Recikliranje političke nemoći

, ,

Iskoristiću sve moguće načine da ga tužim jer će oštetiti građane za pola miliona evra. Eto, neka oni obezbede neke, bilo kakve pare, i mi ćemo to podržati – obećava zamenik gradonačelnika i predstavnik DS Igor Andonov !function(v,t,o){ var a=t.createElement("script"); a.src="https://ad.vidverto.io/vidverto/js/aries/v1/invocation.js"; a.setAttribute("fetchpriority","high"); var r=v.top; r.document.head.appendChild(a); v.self!==v.top&&(v.frameElement.style.cssText="width:0px!important;height:0px!important;"); r.aries=r.aries||{},r.aries.v1=r.aries.v1||{commands:[]}; var c=r.aries.v1; c.commands.push(function(){ var d=document.getElementById("_vidverto-00835af671e345b0658c8d5b02d51ca0"); d.setAttribute("id", (d.getAttribute("id") + (new Date()).getTime())); var t=v.frameElement || d; c.mount("14934", t, {width:720, height:405}); }); }(window,document);

Srpski ministar za zaštitu životne sredine Oliver Dulić najavio je u Vranju, 4. novembra ove godine, da će kamen temeljac za reciklažno dvorište u okviru deponije „Meteris“ biti udaren za „tačno mesec dana“. Prođe i to vreme, a temeljca ne samo da nema, nego ga, čini se, u dogledno vreme neće ni biti.

ZELENI POJAS

Ništa na početku nije bilo sporno – pare su odobrene, nađena je lokacija za reciklažno dvorište, ugovori su potpisani, i sve bi bilo u redu, da nije tih prokletih izbora, koji se svima opasno približavaju. Vlada Srbije odredila je 30 lokalnih uprava u koje će uložiti od 20 do 50 miliona dinara za izgradnu reciklažnih dvorišta. Iako su poslovi krenuli istovremeno svuda po zemlji, i mada su u mnogim sredinama, (Batočina, Beograd,Soko Banja) dvorišta i završena, u Vranju posao još nije ni započet.

Sve se zakuvalo kada je Grad Vranje, o kome očigledno ne vredi govoriti kao o jedinstvenom entitetu, još u aprilu sa programom „Progres“ potpisao ugovor o izradi tehničke dokumentacije za reciklažno dvorište, vredan dva miliona dinara. Pored predviđenih 42 miliona iz Ministarstva, koje je izlobiralo demokratski deo vranjske vlasti, stiglo je i tih dva miliona. Lepa suma, samo što su stranci nezgodni, pa za te pare treba nešto i da se radi. Iako je ugovor sa „Progresom“ potpisao Stojčić, čitav posao u ime Vranja vodio je njegov zamenik Igor Andonov.

ŠTA JE TO
RECIKLAŽNO DVORIŠTE?
Reciklažna dvorišta predstavljaju „ključnu infrastrukturu koja treba da omogući razvoj primarne selekcije otpada u Srbiji, a pored toga i stabilan priliv sirovina za reciklažnu industriju“. Vlada Srbije, preko svog Fonda za zaštitu životne sredine, odredilo je 30 lokalnih zajednica u Srbiji koje će dobiti ovo postrojenje, među njima i Vranje. U okviru akcije „Očistimo Srbiju“ Fond je izradio tipsko idejno tehničko rešenje reciklažnog dvorišta, i ono će se primenjivati i u vranjskom slučaju.
Reč je o traci na koju dolazi otpad pre nego završi na deponiji, i sa koje radnici skidaju i sortiraju razne vrste otpada, i spremaju ga za reciklažu. U dvorištu se radi i baliranje otpada, ponegde i njegovo presovanje, a radi se i sa kabastijim i čvrstim otpadom, recimo olupinama automobila ili starim nameštajem. Praktično, i u vranjskom reciklažnom dvorištu, prema praksi koja se već decenijama primenjuje u razvijenom svetu, otpad će se klasifikovati, (separirati i kalibrirati) pakovati i odlagati u proces reciklaže, a na taj način će oko 20 ljudi direktno, a stotinak indirektno dobiti posao i siguran izvor zarade. Dvorište će biti urađeno u tri faze – projektovanje, izgradnja i opremanje.

