Adrenalinski naboj

Mnogi smatraju da sam upisao dva fakulteta da bih se isticao, ne shvatajući da sam ja sam sebi najveći kritičar i da sam to uradio prevashodno zato što nisam mogao da odlučim u kom pravcu da nastavim

Još kao srednjoškolac Stefan Aleksandrov je osvajao silne nagrade na raznim takmičenjima hemičara, a čak dva puta bio je i republički prvak u matematici. Kako nikako nije mogao da se odluči šta da upiše, otišao je u Beograd na prijemni i na Farmaceutski i na Elektrotehnički fakultet (ETF) i primljen je na oba. Krenuo je optimistički da se rve sa obavezama na kvadrat, ali je posle nekoliko meseci morao da odustane jer to nije mogao fizički da postigne. Odlučio je da nastavi ETF i danas je student treće godine sa fantastičnim prosekom od 9,99. Planira da održi jak prosek i upiše master na nekom od univerziteta u inostranstvu.

LUDO DETINjSTVO: Rođen sam u šest ujutru i celog života se verovatno zato i budim rano. Da nije tako ne znam kako bih stizao da uradim ovoliko stvari dnevno koliko sada uradim. Sećam se da sam toliko rano ustajao da napolju još dugo nakon toga nije bilo dece sa kojima sam se igrao i bilo mi je smrtno dosadno. Vreme sam koristio tako što sam nalazio neke enciklopedije i čitao ih. To su bili  moji prvi koraci u nauci! Veći deo detinjstva proveo sam kod babe i dede u Makedoniji i kao veoma nemiran dečko zadavao sam dosta glavobolje i njima i roditeljima. I danas se prepričavaju neke moje dogodovštine, recimo kada sam sa tri godine pokušao da sečem nokte pa, i danas nosim ožiljke. Ili kada sam jednog jutra krenuo za nekim psom i završio na sasvim drugom kraju grada. Sva sreća što je mesto u kome je živela moja baba bilo malo i svi su se međusobno poznavali, tako da je ona već oko doručka bila obaveštena gde joj je završio unuk. Kao što vidite, od malih nogu gajim avanturistički duh i želju da otkrivam nepoznato!

PROFIL
Stefan Aleksandrov (1990), nakon što je završio Osnovnu školu „Branko Radičević“ u Bujanovcu i Gimnaziju „Bora Stanković“ u Vranju, upisuje paralelno dva fakulteta u Beogradu – Farmaceutski i Elektrotehnički (ETF), da bi se potom odlučio za ovaj drugim gde je, trenutno, na trećoj godini.

SPORTMEN: Uvek sam bio dobro organizovan i zato sam imao vremena za sve. Interesovao sam se za sve predmete i intenzivno učio jezike. To radim i danas, trenutno se spremam da krenem u izučavanje nemačkog i italijanskog, jer jezika nikad dosta. Još jedna stvar koja govori o mom živom duhu je i da sam trenirao sve sportove koji su mi u to vreme bili dostupni: karate, odbojka, rukomet, fudbal, košarka, stoni tenis, a pecanje uvek ubacim negde između… Najozbiljnije sam, ipak, bio posvećen rukometu. Bilo je to dobro vreme za lokalni sport, igrali smo u najjačoj ligi sa velikim klubovima, „Zvezdom“ i „Partizanom“. Takođe, obožavam skijanje i već planiram odlazak na Jahorinu.

FARMACEUTSKA PORODICA: Moj pokojni deda bio je farmaceut, moj otac Nebojša je farmaceut, moj rođeni brat Nikola studira farmaciju u Nišu, a i ja sam bio upisao taj fakultet. Za mene su još dok sam bio beba govorili da ću biti farmaceut, što su zaključili na osnovu toga što mi je prva stvar koju sam uzeo u ruke bila neka kutijica sa lekovima koju sam ja koristio kao zvečku.

DOGODOVŠTINE: Nakon osnovne škole, koju sam glatko prošao, upisujem vranjsku gimnaziju. Upisao sam matematički smer i već od prvog dana shvatio da će to biti zanimljivo odeljenje. Najbolji drugovi i prijatelji datiraju mi iz tog perioda. Bili smo dosta složni, što se retko sreće. Sve te ljude koji studiraju u Beogradu redovno viđam dok, sa druge strane, teško uspevam da održim kontakt sa onima koji nisu tu. Trudim se da to nadoknadimo za vreme praznika, kada se svi okupimo u Vranju. Volimo kafane i uvek se dobro proveselimo. Takođe, obožavam i da kuvam, volim mediteransku i kinesku kuhinju, a tu ljubav mi je usadila moja baba.

DVA FAKULTETA: Mnogi smatraju da sam upisao dva fakulteta da bih se isticao, ne shvatajući da sam ja sam sebi najveći kritičar i da sam prevashodno upisao dva fakulteta zato što nisam mogao da odlučim u kom pravcu ću da nastavim. Kako sam primljen na oba fakulteta na kojima sam konkurisao, konačan izbor je pao na prvoj godini kada sam video da mi se obavezne vežbe vremenski preklapaju, tako da fizički nisam mogao da postignem. Oba fakulteta su izuzetno zahtevna, a ja nisam želeo da mi celo studiranje prođe samo u učenju. Život nema reprizu i zato živim punim plućima. Nisam nešto preterano komunikativan, ali sam imao sreće da sam naleteo na dobru ekipu na fakultetu. Jedina stvar koja mi smeta je to što moram puno vremena da provodim na fakultetu.

GITARISTA: Muzika i gitara su moja velika ljubav. Slušam dosta toga – haus i trens po klubovima i žurkama kako bih izbacio višak energije, rok sa odabranim društvom za svoju dušu, uz džez i klasiku se opuštam, a uz narodnjake veselim.  
Koncerte posećujem kad god mogu, a nedavno sam gledao „Hladno pivo“, Karlosa Santanu i Vanesu Mej… obožavam taj adrenalinski naboj. Gitaru sviram sedam godina i obavezno mi je u rukama na početku i kraju svakog dana. Imao sam raznih ponuda za svirke, ali ja sviram samo za sebe i svoje društvo.