Udvaranje uz princes krofne

,

Čika Mile, poslednji čuvar ovog zanata u Vranju, i dalje za vašare i sabore, onako za svoju dušu, napravi po koju bombonu i crvence, dok se seća zlatnih vremena kada su se pare presovale u drvenim sanducima

Miloje Mile Ilić (73), poslednji je bombondžija u Vranju. Miris njegovih poslastica i dalje se širi sokacima, saborima, slavama i svadbama podsećajući  Vranjance na minula vremena. Mile je naslednik čuvenog vranjskog bombondžije Krste Cvetkovića, učenik poznatog majstora Dragija Zvezdaša iz Surdulice, kod koga je učio zanat od 1956. do 1959. godine.

– Ipak, moje majstorstvo dolazi do izražaja u Vranju, kada se kao radnik zapošljavam kod čuvenog bombondžije Krste Cvetkovića, 1961. godine. Sa suprugom Lepom držali su poslastičarnicu „Crvena Zvezda“ u centru grada, ispod kafane Djoke Romela – počinje čika Mile priču.

– Krsta i njegova žena Lepa, koje sam smatrao ocem i majkom jer su me posinili,  preneli su mi sve tajne bombondžijskog zanata. Svilene bonbone, crvence, zagoretke, alvu, petličiće, zečiće i lulčiće, sve sam to pravio po njihovom receptu. Lepa je morala prva da proba i da kaže: „Mile, će bidneš kako mi. Imaš ruku, samo pamet da te drži“.

SAMO PAMET DA TE DRŽI

Krsta i Lepa nisu imali dece i predložili su Miletu da ga posine, ali pod odeđenim uslovima.

– Krsta je kratko saopštio: „Što si do sada naučio od zanata okači mački o rep, a šta ćeš od sada naučiti zavisi od tebe, zato otvori oči i otpozadi“. Lepa je bila opširnija: „Samo da znaš, mi smo već pokušali da posinimo dvojicu pre tebe, ali nije išlo. Ne tražimo mnogo: samo da slušaš, poslednja reč da je moja, da radiš i ne pitaš do kad i koliko, da se ženiš, a ženu mi da ti nađemo jer u našu kuću će da uđe i znamo šta nam treba. Sve što imamo, a imamo mnogo, biće tvoje“. Održala mi je slovo, pristao sam i krenuo da radim po njihovim uputstvima – seća se Krsta.

Po povratku iz vojske, 1963. godine, Mileta je čekala ženidba. Gazdarica Lepa našla mu je ženu za mene u obližnjoj Bresnici, lepu i vrednu Zoricu.

– Napravili su mi svadbu i od tada su oni za mene bili otac i majka, pa i više od toga – ističe Mile. 

U to vreme posla je bilo na pretek, radilo se i po 20 sati dnevno. Vranje se gradilo, a u poslastičarnici su se spremale i krofne, kifle, penjurlije i kiselilo najbolje kravlje i ovčje mleko u varoši.

Krsta je umro 1976. godine, a radnju je u potpunosti preuzeo Mile sa suprugom Zoricom. Naravno, Lepa je je vodila računa o svemu dok nije umrla 1991. godine.

CRVENA ZVEZDA
Krsta Cvetković, vranjski bombondžija, imao je porodičnu kuću u Bokčanovom sokaku ili današnjoj Kumanovskoj ulici. Radnju je držao iznad Monopola gde je kasnije bila Dančina vunovlačara. Kako je posao napredovao, Krsta i Lepa su dobro prihodovali i 1954. godine kupili sadašnju kuću u centru, u Ulici Oca Justina, od nasledinka Mite Antanca, jednog od predsednika vranjske opštine između dva svetska rata. Naredne, 1955. goidine kupili su i radnju u kojoj će do 1992. godine biti poslastičarnica „Crvena Zvezda“.

– Došlo je loše vreme za bombondžije i rešio sam da 1992. godine zatvorim radnju i dam deci lokal na korišćenje u druge svrhe. Naredne, 1993. godine izašao sam u penziju, ali nisam mogao da se okanem zanata. Noću sam sanjao kako ušićerenu masu motam u krug oko klina kako bi se otegla i potom na mašini sekao bonbone ili šećernu poslasticu u obliku lule koju smo zvali lulče. Da ne bih sanjao zanat koji sam radio 36 godina, odlučio sam da nastavim sa pravljenjem slatkiša za svoju dušu i posećujem sabore po selima, svadbe i slave – priča Mile.

U poslu mu pomažu ćerke Suzana i Slađana, i unuci, Dušan, Jovana, Ivan i Stefan. Ne radi se uvek, samo pred sabore i u malim količinama. Obilazi okolna mesta, od Poljanice do Barelića i Vladičinog Hana do Trgovišta i zadovoljan je.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)