Vranjanac kao Slovenac

Udruženje potomaka oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. godine obratilo se Gradskom veću sa predlogom za formiranje Odbora za obeležavanje 100 godina od čuvene Kumanovske bitke u Prvom balkanskom ratu, koja je, srpskom pobedom, obeležila konačno oslobođenje južnih krajeva Srbije od petovekovne turske okupacije.

O ovom istorijskom događaju se manje-više sve zna, ali je značajno da su predlagači u program proslave uvrstili i izradu i postavljanje biste dr Jovana Hadživasiljevića, kao i štampanje reprint izdanja njegovih knjiga o događajima iz vremena Balkanskih i Prvog svetskog rata, u kojima je aktivno učestvovao, i o njima svedočio.

Dr Jovan Hadživasiljević je u Vranju dobio ulicu (bivša Zagrebačka), ali je pitanje koliko o njegovom životu i delu Vranjanci znaju. Naime, Jovan Hadživasiljević rođen je u Vranju, 18. 10. 1866, a umro u Beogradu, 29. 03. 1948, gde je i sahranjen, što je za znamenite Vranjance već pravilo. Osnovnu školu završio je u Vranju, gimnaziju u Vranju i Nišu, a Veliku školu (istorijsko-filološki odsek) u Beogradu. Doktorat iz filozofije položio je u Beču 1898. Kao činovnik Ministarstva inostranih poslova službovao je od 1898. do 1904. u Bitolju, Skoplju i Beogradu. Državnu službu napustio je 1904. Od tada pa do 1940. godine bio je sekretar Društva Svetog Save. Sve vreme je radio na nacionalnom prosvećivanju Srba u Turskoj. Učesnik je balkanskih ratova i Prvog svetskog  rata.
Jovan Hadži-Vasiljević je napisao veliki broj radova iz istorije, geografije i etnologije. Vrednost njegovih radova je u tome što su zasnovani na terenskim istraživanjima, a posebno na prostorima Stare Srbije i Makedonije (Južne Srbije). Bio je urednik časopisa „Bratstvo“, biltena Društva Svetog Save.
Najvažniji radovi Jovana Hadži-Vasiljevića su: Prilep i njegova okolina , Beograd, 1902; Južna Stara Srbija , istorijska, etnografska i politička istraživanja I–II, Beograd, 1909, 1913; Bugarska zverstva u Vranju i okolini 1915-1918 , Novi Sad, 1922; Četnička akcija u Staroj Srbiji i Maćedoniji , Beograd, 1928; Skoplje i njegova okolina , Beograd, 1930; Autobiografija, Vranje, b. g.

Arhiva Jovana Hadži-Vasiljevića predstavlja nezaobilazan izvor za izučavanje istorije Srba u Osmanskoj carevini od druge polovine XIX veka do balkanskih ratova.

Izvesni podaci su korišćeni u već pomenutim radovima Hadži-Vasiljevića i drugih autora, ali posebnu dragocenost predstavljaju pisma i dokumenti na turskom jeziku pisani arapskim pismom, koji još uvek nisu prevedeni

Delo Jovana Hadži Vasiljevića, doktora filozofije, istoričara, etnogeografa i knjževnika, nezaobilazno je u proučavanju Stare Južne Srbije, Vranja i Makedonije. Prvi se zainteresovao za prošlost ovih krajeva i objavio preko 200 istorijskih i etnografskih radova o njima. Bio je 36 godina sekretar Društva „Sveti Sava“ u Beogradu, osnovanog da „neguje i širi prosvetu, nacionalno osećanje i vrline u srpskom narodu“.

Sa ovakvom biografijom, dr Jovan Hadživasiljević je, kao i svi ostali znameniti Vranjanci, koje smo tek nedavno otkrili, posle Drugog svetskog rata nije kod nove vlasti imao nikakve šanse za afirmaciju svog rada. Odmah nakon uspostavljanja „narodne vlasti“, ona mu je oduzela penziju, i zabranila štampanje i objavljivanje njegovih dela. Umro je 1948, u Beogradu, u veoma teškim materijalnim uslovima.

Njegova bogata intelektualna zaostavština, u vidu neobjavljenih rukopisa, i arhive još iz turskog zemana, nekim čudom se našla kod izvesnog lekara u Vranjskoj Banji, čiji su je pak potomci svojevremeno ponudili na otkup tadašnjoj vlasti u Vranju, koja je to, sledstveno, sa gnušanjem odbila. Ali, za to su čuli Slovenci, te su njihove kulturne institucije otkupile neprocenjivu građu i istorijsko bogatstvo, koje je dr Jovan Hadživasiljević za sobom ostavio. Po nekim informacijama, deo građe je preko Slovenije završio u Beču; nama, eto, nije valjala. Ali, ući joj u trag, čeka nekog budućeg istraživača vranjske i južnosrpske kontroverzne prošlosti.

Dok takvog majka ne rodi, red bi bio da osim ulice, vranjski velikan dr Jovan Hadživasiljević barem dobije poprsje u lokalnoj „aleji velikana“ u Gradskom parku.