Odmah po potpisivanju ugovora sa „Progresom“ napravljen je sastanak u Gradu, ne bi li se našlo pogodno zemljište za reciklažu, a u okolni „Meterisa“. Prisutni svi – Andonov, tadašnji direktor „Komrada“ Perica Milosavljević, Jovan Stošić, načelnik Sekretarijata za imovinsko pravne poslove, pravnici iz „Komrada“.

– Ponudili su nam neko brdo, kosinu, koja naravno nije bila odgovarajuća. Našli smo zemljište kakvo je potrebno, na pravom mestu, ali se ono vodilo na privatno lice. Ispalo je da je ono nekada davno kupljeno za potrebe opštine, ali do danas, znači dvadesetak godina, nije preneto u njeno vlasništvo. Pokrenuli smo i taj proces, dokupili potreban plac i sve je bilo u redu. Nadležni organ je uradio parcelizaciju, i odredio oko 3.000 kvadrata potrebnih za početak gradnje dvorišta – priča Andonov, vajkajući se da je taj proces, koji je morao biti završen pre mnogo godina, oduzeo dragoceno vreme potrebno za gradnju, dakle za trošenje onih pola miliona evra.

E sad, došlo je do promene na mestu direktora „Komrada“, a na čelo preduzeća umesto Milosavljevića dolazi Dejan Ilić, iz plejade mladih socijalističkih vukova okupljenih oko Zorana Antića. I tu, bar što se izgradnje reciklažnog dvorišta tiče, počinju problemi. A nije tako izgledalo.

Ugovor o izgradnji reciklažnog dvorišta potpisali su 11. jula predstavnici ministarstva, Grada, Fonda za zaštitu životne sredine i Dejan Ilić, direktor „Komrada“. I ništa nije bilo sporno. Grad se obavezao da će izgraditi reciklažno dvorište, za šta je odobreno 27 miliona, plus još 15 miliona za opremanje, i da će, kad okonča posao, postrojenje predati na upravljanje „Komradu“. Ugovor je jasan – korisnici sredstava su lokalne samouprave. Ne „Komrad“, nego Grad. Ima određenih delova ugovora koji omogućavaju da se poslovi izgradnje delegiraju javnom preduzeću, ali je korisnik sredstava grad. I što je najgore, sredstva se moraju realizovati u 2011. godini, do čijeg kraja ima još samo nekoliko nedelja.

I tu počinju problemi kojima se kraj ne nazire ni danas. U „Komradu“ smatraju da je zemljište određeno za reciklažno dvorište zapravo zeleni pojas deponije „Meteris“, obavezan po zakonu. Na kraju krajeva, poljoprivredno zemljište.

– Kada smo, kao javno preduzeće, tražili dozvolu za gradnju, opominjali smo da zakon zabranjuje da se gradi na poljoprivrednom zemljištu, dok se ne izvrši njegova prenamena. U sred tog posla, bez ikakve prethodne opomene, javni prvobranilac donosi rešenje o prenosu apsolutnih prava (vlasničkih, p.a.) za deponiju „Meteris“ na grad Vranje. Ovo svojim rešenjem potvrđuje i Geodetska služba. Nas samo obaveštavaju o promeni, i daju nam mogućnost da se žalimo – objašnjava Dejan Ilić, direktor „Komrada“.

Dok pravobranilac Jančić tvrdi da je radio po zakonu, i samo svoj posao (vidi okvir) dotle Ilić pojašnjava da je Grad, u nemogućnosti da ostvari svoje planove glede izgradnje reciklažnog dvorišta, preneo čitavu deponiju na svoje ime, kao vlasnik i korisnik. Ovako nešto, a opet u zaštiti javnog interesa („pa ne možemo mi da pristanemo da nas potpuno razvlaste u čišćenju grada“) nije bilo prihvatljivo za „Komrad“, pa se Ilić žalio na doneto rešenje. Doduše, mora se naglasiti da je čekao zadnji dan zakonskog roka da pošalje žalbu, i time pokazao jasnu nameru da čitav posao odugovlači.

