Golman na dvoru

, , , , ,

Žikica Ristić rođen je 5. decembra 1976. godine u Vranju gde je završio osnovnu i Srednju tehničku školu. Još od malih nogu posvetio se glavnoj sporednoj stvari u životu većine muškaraca. Uspešnu karijeru golmana započeo je u Dinamu sa osam godina. Na svojoj prvoj utakmici nije mogao ni da dohvati prečku i tadašnji primljen gol dobro pamti. Danas je njegov sportski dnevnik prepun isečaka iz novina koje su pisale o njegovim uspesima. Za sve što je postigao u životu zahvalan je upravo fudbalu. Žikica je čovek koji razbija predrasude o fudbalerima kao ljudima koji su ograničeni samo na sport. Pored svakodnevnih treninga u Klubu malog fudbala Vranje, čija je uzdanica, ima stalni posao u Gradskoj upravi, uspešan privatni biznis i, ono najbitnije – srećnu porodicu.

Šta spaja političare i cveće, restorane i fudbalere, otkud Mikelanđelo i Rafaelo u stanu Ristića? Jedan sasvim običan dan.

06:20 ISPRED OGLEDALA

– Volim svoj posao iako nikad nisam mislio da ću ovo da radim. Ništa komplikovano, čekam poziv i ako je potrebno, idemo na put. Uglavnom do Beograda, u neko ministarstvo. Zna da bude naporno a i odgovoran je posao.

09:00 OBILAZAK RESTORANA

Već godinu dana Žikica je sa još jednim partnerom  vlasnik poznatog vranjskog restorana „Dvor“. Pauzu za doručak i kafu koristi da svrati tamo. Zaposlenima daje instrukcije i brine oko  nabavke ukoliko nešto nedostaje. Tu mu je i otac, njegova desna ruka. U međuvremenu svraća do pekare da bi kupio nešto za doručak.

-U poslednje vreme se hranim ne tako zdravo kao ranije. Sada sam se malo ugojio ali ne smeta mi mnogo na treninzima. Doručkujem u pekari, ručam obično u restoranu jer i supruga radi do pet popodne, tako da smo samo za večerom zajedno.

09:30 DOBAR START SA PRIJATELjIMA

Kafić u Brankovoj, tri dobra prijatelja na jutarnjoj kafi – recept za dobar početak dana. Uobičajene muške teme i međusobno zadirkivanje. Dok ispijaju svoj kraći espreso, sređuju utiske sa prethodne večeri – na slavi su se svi dobro najeli ukusne prasetine koju je spremao Žikičin otac. Služba zove – pauza je gotova. Natrag u Gradsku upravu.

15:00 RUČAK U PRIJATNOM AMBIJENTU

-Ideja se krčkala nekoliko meseci pre početka realizacije mojih želja, a sasvim spontano se na kraju sve izdešavalo. Imam sreću što je moj partner bio već uspešan poslovni čovek i saradnja nam je sjajna, odlično se dopunjujemo. Dosta putujem, što zbog fudbala, što zbog posla i na putovanjima je obilazak restorana obavezan, i pomalo kradem ideje iz svakog.

Pošto Žikici trening počinje već od 16 časova, ostavili smo ga da obeduje na miru.

NEDELjNA KAFA U KREVETU
Žikica je već 12 godina u srećnom braku sa Marijom, bankarskom službenicom. Iako su živeli u susednim zgradama, upoznali su se tek u srednjoj školi. Nisu ni slutili da će se jednog dana venčati. Sada su zadovoljni svojim životom i sve što rade – rade za bolji život Vukašina i Vladimira. Priznaju da su se malo umorili od života u stanu i da rade na tome da sebi obezbede kuću.
– Savršeno se slažemo, jednostavno nemamo vremena da se posvađamo jer se vidimo tek uveče ili nakratko ujutru. Ali i to će se sa krajem sportske karijere promeniti..
Njihov dan je nedelja, kada u krevetu piju jutarnju kafu, dok deca uživaju u crtanom filmu uz čokoladno mleko. Jedino što mu Marija zamerka je to što nikada nije skuvao tu nedeljnu  jutarnju kafu.

16:00 SMEH UZ BROJANjE U „ŠEVI“

Na treningu je svaki dan poseban. Ovog utorka je kondicioni trening, najneomiljeniji kod fudbalera, jer, šta je fudbal bez lopte!? Vidno je prisutna pozitivna energija, iako su svi izmoreni od slava prethodna dva dana. Timski duh je razvijen, a Žikica dodaje da već četiri godine svi članovi tima dišu kao jedno.

-Šteta što danas nećemo da se brojimo u „ševi“, pa će izostati uobičajeno zadirkivanje i smejanje jer skoro uvek izbrojimo našeg najstarijeg člana, Marjana Djorđevića.

18:00 KONAČNO SVI KOD KUĆE

Stan Ristića u naselju Ledene stene. Još sa vrata nas dočekuju nasmejana supruga Marija i radoznali klinci. Petogodišnji Vladimir je vidno raspoložen za fotografisanje i očigledno je da, kao i tata, obožava fudbal, dok starijem Vukašinu istorija i informatika najbolje idu od ruke. Tu su i Mikelanđelo i Rafaelo. Zanimljiva imena za morske prasiće. U jednom uglu sobe stoje sve Žikičine nagrade, pohvale i fotografije sa poznatim ljudima iz sveta sporta i neizostavni rekviziti za navijanje sa logom Crvene zvezde. Najskorija nagrada: sa turnira u Poljskoj ove godine.

-Najjači utisak na mene je ostavilo upoznavanje sa Miloradom Čavićem. To je ogroman čovek, kad smo se pozdravili skoro da mi je šakom prekrio ruku do lakta.

Tu je i fotografija sa Zvonkom Milivojevićem, čuvenim golmanom Zvezde koji se još uvek oporavlja od posledica teške saobraćajne nesreće.  Žikica je imao tu čast da ga upozna i drago mu je što je Zvonku iz godine u godinu sve bolje.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)