već kod koštanja, ovaj teren traži posebnu analizu, kako analizu cena, tako i strukture „robe“ koja se plaća novcem poreskih obveznika. Naravno, budžetska sredstva namenjena informisanju, u potpunosti idu lokalnim medijima, ali kako i kome. Lokalna zajednica u Bujanovcu u nekoj manjoj meri poštuje neke evropske standarde i zahteve, pa pomalo mrvica „baci“ i privatnim medijima – tek da se kaže kako budžet učestvuje u njihovom finansiranju. U Preševu je međutim na sceni i dalje komunistički način raspodele kolača. Tu zapravo raspodele i nema, jer ceo kolač ide JP RTV Preševo čiji je osnivač lokalna vlast i koga kontroliše koalicija albanskih partija na vlasti. Utoliko će biti interesantnija situacija posle 1. januara, kada se pređe na projektno finansiranje i kada predsednici ovih dveju opština, čuvari budžetskih sredstava, budu morali drukčije da se ponašaju i da racionalnije troše i onako skromna finansijska sredstva koja su vlasništvo poreskih obveznika.
I na kraju o onome od čega i novinari žive – o zaradama, koje manje više prate duh i standarde života na jugu. Tako novinari u medijima imaju prosečnu zaradu od 30.700, tehničko osobnlje 21.600, a administrativci 20.300 dinara. Na nivou svih medija prosečna zarada je 23.500 dinara. Ona bi bila još manja, ali prosek primanja „vade“ direktori, neki urednici i okruženje menadžmenta u dva javna preduzeća, koji su po pravilo partijski barjaktari.
Posle svih podataka koji su došli iz medijskih kuća u Bujanovcu i Preševu, zaključak najbliži istini mogao bi da glasi: radio ne radio, svira ti radio.

U opštini Preševo, koja ima oko 32.000 stanovnika, rade tri medijske kuće: privatni portal Presheva.com na albanskom jeziku, privatna RTV „Aldi“ takođe na albanskom i Javno preduzeće RTV Preševo, koje ima albansku i srpsku redakciju i skromno učešće doniranog programa na romskom jeziku.

U devet medijskih kuća, odnosno 11 medija angažovano je 135 radnika. Stalno zaposlenih je 82, a honorarnih saradnika 53. U ukupnom broju radnika novinara je 61 (45%), tehničkog osoblja 48, a radnika u administraciji 26. U proteklih tri-četiri godine broj radnika u medijima je bezmalo dupliran. Tome su, kao i svuda, najviše doprinela dva lokalna javna servisa: RTV Bujanovac i RTV Preševo. Partijama na vlast ta dva javna preduzeća u pravom smislu bila su ventili gde su zapošljavali svoje „kadrove“. O tome najbolje svedoči podatak o nacionalnoj strukturi zaposlenih u medijima koja nikako ne prati nacionalni sastav stanovnika u opštinama. Tako je, od ukupnog broja radnika (135) Albanaca 101, Srba 28, a Roma i ostalih 6.

KVALITET NA IVICI STANDARDA

Na prvi pogled, ako je verovati podacima iz upitnika, koje su popunile medijske kuće, kadrovska i profesionalna struktura u medijima i nije tako loša. U medijima su angažovana 33 radnika sa visokom spremom (24,4 %), 21 sa višom (15,5 %), dok je sa srednjom i nižom spremom 81 zaposlen, odnosno 60 odsto od ukupnog broja.

Struktura radijskog i TV programa, a posebno njegov kvalitet, priče su za sebe. Tako, osam elektronskih medija (po četiri u svakoj opštini – po dve radio i dve TV stanice), emituju 26 odsto sopstvenog programa. Onih tri četvrtine programa, jer predajnici rade 24 sata, „popunjene“ su najčešće tuđim nelegalno preuzetim programima ili muzičkim spotovima koji idu iz računara. Na drugoj strani, kvalitet radijskog i TV programa nikako nije tema ovog naslova, ali ne treba mnogo mudrosti pa zaključiti da bi on teško izdržao neke minimalne profesionalne standarde. Bez obzira što je u Bujanovcu i Preševu, prvih godina posle sukoba, bilo (verovatno) više novinarskih škola nego u celoj Srbiji, kvalitet programa, posebno onog informativnog i kontakt-programa, ostaje problem broj jedan u elektronskim medijima.

Apsolutno ista konstatacija važi i za pisane medije. Makar i površan pogled na mesečnik „Srpski venac“ i nedeljnik „Nacional“, daje odgovore na ta pitanja. Bajate informacije, nepoštovanje profesionalnih standarda o kvalitetu, amatersko oblikovanje i dizajn, teme su o kojima se da jako puno raspravljati. Bez iole zle namere može se reći da se stanovnici ovih opština brže i kvalitetnije informišu iz centralnih elektronskih i pisanih medija iz Beograda, Prištine ili Tirane, koji ih mnogo manje koštaju nego lokalni mediji.  

MEDIJSKI KROKI
Srbe, Albance i Rome u Bujanovcu i Preševu informišu 11 medija: dve nedeljne i jedna mesečna novina, po četiri radio i tv stanice i jedan portal.
U tih 12 medijskih kuća je 135 novinara, tehničara i administrativaca (82 u radnom odnosu i 53 honorarca). Na platnom spisku medija u Bujanovcu je 93, a u Preševu 42 radnika.
Tu su 101 Albanac, 28 Srba i 6 Roma i ostalih, od čega su 33 sa visokom,  21 sa višom i 81 sa srednjom spremom.
Šest medija u Bujanovcu potrošiće u 2011. godini 31, 6, a četiri medija u opštini Preševo 21,8 miliona dinara. Naravno, poreske obveznike u tim opštinama najviše koštaju dva servisa čiji su osnivači lokalne samouprave: RTV Bujanovac 18, a RTV Preševo 17 miliona dinara.
Prosečna plata novinarima je 30.700 dinara, tehničkom osoblju 21,600, a administraciji 20.300 dinara.