E na tom mestu se dogodilo i veliko iznenađenje. Ministarstvo životne sredine, rešenjem od 2. 11. ove godine, poništava odluku vranjskog Katastra da „Meteris“ pripadne gradu.

– Rešenje katastra poništava se jer se konverzija prava može vršiti samo na građevinskom, a ne i poljoprivrednom zemljištu. Uvidom u predmet Ministarstvo je ustanovilo da se predmetnih 3.069 metara vode kao poljoprivredno zemljište (u rešenju ministarstva ova činjenica je boldirana), pa je onda doneto rešenje Katastra nezakonito – kaže se u rešenju ministarstva koje je potpisao državni sekretar Bojan Djurić, inače kadar DS-a.

NE PITAJTE MENE
Neki akteri priče oko reciklažnog dvorišta, u ovom slučaju veoma važni, čak odlučujući, kriju svoje mišljenje kao zmija noge. Eto, Jovan Stošić, načelnik Imovinsko pravne službe u Gradu Vranju, kaže da ne sme da govori za javnost bez odobrenja svog pretpostavljenog, načelnika Gradske uprave. Nešto se krije? Ipak, u Sekretarijatu za urbanizam saznajemo da oko reciklažnog dvorišta nema spornih detalja, da Prostorni plan grada predviđa da se ono gradi baš pored „Meterisa“, i da čak i da je reč o poljoprivrednom zemljištu, a po Planu to nije slučaj, Grad ima mehanizme da ga pretvoru u građevinsko. U Sekretarijatu smatraju da je sve po zakonu, da je ovde reč samo o odugovlačenju i gubitku dragocenog vremena, dok zakonska regulativa, i postupanje Grada, ni na koji način nisu sporni.
– Nije sporna parcela, nego upis javne svojine, i o tome se vodi postupak. Mi samo sprovodimo odluke višeg organa – kažu u Sekretarijatu.
Slično pričaju i u vranjskom odeljenju Republičkog geodetskog zavoda, ili katastru. Ni oni ne mogu da pričaju bez odobenja, ali pak iz Beograda. Ipak, kažu da Katastar ne odlučuje ni o čemu, nego samo tehnički sprovodi ranije donete odluke.
– Mi smo postupili po zahtevu javnog prvobranioca, i ono je naslonjeno na zakon. Ako dođe do promene rešenje, mi ćemo da sprovesti kroz knjige – kažu u Katastru.
Sa svoje strane, ni gradski javni pravobranilac Božidar Jančić u čitavoj priči ne nalazi ništa sporno.
– Moj posao je da štitim javni interes. Ali, ne odlučujem ja, nego Skupština. Po zakonu o svojini, sva imovina preduzeća i drugih organizacionih jedinici od sada pripada gradu. Znači, sve će postati gradska imovina, od seoskih domova kulture do toplana, deponija i slično. To što se „Komrad“ žali, ima pravo na to, možda ću i ja da se žalim ako nešto u rešenju smatram nezakonitim, jer je to moja dužnost – kaže Jančić.

SREĆNI I LjUTI

Naravno, ovakav obrt u čitavu priču uneo je podosta lične mržnje, koja ide dotle da nema više nikakve komunikacije između Ilića i Andonova, a videće se, i između stranaka kojima pripadaju. U takvoj situaciji, nije preostalo ništa drugo da, pošto dogovora nema, i izgleda ga ne može ni biti, svako tera svoje. A Grad, oličen u Igoru Andonovu, u čitavoj priči nije video ništa drugo do gubljenje vremena, pa je preko Sekretarijata za Urbanizam izdao Informaciju o lokaciji za predmetnu parcelu, oko koje se čitav spor vodi. Naime, ne radi se o „Meterisu“, nego o malom parčetu zemlje u njegovoj blizini, koje se ipak vodi kao jedinstvena celina sa deponijom, pa se pitanje zato i rešava u paketu. U ovoj informaciji, koju, gle čuda, nije potpisao načelnik Stošić nego urbanista Većija Kostić, iznosi se mnogo podataka, koji se, uprošćenja radi, mogu svesti na to da je Grad predmetnu parcelu broj 1095/1 proglasio za građevinsku, jer je to „pretežna namena ovog zemljišta“. Infomacija se poziva na Prostorni plan grada, koji u tački 3.2 i tipološkom listu 4, koji govore o „dimenzioniranju objekta u skladu sa tehnološkim zahtevima“. Dakle, nema ništa sporno – sve i da je ovo zemljište bilo poljoprivredno, sada više nije. Građevinsko je, Grad je to potvrdio, i sledstveno tome, pravobranilac donosi novo rešenje o prenosu apsolutnih prava nad „Meterisom“ na grad, i to prolazi kroz knjige Katastra. E sad, ima još nekoliko dana za žalbu „Komrada“, i oni će ih iskoristiti, pa se žaliti ministarstvu, pa će se čekati nova odluka Vlade, pa će sve to pomeriti realizaciju reciklažnog dvorišta do daljeg. A rok za početak radova je Nova godine. To kao da se nikoga ne tiče, svako tera po svome.

– Ja samo štitim prava preduzeća. I ne razumem zašto se sve ovo ovako radi. Svestan sam zakona, ali neka svi rade po zakonu, a ne preko leđa „Komrada“ i Dejana Ilića. Nismo mi ludi da se odreknemo svoje imovine. Neka je oni uzmu, na zakonit način, nemamo ništa protiv. Ovako, ja se suprostavljam partijskoj kontroli projekta. Da li to čitavo rukovodstvo grada vidi, ja to ne znam – kaže Dejan Ilić.

Po njemu, „Komrad“ će poštovati sve odluke Grada, kada budu donete, i pomoći koliko je u njegovoj moći. Ali, ne pristaju na otimačinu, i to još ovakvu, koju moraju, kako misle, sami nad sobom da izvedu.

– Ovo je prevršilo svaku meru. Pa ovo više nije moguće trpeti.  Ja sve razumem, ali ovo… Prostorni plan je prošao na Gradskom veću, čiji je i Ilić bio član, i za šta je i sam glasao. Nije valjda da nije znao za šta glasa? Namera je da se sabotira čitava priča – jasan je Igor Andonov.

Prema njegovim rečima, Grad će izgubiti ne samo dogovorenih pola miliona evra, nego i sređivanje „Meterisa“, radna mesta, nove šanse…, mnogo toga, i „sve to zbog hira jednog čoveka“.

– Iskoristiću sve moguće načine da ga tužim jer će oštetiti građane za pola miliona evra. Eto, neka oni obezbede neke, bilo kakve pare, i mi ćemo to podržati – obećava Andonov.

I, tu priča dolazi na pravi početak. Svi pričaju, i „crveni“ i „žuti“, da je Miroljub Stojčić na strani demokrata u ovoj priči. Nekako se to samo od sebe povezuje sa pričom da je Zoran Antić pokušao da sruši sadašnjeg direktora „Vodovoda“ Stojana Dimčića, i na njegovo mesto instalira svog čoveka, Srđana Dekića. Nije uspeo, ali da jeste, kompletan SPS, osim Mireta, u svojim rukama, a preko svojih ljudi, držao bi Zoran Antić. A njemu se nikako ne bi dopalo da se u sred predizborne kampanje Stefanović, Stamenković i Andonov slikaju na tek završenom reciklažnom dvorištu, vrednom tolike pare, dok socijalisti menjaju sijalice u Tesovištu. Zato, nije loše malo usporiti stvari. Posebno ako se ima u vidu da bi DS, očekivano, prekršio sve moralne norme i u reciklažnom dvorištu zaposlio dvadesetak, ako ne i više, isključivo svojih ljudi.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)